„Litijum je postao politička tema broj jedan, a to nije dobro“: Može li protest protiv Rio Tinta da se proširi čitavom zemljom?

Kada su se u četvrtak građani okupili ispred zgrade opštine u Loznici čekajući da li će odbornici razmatrati Prostorni plan zbog iskopavanja litijuma (ta tačka se ipak nije našla na dnevnom redu), demonstranti su se spontalo počeli okupljati i u drugim gradovima.

U Koceljevi, Negotinu, Šapcu, Valjevu, Aranđelovcu, Rači, ali i Novom Sadu, čekajući moguće usvajanje plana i kako su najavili potom, blokade saobraćajnica. Sem blokade puteva, na ranijim protestima, najavljena je i blokada ključnih železničkih tačaka u zemlji.

Sa druge strane, ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić kazao je da policija neće dozvoliti nerede, blokade pruga i puteva koje pominju protivnici iskopavanja litijuma u Srbiji.

Iz Udruženja građana „Ne damo Jadar“ pozvali su građane na blokade i okupljanja 10. avgusta ukoliko vlast do tada ne obustavi realizaciju projekta „Jadar“.

Oni su ovaj rok od 40 dana dali krajem juna nakon protesta u Leskovcu, kada je zahtev za trajnu zabranu geoloških istraživanja i eksploataciju litijuma i bora u Srbiji predan zvanično u Beogradu.

Miloš Gagić, bivši pokrajinski poslanik i član „Opora“, kaže da je problem oko litijuma politička tema, koja tako nije dobro otvorena u Srbiji i na koju mi sada kao društvo moramo da odgovorimo. Smatra da će građani za ovu temu itekako biti zainteresovani, ali tek kada prođe sezona godišnjih odmora.

Protesti širom Srbije je nešto što bi trebalo da se očekuje.

– Za opoziciju ovo jeste pitanje na kojem potencijalno može da padne vlast, ali nisam siguran da smo mi kao građani spremni da o ovome kvalitetno diskutujemo. Za to je najviše kriva sama vlast, ne treba nama ministarka zaštite životne sredine da priča kako su litijumske baterije super. Ona treba da nam objasni kakvim će sve strogim kontrolama i ispunjavanjem svih standarda štititi tu okolinu, jer opet imamo kompaniju koja nije baš popularna u svetu kada se dotaknemo ove teme – rekao je Gagić.

Previše je ističe šumova u komunikaciji i ljudi nisu informisani, pre svega jer ne veruju nikome, a pogotovo institucijama ove zemlje.

– Mislim da ljudima nije problem ni da se vadi litijum i prave fabrike, nego ta sumnja što će neko zarad sitnog ćara propustiti da kontroliše i zaštiti životnu sredinu – dodao je on.

Kako ističe, u ovom momentu nije jasno da li će protesti dobiti i lidera.

– Najviše je do sada oko protesta uradio je Kreni-promeni, oni su motivisali najveće grupe ljudi. Opet, na izborima je SNS dobio ozbiljnu podršku u tom kraju, što iz njihove perspektive znači da imaju legitimitet i da tamo menjaju prostorne planove zbog novih rudnika. Sa druge strane, na poslednjim izborima, litijum uopšte nije bio tema i u pravu su pojedini lideri opozicije koji kažu da su birači tako prevareni. Da li mogu protesti da dovedu do novih izbora? Verujem da da. Svrha tih protesta i treba da budu novi izbori na kojima će da se objasni biračima značaj ove teme i onoga što se sada dešava – nastavio je Gagić.

Brajan Brković, jedan od osnivača Šodroš surviver kampa u Novom Sadu, smatra da ljudi u Gornjim Nedeljicama, poučeni ranijim iskustvima, rade odličnu stvar povezujući se sa lokalnim aktivističkim organizacijama širom Srbije, koje razumeju na koji način treba stati u odbranu prirodnih resusursa.

– Važno je fokusirati činjenicu da se mi ne borimo protiv bilo koga iz inostranstva, nego jer želimo da uvedemo redu u našoj zemlji i protiv smo onih koji bi nas prodali i koji treba da budu kažnjeni za izdaju nacionalnih interesa. Ljudi iz Nedeljica su to prvi razumeli. Protesti će sigurno da se šire s obzirom kakva je težina problema. Reakcija vlasti sa druge strane biće surova, videćemo policijsku represiju kakvu nismo ni zamišljali. Kada smo branili Šodroš, ogradu u šumi je čuvalo 600 policajaca! Posao oko ovog rudnika u količini novca ne može da se meri sa poslom izgradnje novog mosta u Novom Sadu i ne mogu da zamislim na koje će sve načine vlast da sprovodi silu – izjavio je Brković.

Kako ističe, policijska represija će biti ogoljena, a verovatno nas na ulicama očekuju i paraulične i paravojne formacije koje treba da vrate uslugu za poslove koje dobijaju od vlasti.

Aktivisti u Novom Sadu koji su branili Šodroš, prošli su kako objašnjava zastrašivanja, hapšenja i medijska razvlačenja.

– Kada smo pravili prvi protest protiv Rio Tinta 2020. godine u Novom Sadu i kada smo blokirali Varadinski most, kordon žandarmerije pokušao je da nas skloni. Već na sledećem protestu nije ih bilo, nego su se pojavili naprednjački batinaši koje je predvodio Marko Basanac Boske. Bacili su i kamenicu u masu ljudi. Setite se i Šapca i onih huligana koji su šipkama prebijali građane – nastavio je Brković.

Nebojša Novi Milenković, književnik i istoričar umetnost iz Novog Sada i učesnik i govornik na mnogim protestima, kaže da je izgradnja ovog rudnika pitanje svih pitanja i tema svih tema, jer se trenutno odlučuje da li će se „Srbija pretvoriti u rudarsku koloniju i ekološku deponiju Evrope“.

Kako dalje objašnjava, ovo nije „borba između napretka i zatucanosti“, kako tvrdi „uzurpator funkcije predsednika Republike“ , nego je ovo je „borba između opstanka i nestanka“.

– Otpor litijumskom „projektu“ – u kom i sama EU, u želji da smanji sirovinsku zavisnost od Kine, pokazuje spremnost da gazi sve principe i vrednosti na kojima je utemeljena – ne mogu da pruže korumpirane, ucenjene i bezidejne političke „elite“, ali mogu i moraju građani. Zato svi kojima u borbi koja nam predstoji – a koja doslovno predstavlja borbu za goli opstanak – insistiraju na bilo kakvoj ideološkoj čistoti ustvari rade za Rio Tinto ali i druge rudarske kompanije koje ispravno procenjuju da je marionetska vlast spremna na beskonačne ustupke, da zarad vlastitog profita, političkog opstanka i ponižavajuće rudne rente od 3 odsto Srbiju pretvori u pustinju Gobi – kazao je Milenković.

U ovoj borbi dobrodošli su dodaje svi: i građani i seljaci i četnici i građanisti i akademija i crkva i liberali i ultra-nacionalisti i zvezdaši i partizanovci i rokeri i narodnjaci i ljubitelji baleta i fudbalski navijači i rusofili i „zapadnjaci“… i Jovo Bakić i Ivana Žigon i Dragan Velikić i Matija Bećković i Lepa Brena i Cane Partibrejker i Novak Đoković i Nikola Jokić

– Jednako kao i svi oni koji profitiraju ili parazitiraju na pravoj ili lažnoj ljubavi prema Srbiji – tu ljubav sad treba i da pokažu delima. Onako kako ju je pokazalo Valjevo ili kakvom je pokazuju Zlatko Kokanović i Udruženje Ne damo Jadar – Loznica protiv Rio Tinta, kao jedini istinski nastavljači tradicije ustaničkog i slobodarskog naroda na koju toliko volimo sa se pozivamo – nastavlja on, te ističe, da ovo nije samo ispit iz patriotizma nego i test elementarne inteligencije.