Ljajić: Ne stoje zamerke da Srbija ne sarađuje sa Hagom

Davenport je, prenosi ovaj nemački medij, članovima Radne grupe za proširenje EU koja na svakih nekoliko dana zaseda u Brisel, rekao da je formiranje vlade trajalo duže od očekivanog, a da razlozi za to otezanje „nisu do kraja jasni“. Dodao je da je premijer Aleksandar Vučić uprkos komotnoj većini preferirao koalicionu vladu i ocenio da je u njoj pozicija Socijalističke partije Srbije nešto slabija nego pre vanrednih izbora. On je načelno pozdravio evropsko usmerenje nove-stare vlasti rekavši da su evrointegracije „lajtmotiv“ programa beogradske vlade.

Zatim je Davenport nabrojao najveće izazove i nerešene probleme: građenje nezavisnih institucija, reformu javne uprave, investicije u poljoprivredu, privatizaciju državnih firmi, ulazak u Svetsku trgovinsku organizaciju. Šef delegacije Evropske unije posebno je naglasio da je „sada trenutak“ da vlada dokaže odlučnost u sprovođenju teških reformi u oblasti pravne države. Kao znatne nedostatke on je istakao što još nije do kraja primenjen Akcioni plan za nacionalne manjine, što nema državnog tužioca za ratne zločine (prema saznanjima Večernjih novosti, Državno veće tužilaca bi konačno trebalo da ga predloži 19. septembra) i nepotpunu saradnju sa Haškim tribunalom.

U izveštaju u koji redakcija Dojče velea ima uvid ne precizira se na šta se pod tim misli, ali je Srbiji i ranije zamerano neisporučivanje Vojislava Šešelja u Hag pre izricanja presude, kao i potpuno ignorisanje naloga za isporučenje troje Šešeljevih saradnika zbog nepoštovanja suda.
Predsednik Saveta za saradnju s Haškim tribunalom Rasim LJajić ocenjuje za Danas da je Srbija ostvarila punu saradnju sa Haškim tribunalom.

– Ako je istina to što izveštavaju mediji o zamerkama Davenporta u vezi sa saradnjom Srbije sa Haškim tribunalom, mogu samo da kažem da Srbija ostvaruje punu saradnju, osim kada je reč o troje funkcionera Srpske radikalne stranke. Ali, ni tu nije reč o političkom već pravnom i tehničkom pitanju. Dakle, nema govora o izostanku političke volje da Srbija sarađuje sa Tribunalom – ističe LJajić za naš list, komentarišući Davenportove tvrdnje.

Davenport je, prenosi Dojče vele istakao da ne sumnja u kompetencije nove ministarke pravde Nele Kuburović, ali da nije izvesno da će ona dobiti „političku podršku“ za teške reforme, posebno za promenu Ustava. Posebno su, dodao je, veliki otpori na planu prenošenja finansijskih sredstava nezavisnim institucijama.

Davenport nije želeo mnogo da prejudicira pre sledećeg izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije koji se očekuje krajem oktobra, posebno što se tiče „teme svih tema“ – odnosa Beograda i Prištine. On je ponovio da u zvaničnom Beogradu postoji spremnost na dogovor o Mitrovici i telekomunikacijama, ali ne i za dogovor o energetici. Dodao je da dijalog treba nastaviti na najvišem političkom nivou, kao i da treba utrti put formiranju Zajednice srpskih opština.

Delegati iz više zemalja (Nemačka, Francuska, Hrvatska…) su na sastanku Radne grupe za proširenje upitali Davenporta za procenu stanja medijskih sloboda u Srbiji. Davenport je izneo očekivanje da taj deo izveštaja bude sličan prošlogodišnjem, uz dopunu o teškoćama u sprovođenju medijske reforme. Podsetimo, prošle godine je deo izveštaja o medijskim slobodama, iako u uobičajenom diplomatskom tonu, bio poražavajući za vlast Aleksandra Vučića, piše Dojče vele.

Delegate je zanimalo i kako EU stoji u Srbiji što se tiče „strateške komunikacije“, što bi se narodski moglo prevesti kao „marketing“. Davenport je na to odvratio da je ruska „meka moć“ u Srbiji daleko veća nego u prošlosti i da je medijsko prisustvo Moskve „veoma veliko“. Evropska unija tome treba ne samo da se suprotstavi već da ispriča i „bolju priču“, zaključio je Davenport.

Maja Bobić, generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji, za Danas kaže da kritike na račun reforme pravosuđa, stanja u medijima ili pak izgradnje nezavisnih instutucija nisu ništa novo.

– Ko god da kaže i gde god da kaže da imamo problem sa reformom pravosuđa nije rekao ništa novo i neistinito. Ili pak da imao problem sa izgradnjom nezavisnih instutucija, ne samo zaštitnika građana i poverenika za informacije od javnog značaja nego i Agencije za borbu protiv korupcije. Svi ti problemi i načini za njihovo rešavanje navedeni su u Akcionom planu Srbije za poglavlje 23. Kada je reč o saradnji sa Haškim tribunalom, mišljenje o njoj se gradi na osnovu izveštaja UN. Ukoliko u njemu bude bilo zamerki one će se naći i u izveštaju EK s obzirom na to da EU podržava rad tog suda – objašnjava Bobić.

Posmatrači i "meka moć"

Kad je reč o ruskoj „mekoj moći“, zanimljivo je, da iako su tokom kampanje za parlamentarne izbore u Srbiji, pojedine stranke potpisivale sporazume o saradnji sa Jedinstvenom Rusijom Vladimira Putina, sada niko od njihovih poslanika ne putuje ni u kom svojstvu na izbore za rusku Dumu. Niko iz Demokratske stranke Srbije i Dveri ne ide da posmatra ili prisustvuje izborima u Rusiji, koji održavaju u nedelju, 18. septembra. Kako nam je rečeno u te dve stranke, niti je stigao poziv iz Ruske Federacije, niti predstavnici partija idu nezavisno od toga. Podsetimo, Danas je u petak objavio navode ruskog lista Izvestija koji se smatra provladinim, da je posmatrač izbora iz Srbije iz nerazumljivih razloga odustao od praćenja ruskih izbora. List navodi da je Moskva pozvala predstavnike izbornih komisija 42 zemlje da prate izbore, ali da su se odazvale samo 17.

Nema vraćanja viza’]

Šef Delegacije EU u Srbiji Majkl Davenport u petak je bio na javnom događaju o pristupnim fondovima Unije u Skupštini Srbije. Međutim, u tom trenutku mediji još nisu preneli pisanje Dojče vele o njegovom obraćanju iza zatvorenih vrata u Briselu. Novinari su Davenporta pitali o najavama da će zbog novog sistema registracije ulazaka u EU, biti uvedena novčana taksa. On je rekao da to ne znači vraćanje viza za šengenski prostor. „Rano bi bilo da to komentarišem zbog toga što nismo imali uvid u neki konkretan predlog“, rekao je Davenport.