foto FoNet/Instagram predsednika Srbije„Lobiranje Aleksandra Vučića, protiv donošenja Rezolucije o Srebrenici još traje, bez nekih velikih izgleda na uspeh. Pitanje na koje još uvek nemamo odgovor, zašto se to lobiranje događa u Njujorku, a da nije, predhodno, na tu temu bilo kontakata sa nadležnima iz institucija BiH. Izostanak tog dijaloga ukazuje da su bilateralni odnosi sa BiH tanki, da nema kontakata, dijaloga na državnom nivou i da je normalno onda da nam se dešavaju ovakve stvari“, kaže za Danas Branka Latinović, ambasadorka u penziji.
Ona napominje da srpska javnost ne zna kako izgledala akcija lobiranja u Njujorku, i kakva je reakcija Vučićevih sagovornika.
A predsednik Srbije kako je sam iz Njujorka poručio razgovarao je sa trojicom predsednika, jednim premijerom afričkih zemalja, telefonski, u zum konferencijskom formatu. Imao je dva sastanka sa 22 predstavnika afričkih zemalja, ukupno 25 država, što je, kako je rekao, 48 odsto ukupnog broja afričkih zemalja. A imao je sastanke i sa latinomameričkim i karipskim zemljama.
„To se pogrešno naziva brifingom, a to je razgovor sa prijateljima. Pokušali smo da objasnimo ono što jeste naša pozicija“, rekao je Vučić i dodao da je naša pozicija takva da nemamo gotovo nikave šanse, jer se pritisak pojačava.
Bez obzira na to, kako je rekao Vučić u našoj Misiji u Njujorku sve pršti od energije.
Sagovornici Danasa, ipak, kažu da je sve trebalo mnogo ranije da pršti od energije, jer se za rezoluciju znalo još pre pola godine i da se sa lobiranjem uveliko zakasnilo.
„Takve stvari se dobijaju snagom argumenata, za pregovaračkim stolom i za konferencijskim pultom“, napominje Latinovićeva, dok njen kolega iz sfere diplomatije Srećko Đukić kaže da je neverovatno da se za Rezoluciju o Srebrenici tek sad saznalo kod nas, a ona se već pripremala pola godine.
On pita šta je do sada radila srpska diplomatija širom sveta, ili Republika Srpska u BiH.
„Nije to nikakva tajna nad tajnama. Na njoj se radilo po mipovima mnogih zemalja, u predsedništvu BiH i nije ona delo jednog čoveka. Naprotiv. Nesporno da je to tako. A to što se ona „dogodila“ posledica je činjenice da srpska strana nikada nije pokušala da se dogovori o tako krupnom pitanju, ne samo sa bošnjačkom stranom, nego i sa faktorima u međunarodnoj zajednici. Sve što se dešavalo bila je samo negacija čina genocida“, ističe sagovornik Danasa.
Dodaje da današnje akcije naših diplomata i funkcionera protiv donošenja Rezolucije o Srebrenici podsećaju na Don Kihota u borbi sa vetrenjačama.
„Gde su do sada bili. Ponovo se pokazalo da srpska strana nema nikakav plan i nikakvu politiku na dugi rok. Ponovo se srpska strana našla zatečena i ponovo su svi krivi samo mi nismo krivi, baš ništa za devedesete. Ali, problem Srebrenice postoji od 1995. Sećam se da je tih julskih dana MSP-om i Beogradom prostrujala neka nemušta vest da se „nešto strašno desilo u toj Srebrenici“. A šta, niko nije znao tačno da kaže. Bila je to tajna iza sedam brava. Od tada do danas, ne znam da li se ikada selo i da li je zamoljena bošnjačka strana da se o tome razgovara“, podseća Đukić.
Prema njegovim rečima, zato danas deplasirano izgledaju sva ubeđivanja „belog sveta“ i domaće javnosti. Uostalom, sve što čine srpski zvaničnici, čine na teret BiH kao samostalne, nezavisne, teritorijalno celovite i suverene države.
„Srpski narod u BiH je morao imati snage da sam iznese problem Srebrenice i da iznađe rešenje. On odlučuje da li će se ulivati u civilizacijske tokove i opstati sa svojim susedima u BiH. Niko drugi. Neka niko ne plaši srpski narod genocidne stigme, nju nije poneo ni jedan jedini narod, pa neće ni srpski“, zaključuje bivši ambasador Đukić.
I Duško Lopandić, karijerni diplomata, smatra da je spoljna politika Srbije u celini konfuzna, reaktivna i svedena na nazore i procene jednog čoveka. Ona je dobrim delom u funkciji promocije rejtinga vladajuće stranke u zemlji, pri čemu je uloga i delovanje MSP svedena na minimum.
„Sasvim je neodgovorno neosnovano i nepatriotski povezivati temu genocida u Srebrenici sa srpskim narodom (nema kolektivne odgovornosti), a još manje sa Republikom Srbijom koja je na najvišoj međunarodnoj pravnoj instanci – Međunarodnom sudu pravde, oslobođena od optužbi za odgovornost za zločine u Srebrenici. Pošto je sam Aleksandar Vučić izabrao temu i mesto gde će u praksi pokazati uticaj i rezultate srpske diplomatije, možemo se samo nadati da oni neće biti tako porazni, kako je to bio slučaj pri glasanju u skupštini Saveta Evrope“, poručuje Lopandić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
