Lideri ne žele konkurenciju sa lokala, već poslušnost

… komentarišući ideju Dragana Đilasa, drugoplasiranog kandidata za gradonačelnika na beogradskim izborima, koji u svom proglasu, između ostalog, predlaže da opozicioni savez na lokalu vodi neko sa najvećom podrškom ili najboljom organizacijom.

Đilas, podsetimo, predlaže formiranje opozicionog saveza bez predsednika, koji bi delovao u svim gradovima na istom principu, koji bi na lokalu vodio onaj s najvećom podrškom u toj sredini ili najboljih organizacionih sposobnosti. Deluje da je to njegov plan da se u svakom mestu u Srbiji radi na jačanju lokalnih opozicionih organizacija i lidera, jer se sada opozicija svela na vlast u jednom gradu, Šapcu, i po nekoj opštini, poput Paraćina. Naprednjaci, koji su nedavno ubedljivo osvojili Beograd, koji je trebao da bude bastion opozicije, podrazumevano neće dozvoliti opozicije lako preuzimanje vlasti na lokalu i prema onome što se može nezvanično čuti od naprednjaka glavna naredna bitka vlasti i opozicije biće upravo na lokalu jer će SNS gledati da uguši svaku vrstu otpora kao i do sada.

Anđelković navodi da beogradski lideri imaju ideju da postanu velike stranačke vođe i da preuzmu vlast, ali nemaju na umu da naprave preokret, odreknu se centralizma i okrenu prema periferiji.

– Priča da ljudi sa lokala mogu da postanu generali, služi samo za mobilisanje mase, a cilj je da ustvari oni ostanu generali. Ti lokalni lideri su u funkciji glavnih igrača koji žele da zadrže dominantnu i ključnu ulogu, dok bi „lokalci“ trebalo da ostanu u njihovoj senci i u svemu poslušni. Jer zašto bi neko na lokalu pravio lidera koji bi sutra mogao da preuzme ulogu glavnog igrača – navodi Anđelković.

Da pokretanje otpora sa lokala neće ići lako, smatra i politikolog Duško Radosavljević. On za Danas kaže da je politički sistem u Srbiji postavljen naopako, te da će jako teško biti promeniti stvari, odnosno ljudima na lokalu približiti politiku, ukoliko se izmenom Ustava, ali i zakonima, ne promeni politički sistem koji ne dozvoljava priliv novih ljudi u politiku.

– Od devedesetih naovamo imamo situaciju da nema jake partije bez jakog lidera. Milošević je na lokalu tokom izbora na plakate stavljao lokalne njuške bez ugleda i dobijao izbore a onda su ti ljudi samo sedeli u Skupštini i ništa nisu radili. Tako je i sada, a bilo je i tokom vlasti demokrata. Kada neko postane nešto na lokalu odmah gleda u pravcu ministarskog mesta. Sve oči su uprte u Beograd i centralu, navodi on. Kako dodaje, biće teško promeniti sistem u kojem se na lokalu ne znaju ni ingerencije, niti ima priliva novca, pa ni volje ljudi da se bave politikom. Prema njegovim rečima, najbolje bi bilo vraćanje na sličan komunalni lokalni sistem koji je bio aktuelan pre devedesetih.

Upitan kako ocenjuje Đilasovu ideju on kaže da uvek lako vidi problem jer se ne bavi praktičnom politikom.

– Na lokalu više nama opozicije. Lokalni odbori opozicionih stranaka gotovo da ne postoje ili ne funkcionišu i odsečeni su od finansiranja. Sve se svodi na ličnu hrabrost i pokretanja priče iz nekih baraka ili ličnih stanova, jer u Srbiji nema ni približno dobrih uslova za bavljenje politikom. To je veliki problem sada. Opozicione partije moraju da uvažavaju, promovišu i ulažu u svoje ljude, odnosno one koji su, uprkos svemu, u svojim sredinama nešto spremni da urade ili su već nešto uradili. Ako je rešio da napravi savez, želim mu sve najbolje, ali i njemu, ali i Saši Jankoviću, savetujem da malo pešače po Srbiji van izbora, jer se politika vodi između dva izborna ciklusa, organizuju zborove, i nađu nekog dobrog političkog savetnika – zaključuje Radosavljević.