Ovako posećene proteste u letnjim mesecima dugo nismo imali, videćemo kako će se Beograđani pokazati 10. avgusta: Sagovornici Danasa o demonstracijama protiv litijiuma

Uprkos letnjim mesecima, godišnjim odmorima i pretpostavljenoj smanjenoj zainteresovanosti građanki i građana za teme od životnog značaja, poput ekoloških problema, masovnost protesta širom Srbije prevazilazi očekivanja.

Tako je nakon poslednjih u nizu u protesta, Arhiv javnih skupova zabeležio: „Niz veoma posećenih lokalnih protesta protiv Rio Tinta nastavljen je, pa se tako u Mladenovcu okupilo oko 1.400 meštana, što bi srazmerno broju stanovnika bilo kao 87.000 ljudi u Beogradu. Juče je postavljen i novi rekord u pogledu lokalnog odziva – u Kosjeriću je na protest protiv Rio Tinta izašlo oko 750 meštana, što bi proporcionalno odgovaralo odzivu od oko 280.000 ljudi u Beogradu“, navodi se u saopštenju Arhiva.

Kako se dodaje, time se se Kosjerić pridružio Šapcu, Bogatiću, Loznici, Ljigu i Krupnju, kao još jedno mesto u kome je „procentualni odziv stanovništva na proteste protiv Rio Tinta prevazišao i 5. oktobar“.

– Ovako posećene proteste u letnjim mesecima dugo nismo imali, a ostaje da se vidi kako će izgledati i beogradski protest za nekoliko dana u smislu masovnosti. Takođe, ovo je tema koja je definitivno, barem na kratko, uspela da okupi na jednom mestu i građane koji su liberalnih i konzervativnih shvatanja, pa je prostor vlasti za manevrisanje dodatno sužen. Iako na jednoj temi, koja pritom nije ekonomska, a znamo da je ekonomija građanima uvek najvažnija pri odluci za koga se glasa, nije realno očekivati da se vlast smeni, moguće su posledice po njihovu podršku u slučaju da se ovakvi protesti nastave i u narednim nedeljama i mesecima. Ipak, uzevši u obzir iskustvo prethodnih protesta, prerano je govoriti o tome kako bi demonstracije mogle da se završe – kaže Miljan Mladenović.

Sociolog Dario Hajrić, smatra da je na protestima protiv iskopavanja litijuma upadljivo da je reč o vrlo raznorodnim grupama građana i da se otpor iskopavanju vidi na celom političkom spektru.

– To je razumljivo, zato što ovo pitanje nadilazi tradicionalne linije podela levica-desnica, liberalno-konzervativno itd. Životna sredina je zajednička i povezivanje eksploatacije litijuma sa njegovim posledicama je lako razumljivo i laicima. Ključni element protesta ne treba da bude njihova brojnost, zato što se ona teško održava dugoročno, nego sposobnost oponenata iskopavanja da zadrže fokus javnosti na samom pitanju iskopavanja: da ne dozvole da se zapletu u spinove, i budu uvučeni u unutrašnje podele oko finesa – smatra sagovornik Danasa.

Deluje da je vladajuća oligarhija rešila da projekat ovoga puta izgura po svaku cenu, dodaje, makar i grubom silom.

– Demonstranti naravno ne mogu da ih „uplaše“ ni protestima ni blokadama, jer SNS drži i formalne i neformalne aparate prinude u svojim rukama, ne zazirući od toga da ih zloupotrebe bez obzira na posledice. Ono što demonstranti svakako treba da urade je da insistiraju na referendumu, jer ovo pitanje je od nacionalnog značaja i imaće dugoročne posledice. Ukoliko vlast odbije referendum, to znači da je procenila da bi izgubila – zaključuje sagovornik Danasa.