Lideri potvrđuju status

Savet za opšte poslove EU na sednici održanoj u utorak u Briselu doneo je formalnu preporuku da se Srbiji dodeli status kandidata, koja treba da bude potvrđena na samitu.

Rumunija je na ministarskom sastanku tražila dodatne garancije za primenu zakona o nacionalnim manjinama u Srbiji, zbog čega je rasprava o kandidaturi trajala znatno duže nego što se očekivalo. Šef rumunske diplomatije Kristijan Dijakonesku tvrdi da je njegova vlada tražila „normalne garancije o pravima manjina“.

S druge strane, predsednik rumunske opozicione Socijaldemokratske partije (PSD) Viktor Ponta smatra da nije korektno što se Rumunija protivila „evropskom putu prijateljske države“. „Kako bi nama bilo da se Mađarska koristila pravom veta kada je Rumunija pristupila EU? Da li bismo to smatrali korektnim?“, upitao je Ponta.

Marija Laura Fransiosi, članica Evropskog centra za novinarstvo iz Mastrihta, koja sarađuje sa Evropskom komisijom na mnogim projektima, ocenjuje za Danas da je Rumunija veoma uznemirena zbog toga što nije uspela da uđe u zonu belog šengena i da sada „želi da se osveti državama poput Srbije koje su u proteklih nekoliko godina ostvarile taj cilj“.

Fransiosi podseća da je Holandija prošle godine blokirala viznu liberalizaciju za Rumuniju, jer vlada u Bukureštu nije ispunila obećanje o smanjenju stope korupcije, dok su s druge strane Holanđani pružili „snažnu podršku Srbiji na putu ka EU nakon što je Beograd izručio ratne zločince Tribunalu u Hagu“.

Naša sagovornica naglašava da pojedine evropske diplomate navode da se tokom sastanka Saveta za opšte poslove „u vazduhu osećao fijasko Rumuna u vezi sa šengenom“. U tom kontekstu, citira neimenovanog zvaničnika Unije, koji je za internet magazin „EU Obzerver“ izjavio da „Rumuni tokom ministarskog sastanka nisu ništa javno rekli o šengenu, ali je njihov stav bio delimično motivisan holandskim vetom“.

Kao dodatni razlog za zahtev Rumuna, naša sagovornica navodi pritužbe EU na položaj Roma u toj zemlji. „Romsko pitanje i dalje predstavlja veliki problem u odnosima Bukurešta i Brisela, što je, možda, dodatno podstaklo Rumuniju da pokrene razgovor o položaju manjina na ministarskom sastanku na kojem se raspravljalo o kandidaturi Srbije“, kaže Marija Laura Fransiosi.

Ona podseća da je u nedavno objavljenom izveštaju komesara EU za ljudska prava Tomasa Hamerberga naglašeno da Unija nije u dovoljnoj meri sankcionisala pojedine države članice zbog lošeg ophođenja prema Romima. „Hamerberg je, u stvari, poručio da su pre prijema Rumunije i Bugarske u EU propuštene mnoge šanse kada je reč o poboljšanju položaja nacionalnih manjina, ali da se taj cilj može ostvariti pre nove runde proširenja Unije, odnosno pre pridruživanja država poput Srbije“, ocenjuje Marija Laura Fransiosi.

Sagovornica Danasa kaže da neke evropske države strahuju da će kosovsko pitanje predstavljati „još jedan problem koji će biti uvezen u Uniju“, zbog čega smatraju da je neophodno da Beograd i Priština uspostave normalne odnose pre nego što „i Srbija i Kosovo budu primljeni u EU“.

Ona zaključuje da postoje velike razmirice između siromašnih članica Unije, što se odražava i na evropske integracije Srbije. „Srbija će imati ogromne koristi kada reši problem s Kosovom i pridruži se Uniji, ali, imajući u vidu trenutne novčane probleme EU, to nije po volji siromašnim članicama“, smatra Marija Laura Fransiosi.

Barozo posrednik

Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo razgovarao je telefonom s rumunskim predsednikom Trajanom Baseskuom kako bi ga „odobrovoljio“ da ne blokira kandidaturu Srbije. Barozo je juče u Briselu kazao da, po mišljenju EK, Srbija zaslužuje status kandidata, ali da je odluka ipak na državama članicama.

Tači u Briselu

Kosovski premijer Hašim Tači danas će u Briselu razgovarati s visokom predstavnicom Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton i komesarom za proširenje Štefanom Fileom. Kako piše Koha Ditore, predstavnici EU „žele da se lično zahvale Tačiju na kompromisu ostvarenom u dijalogu sa Srbijom“.