Lista „Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane“ ubedljivo pobedila u Čikagu

Kako se navodi, ove izbore obeležila je velika izlaznost, odnosno glasalo je čak 75 odsto upisanih birača, a lista „Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane“ osvojila je 215 glasova ili 53,09 odsto.

Na drugom mestu je koalicija „Srbija protiv nasilja“, za koju je glasalo 132 glasača, odnosno 32,59 odsto, prenosi Kosovo online.

Daleko ispod bile su ostale liste i to sledećim redom: Miloš Jovanović – Nada za Srbiju 16 glasova, “Dobro jutro Srbijo” (Saša Radulović DJB-Boris Tadić SDS-Ana Radulović Otete bebe) 14 glasova, Mi – Glas iz naroda (Dr Branislav Nesterović) 12 glasova, Zavetnici i Dveri – 7 glasova, Narodna stranka (Vuk Jeremić) 7 glasova, Ivica Dačić – Premijer Srbije 1 glas, SVM 1 glas.

Ostale liste nisu osvojile nijedan glas, a u glasačkoj kutiji je bio jedan nevažeći listić.

Od ukupno upisanih 539 birača na izbore je izašlo 406, što je 75,4 odsto.

Generalni konzul Srbije u Čikagu Damjan Jović je u izjavi za Serbian Times istakao da su ovi izbori bili najposećeniji do sada kada je u pitanju američka dijaspora pod jurisdikcijom njegovog Konzulata.

„Ovo je do sada najveće interesovanje za izbore u Republici Srbiji otkako se oni sprovode u Čikagu, čime možemo samo da budemo zadovoljni“, kazao je.

Na pitanje da li su izbori protekli u fer atmosferi, on je istakao da nije bilo problema.

„Imali smo posmatrače iz nekoliko koalicija. Radili smo zajedno i sve je proteklo u veoma korektnoj atmosferi, punoj uvažavanja“, navodi.

Opozicioni kontrolori Miljan Bošković iz liste “Dobro jutro, Srbijo” i Aleksandar Acić iz pokreta “Srbija protiv nasilja” složili su se da se glasanje odvijalo u najboljem redu, ali su obojica ukazala na nepravilnosti koje se tiču ljudi koji nisu bili upisani u birački spisak.

„Nije bilo nikakvih neregularnosti, ali smo sa žaljenjem konstatovali dva slučaja administrativnih propusta, gde ljudi nisu bili upisani u birački spisak ovde u Čikagu nego su ostali na spisku glasača u Srbiji“, ističe Acić, dok njegov kolega Bošković dodaje:

„Ne znamo da li je to greška nadležnih organa u Srbiji ili ovde u Čikagu, ali smo uložili primedbu.“

Glasači su za Serbian Times naveli da veruju da njihovi glasovi vrede i nadaju se da će imati uticaja na konačne rezultate u Srbiji.

Oni takođe smatraju da srpska dijaspora u Americi, bez obzira na to što živi hiljadama kilometara daleko od Srbije, ima pravo i treba da bude uključena u donošenje važnih političkih odluka u matici.

Svi se slažu da bi država Srbija, bez obzira ko njome vladao narednih godina, trebala da omogući bolju zastupljenost dijaspore u srpskom parlamentu, davanjem tzv. sigurnih poslaničkih mesta, kakav je slučaj već decenijama u hrvatskom Saboru.

Miroslav Perišić je rodom iz Čačka, živi u Čikagu, u Americi je od 2011. godine, a njegov motiv za izlazak na izbore je želja za promenom.

„Žao mi je da gledam šta se događa dole. Ja sam 2011. podržavao ljude koji su danas na vlasti, ali se ispostavilo da su oni gori od prethodnih i to je razlog što svake godine izlazim na glasanje. Mislim da moj glas može nešto da promeni i da treba svi da izađu da glasaju, da ocene ovu vlast, jesu li dobro radili ili nisu. Mislim da Srbi iz dijaspore imamu pravo da odlučuju o sudbini Srbije, barem oni koji žele da se vrate, a ja sam jedan od njih, ali smatram da živeti dole trenutno nije baš sjajno“, kazao je.

Supružnici Saša i Božica Stojimirović ne misle tako. Kruševljani poreklom su skoro 13 godina u Americi, a Saša ističe da je prvi put izašao na glasanje.

„Posle 12 godina sam prvi otišao u Srbiju i kada sam video kako to izgleda, pogotovo moj rodni grad, rekao sam: Ovo je prava stvar! Planiram da se vratim u Srbiji kada odem u penziju i da ostanem zauvek“, kazao je.

Njegova supruga Božica smatra da Srbi iz rasejanja imaju pravo da utiču na zbivanja u Srbiji jer “svako od nas tamo ima porodice o kojima brine i neguje ih”.

„Dijaspora bi trebala da dobije mesta u Skupštini Srbije. Kad već dajemo novac, treba i da se pitamo“, kaže ona.

Aleksandar Kuzmanović je u Americi preko 20, a u Čikagu živi već 18 godina, a na izbore je došao sa sinom i majkom.

„Glasao sam redovno dok sam živeo u Srbiji, pa sam tako nastavio i ovde. Na kraju odlučuje većina, ali ja mislim da je moj glas važan, zadovoljstvo mi je da glasam i zato sam tu. Državljanin sam Amerike, ali i Srbije i mislim da mi to daje pravo da utičem na političke tokove u domovini. Mislim da bi bilo u redu da dijaspora ima garantovana mesta u Skupštini, zašto da ne?“, kazao je.

Đurđija Kuljić je poreklom iz Hercegovine, a u Ameriku je stigla pre 10 godina iz Novog Sada. Na glasanje je došla sa sinom.

„Moj motiv da izađem na izbore je to što mislim da svaki naš glas vredi. Kao i nada da se može nešto promeniti na bolje. Mi odavde ne samo da imamo pravo nego imamo i obavezu da utičemo na ono što se dešava u Srbiji. Nismo u pitanju samo mi, nego i oni koje samo ostavili tamo. Lako je okrenuti glavu i zažmuriti. Ovde smo svi obezbedili neki ušuškaniji život, ali imamo obavezu prema onima koji su i dalje tamo. Smatram da bi Srbija trebala da obezbedi zastupljenost dijaspore u parlamentu, a dok se to ne desi mislim da bi mogli dosta toga i sami da uradimo, da se organizujemo i pokažemo da nam je stalo. Ima nas dosta i to bi svakako imalo smisla“, poručuje.

Jelena Popović je pre 45 godina došla iz Beograda i kaže da glasa otkad je stekla pravo kao punoletna.

„Dolazak u Ameriku nije promenio te navike, i dalje ispunjavam svoje dužnosti. To što smo ovde ne znači da dušom nismo tamo. Jesmo, i te kako. Mislim da je važno i potrebno da svi imamo učešća u tome“, navela je.