Ljudi hoće hapšenja, a ne sistemsku borbu

U mandatu vlade politika koja je sprovođena se sastojala iz dva dela. Prvi je da se saseku institucionalne pretpostavke korupcije. Drugim rečima, da se donesu zakoni koji su direktno u funkciji borbe protiv korupcije i da se u skladu s tim formiraju odgovarajuće institucije. U isto vreme zakonodavna aktivnost je uključila i pristup da se u svim novim i postojećim zakonima eliminišu diskreciona prava jer su ona osnov za korupciju. Iz izveštaja Evropske komisije ste videli da su napori na regulativama i izgradnji institucija pozitivno ocenjeni. Ovaj deo borbe protiv korupcije sam smatrao ključnim i u suštini jedino mogućim načinom borbe od strane državne administracije. U ovom kontekstu u državnu administraciju ne ubrajam policiju i tužilaštvo.

Drugi deo politike se odnosio na procesuiranje pojedinaca, odnosno konkretnih koruptivnih radnji. Naravno, i ovaj deo je podrazumevao određene aktivnosti državne administracije u pravno-institucionalnoj sferi kako bi se obezbedila nepristrasna istraga i fer suđenje. Nepristrasna istraga i fer suđenje su, takođe, delovi demokratskog koncepta prema kome je pojedinac (odnosno njegova prava) u centru pažnje. Međutim, pomaci u legislativnom i institucionalnom delu države u borbi protiv korupcije nisu vidljivi građanima. Oni ih zapravo, kako sam već napomenuo, mnogo i ne interesuju. Umesto toga traže vidljive znake, a to su hapšenja i procesuiranja pojedinaca.

Istrage, hapšenja i procesuiranja korumpiranih pojedinaca su neposredni zadaci policije i tužilaštva. Na žalost, javnost, verovatno iz osećaja da rad ovih organa nije dovoljno energičan, ili da im se daju političke direktive koje slede, često preuzima na sebe njihovu ulogu. Nije sporno da u borbi protiv korumpiranih pojedinaca javnost može da bude od velike pomoći. U demokratskom društvu je, međutim, važno da se zna gde je granica. A granica je da se sve sumnje i raspoložive informacije predaju policiji i tužilaštvu bez ikakvog prejudiciranja rezultata procesa.

Kod nas je u kontinuitetu prisutan kuriozitet da se jedan državni organ koji je prevashodno imao zadatak da radi na sistemskoj korupciji zapravo najviše bavio borbom protiv korumpiranih pojedinaca. Konkretno mislim na Savet za borbu protiv korupcije. On je objavio veliki broj izveštaja iz različitih oblasti i otvorio mnogo značajnih pitanja. Međutim, gotovo ni jedno od njih se nije odnosilo na sistemsku korupciju. Možda ja i grešim. Ali evo, odgovorite sebi na sledeće pitanje: Da li možete da navedete tri konkretne i detaljno elaborirane preporuke Saveta za borbu protiv korupcije u kojima se predlažu izmene nekih zakona jer u aktuelnom obliku omogućava korupciju ? Ja nisam siguran da mogu. A kakav bi vaš odgovor bio da je pitanje bilo sledeće: Da li možete da navedete tri konkretne i detaljno elaborirane preporuke Saveta za borbu protiv korupcije koje su date na osnovu identifikovane sumnje da su vršene koruptivne radnje od strane pojedinaca, ili institucija? Ja ne znam šta bi ste vi odgovorili, ali moj odgovor bi bio sledeći: Ma kakvi tri, mogu da vam navedem najmanje trideset takvih preporuka. Pa i to bi bilo malo.

Mislim da sam bio jasan. Takođe se nadam da niste shvatili da sam želeo da diskvalifikujem Savet i sve pozitivno što je učinio. Naprotiv. Jedino što s njihovim preporukama nisam znao šta drugo da radim nego da ih prosledim tužilaštvu. Jednog trenutka mi se učinilo da bi možda bilo bolje da čitav Savet postane poseban istražni tim (na primer u policiji), a da neko drugo telo formiramo da radi na sistemskoj korupciji. Tako bi se izbeglo nepotrebno dopisivanje u kojem sam bio samo protočni bojler, a verujem i da bi članovi Saveta imali bolje instrumente za svoje istrage. Uostalom, administracija se isključivo bavi legislativom i institucijama, a policija i tužilaštvo istragama i procesuiranjem.

Ipak, nisam pokretao nikakve aktivnosti u pravcu izmene položaja Saveta jer je on bio izuzetno popularan i sve što se dešavalo oko njega izazivalo bi posebnu pozornost. Sećam se da se digla ogromna galama kada je osnivana Agencija za borbu protiv korupcije i da je to predstavljeno kao atak na Savet. Čak su i pojedini članovi Saveta tome dali svoj doprinos. Naravno, istina je bila daleko od toga.

Promocija danas

Promocija knjige Mirka Cvetkovića „Argumenti i predrasude”, čiji su izdavači Službeni glasnik i Danas, biće održana danas u 11 časova u kafe-knjižari Službenog glasnika u Ulici kneza Miloša (kod „Londona”) u Beogradu. O knjizi će govoriti Milojko Arsić, Mijat Lakićević, Dragan Vujadinović i autor.