INTERVJU Jelica Minić: Ako se bude iskopavao litijum, ostvariće se proročanstvo Tarabića kome se često podsmevamo – svi Srbi za pod šljivu

Mada se uvažava da Vlada Srbije i dalje deklarativno potvrđuje da je članstvo u Evropskoj uniji njen strateški cilj, dodaje dalje, skreće se pažnja da je za to potrebna jaka politička volja, delotvorno planiranje i koordinacija odgovarajućih politika, uz neophodne ljudske i finansijske resurse u svim institucijama koje se bave procesom pristupanja, kako bi se taj cilj što pre ostvario.

– Uz to, savetuje se srpskim vlastima da kao prioritet preuzmu mnogo veću odgovornost za proaktivno i objektivno ingformisanje (komunikaciju) o predpristupnom procesu i o samoj EU, koja im je daleko najvažniji politički i ekonomski partner. Potom se savetuje suprotstavljanje dezinformacijama u njihovim nacionalnim medijima. Sve to u drugom pasusu, na prvoj stranici. Sve isto godinama, možda malo oštrije, boldovano. Gotovo pa ravna linija. Ili, kako su izračunale kolege na portalu European Western Balkans, ostvaren je napredak od 0,07 poena u odnosu na prethodni izveštaj, što daje prosečnu ocenu o pripremljenosti 33 poglavlja za članstvo od 3,12, u odnosu na prošlogodišnju koja je iznosila 3,05 – napominje sagovornica Danasa.

*U čemu se sastoji napredak?

– Formalno, Srbija od 2021. godine nije vidno napredovala, napretka u nekim oblastima ipak ima. Nabolje ocene o napretku imaju poglavlje o statistici i poglavlje o životnoj sredini. U celini, najbolje se kotiraju ekonomske reforme. Tako se ponovo ističe napredak u Klasteru 3. Konkurentnost i inkluzivni rast, koga Komisija već nekoliko godina predlaže za otvaranje i u kome su od osam poglavlja pet već otvorena. U tom klasteru je poglavlje 10. Digitalna transformacija i mediji, koje treba otvoriti. Kaže se da tu ima ograničenog napretka vezanog pre svega za dalju digitalizaciju, no preporuke oko nezavisnosti REM-a i dopuni medijskih zakona u skladu sa EU tekovinama i dalje stoje kao neispunjene. Posebno se očekuje da se ojača zaštita i bezbednost novinara, gde se kao prioritet traži od visokih zvaničnika da se uzdrže od etiketiranja ili verbalnih napada na novinare. Sve pretnje i slučajevi fizičkog i verbalnog nasilja treba da se promptno prate i, po potrebi, javno osude, istraže ili krivično gone. Zakoni se menjaju u dobrom pravcu, ali praksa ide drugim putem, pa stoga, nažalost, ne napredujemo. Ne poštujemo, ili ignorišemo zakone koje smo sami doneli.

*Da li je Izveštaj naklonjeniji režimu Vučića, kao što su to pojedini visoki evropski zvaničnici u svojim izjavama, od kada je ponovo pokrenut projekat iskopavanja litijuma?

– Ne bih rekla da je izveštaj naklonjeniji našim vlastima. On beleži napredak ili stagnaciju u zadatim oblastima, mada je poznato da je u istoriji pregovora bivalo “peglanja” previše oštrih delova, ili “previđanja” nalaza drugih uglednih međunarodnih organizacija i institucija, uključujući tu i rezolucije Evropskog parlamenta.

Što se tiče uloge Jadarita u evropskoj budućnosti Srba (naravno svih građana Srbije, ali formulaciju iziskuje nastavak), ukoliko se njegova eksploatacija realizuje, ostvariće se proročanstvo Tarabića kome se često podsmevamo – svi Srbi za pod šljivu.

Od 2011. do 2022. godine, kada je pravljen popis, Srbiju je napustilo pola miliona građana. Svake godine emigrira jedan Bor ili Pirot. Polovina mladih planira da napusti zemlju, prema najnovijem istraživanju Krovne organizacije mladih Sbije. Sela se prazne, manji gradovi, koji su lakši za život nemaju nikakva prava da odlučuju o svom razvoju, nemaju nikakva sredstva, pa čak će im se oduzeti i ono najosnovnije – upravljanje komunalnim službama. Navodno, to se bolje radi iz centra, jeftinije je (velike javne nabavke). Pa još ako to dobije neka međunarodna privatna firma, koja je stručnija od naših stručnjaka, imaćemo eto kanalizaciju, vodosnabdevanje, regulisanje otpada itd. Tako kažu mediji.

„Građani se sateruju u nekoliko betonskih urbanih monstruma po Srbiji“

– Građani se sateruju u nekoliko betonskih urbanih monstruma po Srbiji, koji se šire bez ikakvog poštovanja potreba gradjana, odgovarajuće infrastrukture, saobraćajnih rešenja, po cenu uništavanja zelenih površina, kulturnih spomenika i osnovne arhitektonske I urbane estetike. I povrh svega, eto projekta budućnosti koji treba da spase nemačku automobilsku industriju, mada je podjednako važan i za vojnu i svemirsku industriju, o čemu se manje priča. Pri tome, sporna je isplativost projekta za Srbiju, u uslovima nefunkcionalnosti institucija koje treba da kontrolišu transnacionalnog rudarskog mastodonta. A o uništavanju prirode, o zdravlju ljudi, o pitkoj vodi – resursu važnijem od zlata, koji se vidno smanjuje na čitavoj planeti – da i ne govorimo. Kao da je došao Orvel i napisao distopijsku viziju Srbije. Prema ovom modelu, sudbina građana Srbije je neosporno u EU, ali kao izbor svakog pojedinačno..

*Koliko su realne i utemeljene tvrdnje o tome da Evropa generalno žmuri i odustaje od kritike ovdašnjih vlasti zbog litijuma?

– Citiraću Florijana Bibera, direktora Centra za proučavanje Jugoistočne Evrope na Univerzitetu u Gracu, koji smatra da će cena podrške projektu Jadar biti velika. “… prvo, gurate ljude u Srbiji i u regionu dalje od EU, jer poručujete da vam je više stalo do ruda nego do ljudskih života, drugo, dajete podršku autokrati koji ima uticaj na dešavanja u Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, na Kosovu, u Severnoj Makedoniji. Biće moćniji i opasniji, što nije dobro ni za samu EU“. Njegov je zaključak da je podrška projektu Jadar “tragična greška Evrope”.

Na delu su akteri koji deluju iz raznih perspektiva, na osnovu udruženih, sukobljenih, grupnih, pojedinačnih interesa. Nemački kancelar Olaf Šolc najavio je 7. oktobra ove godine, na otvaranju Hamburške konferencije o održivosti, na kojoj je učestvovao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, da će se Nemačka pridružiti Globalnoj alijansi za baterije, zajedno sa Srbijom i Zambijom, obrazlažući da se radi o “najvažnijem globalnm partnerstvu jer se zalaže za održive lance snabdevanja baterijama i smanjenje ekološkog uticaja baterija.” Postoji i Evropska baterijska alijansa, koju je osnovala 2017.g. Evropska komisija sa zemljama članicama, industrijom i akademskom zajednicom, sa ambicijom da Evropa postane globalni lider u održivoj proizvodnji i upotrebi baterija. Tek da znaju Gornje Nedeljice sa kime su se uhvatile u koštac.

U ovoj kratkoj prezentaciji međunarodne skupine aktera zainteresovanih za litijum, Srbija i Zambija mogu da imaju samo kolonijalni status, bez obzira što će njihove lidere svi tapšati po ramenu. Mada ima zemalja koje su osnovale nacionalne kompanije za rudarenje litijuma, sa kojima vrlo oprezno ispituju mogućnosti dugoročnog ulaska u ovaj, na svaki način rizičan posao . Na primer, Bolivija.

*Proevropske opozicione stranke izražavaju evroskepticizam iz tog razloga. Kuda vodi takav društveni proces u Srbiji?

– Evropski put je jedini put kojim možemo ići. Živimo, hteli to ili ne, sa svojim susedima, okruženi EU i NATO savezom. Regionalizam će u narednim godinama biti još izraženiji, budući da su pandemija Kovida 19 i ratovi koji su u toku ugrozili dosadašnji uspon globalizacije.

Moje je uverenje da ako bismo kao građani uspeli da zaustavimo rudarenje litijuma u Srbiji, kome se većina građana protivi, bili bismo dugoročno atraktivniji za Evropsku uniju. Stekli bismo poštovanje, samopoštovanje i samopouzdanje posle već četvrte decenije u koju smo ušli bez vizije sopstvene budućnosti. Prvi korak u otkrivanju onoga što hoćemo je shvatiti šta nećemo. Pa makar to bio litijum, kao neko stakleno sočivo u kome kao svetlosni zraci prelamajui svi društveni problemi. Razumem potrebu Evrope za litijumom. Ali, da li neopozivo žele da ga kopaju u Srbiji? Po svaku cenu? Samo, ne razumem potrebu Srbije za kopanjem litijuma u Srbiji, da li naše vlasti to žele po svaku cenu?

„Predsednica Evropske komisije je imala zadatak da širi optimizam”

*Visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borel je govoreći o Izveštaju EK kao najvažnije podvukao potrebu usklađivanja spoljne politike Srbije sa evropskom, odnosno odustajanje od odnosa sa režimom Putina. Da li je Vučićev režim na tom putu ili ne vidite nikakve promene u odnosu na prethodni period?

– Interesantno je da, delimično, izjave i gospođe fon der Lajen i gospodina Borela odudaraju od Izveštaja o napretku Evropske komisije. U Izveštaju, vladavina prava i dijalog s Kosovom su na istaknutijem mestu od prilagođavanja Srbije Spoljnoj i bezbednosnoj politici EU. Kao da se daje prostor Srbiji za bezbolniju tranziciju ka Zapadu. A predsednica Komisije je imala zadatak da širi optimizam u vezi s predanijim angažovanjem EU oko proširenja, i ohrabrivanjem zemalja regiona da su i one, eto, baš napredovale. Od toga je suvi, a ponegde i opori ton Izveštaja odudarao. A EU vs Rusija – Srbija će zatezati uže dok god bude mogla.

*Kada je reč o Kosovu, interpretacije koje možemo čuti u Srbiji odnose se na to da je Srbija gotovo završila posao i sve ono na šta se obavezala, dok vlast Albina Kurtija krši ljudska prava Srba na Kosovu. Da li je to zaista tako, odnosno proizlazi li iz Izveštaja?

– Srbi su pozvani da izađu iz kosovskih institucija i napustili su ih. Sada se prave nove paralelne institucije. U međuvremenu se eksperimentiše i sa probom oružane pobune. Kosovski premijer vodi nemilosrdnu politiku prema Srbima na Kosovu i plaća cenu. Rezultat je jaz koji se povećava.

“ Od Picule možemo očekivati veću objektivnost“

*Kada je reč o napretku u vladavini prava, demokratiji, slobodi izražavnja, ocena u Izveštaju je gotovo nula. Nedavno je Viola fon Kramon rekla da je Vučić „elegantnije“ pokrao izbore nego partija Gruzijski san. Kako srpsku vlast zaista vide u EU i da li je uopšte moguće da posle iskustva 12 godina vladavine SNS, Vučić približi ili čak uvede Srbiju u punopravno članstvo?

– Nekada spoljne okolnosti presude. Tako su Rumunija i Bugarska ekspresno ušle u EU, bez mnogo insistiranja na ispunjenosti svih uslova. Ali one su to zaista želele. Možda će čitav Zapadni Balkan osvanuti u EU, a da vlasti i ne stignu da se pogađaju, a građani da pitaju za savet Informer.

*Imenovanje Tonina Picule za izvestioca za Srbiju u EP izazvalo je ovde buru kritički komentara od strane vlasti. Da li to imenovanje može da ojača pozicije opozicije u Srbiji u odnosu na Vučićev režim? Šta u vezi sa tim očekujete u narednom periodu?

– Gospodinu Piculi iskreno želim dobrodošlicu. On je iz grupacije socijalista i demokrata u EP, što po definiciji najavljuje veću objektivnost. Najavio je široke konsultacije i sa vlastima i sa opozicijom, biznisom, akademskom zajednicom i civilnim društvom. On se zalaže za pristupanje čitavog regiona EU, pa se nadam da činjenica da Srbija i Hrvatska nemaju dobre odnose neće bitno uticati na njega. Mada, dosadašnji bugarski izvestilac za Severnu Makedoniju imao je, naročito pri kraju mandata, ozbiljna ogramičenja.