Liht: Moramo da radimo više ako hoćemo u EU

On je predsednik Srbije sa vrlo ozbiljnim mehanizmima moći, ocenila je Liht, ali duboke institucionalne reforme ne može vlast sama da sprovodi, već u to mora da se uključi celo društvo. Učestvujući u serijalu „Evropa bez rukavica“, Liht je ukazala da nedavno otvaranje „samo dva poglavlja govori da Evropska komisija (EK) nije previše zadovoljna našim učinkom u poglavljima 23 i 24“, ali i da „šalje signal da želi Srbiju u Evropskoj uniji (EU)“.

Prema njenoj oceni, „Junkerov plan o Srbiji i Crnoj Gori u EU do 2025.godine, kao i Strategija za Zapadni Balkan, koja bi trebalo da bude objavljena u februaru, ozbiljno su osmišljeni planovi, a ne floskule“.

Zato ne možemo da „sedimo skrštenih ruku i da se pravimo da nešto radimo, a da to ne radimo, i da istovremeno mislimo da će 2025. da se dogodi“, poručila je Liht.

Evropska unija je u ozbiljnim problemima, ali želi sa Zapadnim Balkanom da zatvori jedno poglavlje, zbog čega je, kako tvrdi Liht, u interesu i samih članica Unije da zatvore „ovu rupu u tkivu EU, odnosno Evrope, a mi smo u ovom trenutku rupa i u EU i u Evropi“.

Upitana o činjenici da je pet članica Unije, uključujući i Nemačku i Francusku, bilo protiv otvaranja više od dva poglavlja, Liht je objasnila da je zadrška te dve zemlje kao osovine EU, ozbiljna poruka da moramo da radimo više i odgovornije, da nas oni žele, ali da, u suprotnom, može da dođe do raskoraka, a oni se raskoraka plaše.

Liht „nije srećna“ zbog Vučićeve poruke da bismo bili šampioni u poštovanju manjinskih prava ako priznamo Kosovo i uvedemo sankcije Rusiji, mada neće da kaže da geopolitički razlozi ne igraju određenu ulogu u politici EU.

Konačno, međutim, svi moraju da se suoče, pa i naše kompletno političko rukovodstvo, sa činjenicom da moramo da radimo više i temeljnije, ako zaista hoćemo da budemo deo EU, predočila je Liht. Ona kao važnu vidi činjenicu da nemačka Socijademokratska partija (SPD) inststira na projektu „Sjedinjenih evropskih država“, jačajući svoju poziciju u Nemačkoj na politici „više Evrope“.

„Više Unije za nas znači da moramo da budemo mnogo, mnogo ozbiljniji u reformama, i to ne samo makroekonomskim, već i u institucionalnim, u pravosuđu i borbi protiv korupcije“, ukazala je Liht.

Tačno je, međutim, „da mi plaćamo ceh onih, koji su pre nas postali članovi EU, a nisu bili dovoljno reformisani“, ali ona smatra da je „to i za nas šansa da se reformišemo“.

„Mi nismo diktatura, nego nesavršena demokratija“

Na pitanje u kojoj meri je vlast spremna da sprovede u potpunosti poglavlja 23 i 24, uključujući i slobodu medija, Liht je odgovorila da ne prihvata „taj način razmišljanja da smo mi diktatura“.

„Mi nismo diktatura, mi smo demokratija, nesavršena demokratija, mlada demokratija, ali u demokratiji ne može da zavisi sve od jednog čoveka“, precizirala je Liht, ističući važnost insititucija, rada parlamenta i ministarstava.

„Pogrešan je pristup – radimo šta Vučić kaže ili dozvoli, jer takvim stavom dajete poluge moći u ruke jednog čoveka“, rekla je Liht i naglasila da „to ne smemo to radimo“.

Prema njenom stavu, „to naprosto ne vodi onome što bismo želeli, a to je da se najodgovornije i najozbiljnije shvati da bez slobode medija, bez odgovornih i ozbiljnih medija koji izveštavaju na najprofesionalniji mogući način, ne možemo da imamo ozbiljnu javnu debatu, a bez ozbiljne javne debate, bez odgovornih i ozbiljnih informacija, ne možemo da imamo demokratiju“.

„Očigledno da nema dovoljno političke volje da se shvati koliki je značaj nezavisnih profesionalnih medija“, ocenila je Liht, koja uočava i da Srbija „paralelno rešava brojne probleme, uključujući i one formulisane u poglavlju 35“.

Ona je lično podržala dijalog o Kosovu, jer se godinama „ni o čemu nije pričalo“, a dijalog je zapravo početak razgovora koji „nije dovoljan“, ali je važno da „ljudi koji vode ovu zemlju razgovaraju sa svim strukturama društva“.