Sve je trebalo da pršti od energije pre šest meseci, a ne sada: Da li se zakasnilo sa lobiranjem protiv usvajanja Rezolucije o Srebrenici?

Ona napominje da srpska javnost ne zna kako izgledala akcija lobiranja u Njujorku, i kakva je reakcija Vučićevih sagovornika.

A predsednik Srbije kako je sam iz Njujorka poručio razgovarao je sa trojicom predsednika, jednim premijerom afričkih zemalja, telefonski, u zum konferencijskom formatu. Imao je dva sastanka sa 22 predstavnika afričkih zemalja, ukupno 25 država, što je, kako je rekao, 48 odsto ukupnog broja afričkih zemalja. A imao je sastanke i sa latinomameričkim i karipskim zemljama.

„To se pogrešno naziva brifingom, a to je razgovor sa prijateljima. Pokušali smo da objasnimo ono što jeste naša pozicija“, rekao je Vučić i dodao da je naša pozicija takva da nemamo gotovo nikave šanse, jer se pritisak pojačava.

Bez obzira na to, kako je rekao Vučić u našoj Misiji u Njujorku sve pršti od energije.

Sagovornici Danasa, ipak, kažu da je sve trebalo mnogo ranije da pršti od energije, jer se za rezoluciju znalo još pre pola godine i da se sa lobiranjem uveliko zakasnilo.

„Takve stvari se dobijaju snagom argumenata, za pregovaračkim stolom i za konferencijskim pultom“, napominje Latinovićeva, dok njen kolega iz sfere diplomatije Srećko Đukić kaže da je neverovatno da se za Rezoluciju o Srebrenici tek sad saznalo kod nas, a ona se već pripremala pola godine.

On pita šta je do sada radila srpska diplomatija širom sveta, ili Republika Srpska u BiH.

„Nije to nikakva tajna nad tajnama. Na njoj se radilo po mipovima mnogih zemalja, u predsedništvu BiH i nije ona delo jednog čoveka. Naprotiv. Nesporno da je to tako. A to što se ona „dogodila“ posledica je činjenice da srpska strana nikada nije pokušala da se dogovori o tako krupnom pitanju, ne samo sa bošnjačkom stranom, nego i sa faktorima u međunarodnoj zajednici. Sve što se dešavalo bila je samo negacija čina genocida“, ističe sagovornik Danasa.

Dodaje da današnje akcije naših diplomata i funkcionera protiv donošenja Rezolucije o Srebrenici podsećaju na Don Kihota u borbi sa vetrenjačama.

„Gde su do sada bili. Ponovo se pokazalo da srpska strana nema nikakav plan i nikakvu politiku na dugi rok. Ponovo se srpska strana našla zatečena i ponovo su svi krivi samo mi nismo krivi, baš ništa za devedesete. Ali, problem Srebrenice postoji od 1995. Sećam se da je tih julskih dana MSP-om i Beogradom prostrujala neka nemušta vest da se „nešto strašno desilo u toj Srebrenici“. A šta, niko nije znao tačno da kaže. Bila je to tajna iza sedam brava. Od tada do danas, ne znam da li se ikada selo i da li je zamoljena bošnjačka strana da se o tome razgovara“, podseća Đukić.

Prema njegovim rečima, zato danas deplasirano izgledaju sva ubeđivanja „belog sveta“ i domaće javnosti. Uostalom, sve što čine srpski zvaničnici, čine na teret BiH kao samostalne, nezavisne, teritorijalno celovite i suverene države.

„Srpski narod u BiH je morao imati snage da sam iznese problem Srebrenice i da iznađe rešenje. On odlučuje da li će se ulivati u civilizacijske tokove i opstati sa svojim susedima u BiH. Niko drugi. Neka niko ne plaši srpski narod genocidne stigme, nju nije poneo ni jedan jedini narod, pa neće ni srpski“, zaključuje bivši ambasador Đukić.

I Duško Lopandić, karijerni diplomata, smatra da je spoljna politika Srbije u celini konfuzna, reaktivna i svedena na nazore i procene jednog čoveka. Ona je dobrim delom u funkciji promocije rejtinga vladajuće stranke u zemlji, pri čemu je uloga i delovanje MSP svedena na minimum.

„Sasvim je neodgovorno neosnovano i nepatriotski povezivati temu genocida u Srebrenici sa srpskim narodom (nema kolektivne odgovornosti), a još manje sa Republikom Srbijom koja je na najvišoj međunarodnoj pravnoj instanci – Međunarodnom sudu pravde, oslobođena od optužbi za odgovornost za zločine u Srebrenici. Pošto je sam Aleksandar Vučić izabrao temu i mesto gde će u praksi pokazati uticaj i rezultate srpske diplomatije, možemo se samo nadati da oni neće biti tako porazni, kako je to bio slučaj pri glasanju u skupštini Saveta Evrope“, poručuje Lopandić.