Lista govornika se ne određuje protokolom

Prema tom dokumentu i u skladu sa dosta dugom praksom koja je postala pravilo, nakon što predsednik GS UN otvori sastanak, on daje reč generalnom sekretaru, koji predstavi izveštaj o radu UN, a zatim predsednik GS održi svoj govor. Prvi govornik u generalnoj debati od 1955. je predstavnik Brazila, a prvi naredni govornik je predstavnik SAD. Svi ostali učesnici u generalnoj debati, predstavnici zemalja članica UN, ređaju se na listi prema svom rangu i prijavljuju se već od maja na listu govornika. Za svaku zemlju je svakako važno da njen predstavnik istupi što ranije u generalnoj debati na toj prvoj sednici, gde učestvuje najviše državnika i na koju je usmerena najveća pažnja i auditorijuma i medija, te se upravo zato svi zalažu da obezbede što bolje mesto za svoje predstavnike i to kroz veoma intenzivno lobiranje – kaže za Danas Dejan Šahović, dugogodišnji diplomata i član tima predsedavajućeg GS UN Vuka Jeremića, koji 18. septembra stupa na dužnost u Njujorku.

Naš sagovornik navodi da ne postoji pravilo prema kojem predstavnici država iz kojih dolaze predsedavajući GS UN uvek govore treći.

„U poslednje tri godine slučaj je bio takav, ali to nije pravilo. Prošle godine emir Katara govorio je kao treći, a predstavnik te države bio je predsedavajući GS UN. Ista situacija dogodila se prethodno sa Švajcarskom i sa Libijom, ali u periodu od 2001. do 2008. tako nijednom nije bilo. Na primer, 2008. predsedavajući je bio iz Nikaragve, a treći je govorio tadašnji predsednik Francuske Nikola Sarkozi, 2007. predsedavajući je bio iz Makedonije, a treći govornik iz Gane, dok je 2006. predsedavajući bio predstavnik Bahreina, a treći govornik je dolazio iz Južne Afrike. Isto je bilo i na zasedanjima GS UN do 2001. godine“, ističe Šahović.

Prema njegovim rečima, za svaku državu nastup njenog predsednika u generalnoj debati UN jedan je od najvažnijih momenata. „To je prilika kada šef države može u takvom globalnom auditorijumu, u prisustvu sebi ravnih šefova raznih država, da iznese ono što smatra osnovnim elementima politike svoje države, da ukaže na pravce razvoja svoje zemlje, na eventualne probleme s kojima se zemlja suočava i, naravno, da govori o globalnim problemima. Generalna skupština je pre svega forum gde se razmatraju svi svetski problemi – od političkih kriza do klimatskih promena ili stanja ekonomija, i za svaku zemlju je izrazito važno da njen predsednik pred takvim auditorijumom i pod takvom političkom i medijskom pažnjom iznese poglede svoje zemlje na najvažnija pitanja. Istovremeno, sigurno su predviđeni i bilateralni susreti tokom Nikolićevog boravka u Njujorku“, ističe sagovornik Danasa.

Šahović podseća da se od predsedavajućeg GS UN očekuje da bude neutralan i navodi da će tokom jednogodišnjeg zasedanja Jeremić na najbolji mogući način ispuniti svoju funkciju onako kako je ona zamišljena i kako treba da izgleda.

„Sama činjenica da predsednik GS UN dolazi iz Srbije je veliki plus za našu zemlju. Srbija će biti vidljiva u UN na način na koji to do sada nije imala prilike, Jeremić će imati susrete sa brojnim svetskim liderima koji će doći na generalnu debatu, i tokom godine sa mnogim drugima, a to će biti prilika da oni vide Srbiju, odnosno predstavnika Srbije iz jednog drugog ugla i da sagledaju šta Srbija može da učini konstruktivno na širem međunarodnom planu“, zaključuje Dejan Šahović.

Jeremićeve dužnosti

Objašnjavajući dužnosti predsedavajućeg GS UN, Šahović navodi da on vodi rad tela koje je glavni reprezentativni organ u kojem su predstavljene sve zemlje članice UN, usmerava diskusiju, učestvuje u raznim procesima dogovaranja rezolucija i odluka koje se donose u plenumu Generalne skupštine i u komitetima GS, kojih ima šest. Takođe, predstavlja GS UN na različitim konferencijama u Njujorku i širom sveta. „Njegov zadatak je da naročito u drugom delu zasedanja, posle pauze za božićne praznike, organizuje niz tematskih diskusija o raznim najvažnijim aktuelnim pitanjima u svetu i da tu dovede relevantne sagovornike“, ističe Šahović.