Holandija nije jedina članica EU koja se protivi daljim evropskim integracijama Srbije bez hapšenja i izručenja preostalih haških optuženika. To je saopštenjem za javnost potvrdila predsednica Litvanije Dalija Gribauskaite, koja je u sredu u Njujorku razgovarala sa srpskim predsednikom Borisom Tadićem
– Litvanija smatra da je saradnja s Haškim tribunalom u izručenju optuženih za ratne zločine uslov za nastavak evropskih integracija Srbije – izjavila je Gribauskaite u razgovoru s Tadićem, koji je tokom zasedanja Generalne skupštine UN zatražio podršku Litvanije za stupanje na snagu Prelaznog trgovinskog sporazuma.
Gribauskaite je istakla da Litvanija podržava stav EU da je uslov za dalju evropsku integraciju Srbije saradnja s Haškim sudom u izručenju optuženih za ratne zločine, navodi se u saopštenju iz pres službe litvanske predsednice, prenosi Beta.
Sudeći prema ovom saopštenju, Litvanija nije zadovoljna svojim ekonomskim položajem u Srbiji. Gribauskaite je u razgovoru s Tadićem takođe naglasila važnost razvoja ekonomskih odnosa Beograda sa zemljama EU i prenela predsedniku Srbije da „Litvanija očekuje stvaranje povoljnijih uslova za investitore koji već posluju u Srbiji gde se suočavaju s teškoćama“.
Čini se da su zemlje EU još daleko od podrške Srbiji za skoro isticanje kandidature za članstvo, koju pojedini ovdašnji zvaničnici najavljuju za kraj godine, i bez hapšenja Ratka Mladića. U jednom trenutku, delovalo je da je zvanični Beograd rešen da aplicira za punopravno članstvo bez obzira na činjenicu da je Mladić, kao „uslov svih uslova“ za formalni napredak u evrointegracijama, i dan danas slobodan čovek. To se pre svega ogledalo u izjavama šefa diplomatije Vuka Jeremića, ali i njemu bliskih pojedinih stručnjaka za spoljnu politiku.
Ipak, da i unutar same vlade postoje različita viđenja redosleda koraka na putu ka Uniji potvrdio je nedavno vicepremijer Božidar Đelić, rekavši za Danas da prioritet za Srbiju u ovom trenutku treba da bude deblokada SSP-a, odnosno napori da se unutar EU postigne konsenzus da dalje otežavanje procesa pridruživanja šteti i Srbiji i ujedinjenoj Evropi.
Đelić je ovakav svoj stav potvrdio u autorskom tekstu za ovonedeljni NIN, ocenivši da je jedini siguran put za uspešnu srpsku kandidaturu za članstvo u EU puna saradnja s Hagom i nastavak rada na integracijama. Kako je ukazao, Srbija koliko sutra može da podnese kandidaturu, ali bi taj čin bez konsenzusa unutar EU za njeno brzo razmatranje bio „politički čin bez konkretnih efekata“. Pri tom je precizirao da zvanični Beograd može da se kandiduje koliko danas, ali da „neće dobiti status kandidata do svršetka saradnje s Haškim tribunalom“.
„Naši mnogobrojni saveznici unutar EU i Evropske komisije pokušaće da ponovo stave to pitanje na dnevni red oktobarskog ministarskog sastanka. Ukoliko to ne bude moguće, čekaće se novi izveštaj glavnog tužioca Haškog tribunala Serža Bramerca i Evropski samit u decembru“, napisao je Đelić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
