Koliko je građana Srbije zbog litijuma iz “evrofanatika” prešlo u evroskeptike?

Međutim, istraživanje koje bi govorilo o tome koliko je tvrdo glasačko jezgro, operedeljno za evropske integracije, usled podsticaja koji su stigli od strane glavnih evropskih zvaničnika, za iskopavanje litijuma u Srbiji, odustalo od toga da jedini put države vide u zajednici evropskih zemalja – izostaje.

Pitanje koliko se ljudi u Srbiji razočaralo u evropske integracije i koliko ih sada smatra da podrškom režimu koji je naveliko u prethodnom periodu okarakterisan kao kršitelj vladavine prava, slobode medija i javnog govora, korupcijom opterećen, može da utiče na društveno-političke tokove, ostaje da se vidi u narednom periodu.

Napomenimo i to da mnoge, u svom ideološkom opredeljenju, čvrste i evropski nepokolebljive partije iz redova opozicije oštro, kao nikada do sad, smatraju da je EU zbog iskopavanja litijuma u Srbiji izigrala svoja osnovna načela i principe koja deklarativno zastupa.

– Mislim da deo javnosti koja istinski zagovara pristupanje Srbije Unije smatra EU, odnosno njene zvaničnike licemernim, odnosno veruje da će zvanični Brisel, kao i zvanični Berlin, biti spreman da zažmuri na jedno oko na nepoštovanje obaveza vlasti u Srbiji, koje se odnose na vladavinu prava zarad potrebe EU za strateškim sirovinama, odnosno za litijumom – kaže za Danas Marija Stojanović, novinarka portala EWB.

Kako dodaje, iako se tvrdi da će reforme koje se odnose na osnovna prava i slobode (Klaster 1) u pregovorima o članstvu u EU ostati „srž“ evropskog puta država koje teže članstvu, uključujući Srbiju, činjenica da je među najvećim evroentuzijastima postoji izvesna razočaranost u retoriku predstavnika Brisela, uprkos tome što zvaničnici EU naglašavaju da odluku o iskopavanju litijuma treba da donesu građani Srbije.

– Osnovni problem jeste to što građani Srbije, pre svega oni koji se zalažu za evrointegracije, nemaju poverenja u državne institucije, što je i logično imajući u vidu nagomilane probleme – od nedovoljnog napretka u borbi protiv korupcije, preko netransparetnosti u procesu donošenja strateških odluka, pa zbog toga ne čudi njihova razočaranost u zvaničnike EU koji se često u javnim nastupima u izvesnoj meri ponašaju kao apologete režima u Srbiji, kada je reč o temi litijuma – objašnjava sagovornica Danasa.

Vlast se takođe trudila da proteste protiv iskopavanja litijuma prikaže kao protivljenje EU integraciji Srbije, što je, dodaje, pogrešan stav, jer među učesnicima protesta bilo i dosta onih koji žele da ova država postane članica Unije, ali su zabrinuti za to da bi iskopavanjem litijuma bile narušene upravo vrednosti Unije – od zaštite životne sredine i zdravlja ljudi, do demokratije u širem smislu.

“Zašto se građani Srbije konačno ne bi držali svojih interesa?”

Miroslav Aleksić, predsednik Narodnog pokreta Srbije, kaže za Danasa da što se tiče izveštaja Evropske komisije, iz njega se jasno vidi da Srbija, nažalost, nije napredovala u reformama kako bi se približila ulasku u EU.

– Porazno je što će to najočitije biti u oblasti vladavine prava. Razlog zašto stalno naglašavam značaj poglavlja 23 i 24 je zato što se te reforme tiču zakonodavstva i pravosuđa što direktno utiče na život naših građana. Dakle, to je nešto što na prvom mestu treba da poboljšamo zarad naše zemlje i kvaliteta života u Srbiji, a ne zbog EU. Nažalost, vlast u Srbiji se umesto tim svojim poslom, bavila novopostavljenim službenicima Evropskog parlamenta – smatra Aleksić.

Ne iznenađuje mene podrška projektu Jadar nekih država članica EU, dodaje, logično je da imaju svoje strateške interese kada je reč o rudarenju litijuma i nemam ja problem sa tim.

– Kao što je logično i da velike multinacionalne kompanije žele da uvećaju svoj profit. Naš ključni problem su ljudi koji već dvanaest godina bahato vode ovu državu i rasprodaju deo po deo naše teritorije. Oni trguju našim životima kako bi kupili sebi još koji dan na vlasti. Zašto se mi konačno ne bismo držali naših interesa? Stranci koji dolaze kod nas ponašaju se onako kako im se dozvoli – kaže Miroslav Aleksić.

Tako da je dilema ili litijum ili EU potpuno lažna i nametnuta od strane onih koji to žele tako da predstave, napominje.

– Zna se šta su temeljne vrednosti evropske zajednice i zna se šta su formalni preduslovi koje moramo da ispunimo kako bismo ušli u EU. Rudarenje litijuma ne spada ni u jedan od tih preduslova. Narodni pokret Srbije, kao najveća opoziciona stranka, na Glavnom odboru ove godine usvojio je Deklaraciju o zabrani kopanja litijuma i bora. Tamo jasno piše da se naša vizija razvoja Srbije ne temelji na rudarenju i uništavanju zemlje od čega bi profit imale samo strane kompanije, već u ulaganju u naše ljude, poljoprivredu i proizvodnju zdrave hrane. Isto tako, u budućnosti vidimo Srbiju među najrazvijenijim evropskim zemljama i kao deo EU. Jedno se ne kosi sa drugim, čak naprotiv. Srbiju na putu ka EU koče druge stvari, a na prvom mestu aktuelna vlast – kaže Miroslav Aleksić.

Prema njegovim rečima, u medijima je sasvim pogrešno postavljena percepcija kako je podrška EU u Srbiji mala.

– Kada biste pitali ljude da li su za vladavinu prava, poštovanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta, mirno rešavanje sukoba, ekonomsku integraciju sa susedima, slobodu govora i medija, siguran sam da bi ljudi vrlo rado prihvatili sve prethodno navedeno. Upravo to su temeljni principi na kojima je EU nastala – zaključuje naš sagovornik.

“Vučić je kupio podršku Zapada”

Dejan Bursać, istraživač Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, kaže za Danas da se čini da je sada veliki problem između opozicionih stranaka koje su, bar nominalno, proevropske, da operišu u jednom režimu koji ima podršku evropskih zemalja.

– Sada je više nego ikada jasno da Vučić tu podršku ima, kada je naučio da sarađuje sa onim zapadnim zemljama gde je bilo određenih skepsi prema njemu. Kroz ova pitanja kao što su litijum, podrška Izraelu, Ukrajini – napominje naš sagovornik.

Kupio je tu podršku i pokazao se kao solidan partner čak i u onim nekim krugovima, recimo Nemačkoj, a posedbno u SAD gde su bili skeptični, dodaje.

Veliki je problem što opozicija nije upravljala sa očekivanjima tog dela svojih glasača, a bilo je jasno svakome ko je iole pratio tu situaciju da ovaj režim Aleksandra Vučića ima zapadnu podršku. Ako im to nije bilo od početka režima, trebalo bi da im je bilo jasno od bojkota 2020. godine, kada nijedan akter sa zapada nije reagovao na činjenicu da su održani izbori bez opozicije I da smo imali parlament koji je maltene bio jednostranački – kaže sagovornik Danasa.

Da li je opozicija odbijala da vidi tu dilemu, odnosno zamku u kojoj su se našli, ili nisu imali rešenje za nju, kaže dalje Bursać, to je sada pitanje.

– Činjenica je, međutim, da ih je sad dočekalo to, da imaju sada razmeđe između svoje vrednosne orijentacije i svog položaja u ovakvom sistemu i to će se definitivno odraziti i na glasače… Ja sad ne znam da li racionlano praviti nekakav zaokret ka antievropskim politikama i ka kritici aktuelnih evropskih elita, što vidimo da rade neki opozicioni lideri, ali nisam siguran kako će se to odraziti na njihove glasove – zaključuje Dejan Bursać.