foto (BETAPHOTO/DRAGAN GOJIĆ)Lokalni izbori u Srbiji, od uvođenja višestranačja, po drugi put se održavaju samostalno od parlamentarnih i predsedničkih.
Dakle, drugi put u poslednje 34 godine.
Prvi put su bili 2004. nakon ubistva premijera Srbije, Zorana Đinđića.
To za Danas ističu Bojan Klačar, programski direktor CeSID i Dejan Bursać, istraživač Instituta za filozofiju i društvenu teoriju.
U odgovoru na pitanje kakav će to efekat imati na izborni rezultat, sagovornici Danasa ističu mogućnost smanjene izlaznosti od 20 do 30 odsto, naglašavajući da je praksa samostalnih lokalnih izbora dobra za demokratizaciju izbornih procesa.
– Lično pozdravljam okolnost da se lokalni izbori održavaju nezavisno od nacionalnih, i to bi trebalo da bude praksa od sad pa nadalje. U demokratskim zemljama, to daje priliku lokalnim akterima da se bore za svoje gradove i opštine, i oduzima prednost nacionalnih aktera, i samim tim stavlja lokalne teme u probleme u centar kampanje. Kada Srbija ponovo bude demokratska zemlja, odvojenost lokalnih i nacionalnih izbora će dosta značiti za razvoj demokratije i tih lokalnih sredina – kaže za Danas Dušan Lj. Milenković, politički konsultant.
Osvojeni izbori bi trebalo da smanje prednost vlasti na nacionalnom nivou, dodaje, ali, napominje, sa gaženjem Ustava i zakona zemlje Vučić ovog puta kandidovao na svim lokalnim izborima tako da teorijske postavke padaju u vodu.
– Godine 2004. su održani lokalni izbori samostalno, iako su istovremeno održani i pokrajinski izbori. U centralnoj Srbiji, istina je, održani su bez parlamentarnih i predsedničkih. Međutim, naglasio bih, tada je bila ipak drugačija situacija jer su gradonačelnici bili birani direktno. Dakle, ljudi su glasali po imenima – za gradonačelnika – kaže za Danas Dejan Bursać, istraživač Instituta za filozofiju i društvenu teoriju.
On podseća da je posle tih izbora način glasanja – direktno za gradonačelnike – promenjen.
– Bila je veća, personalizovana borba, pa su samim tim građani imali više motiva da izađu. Glavna stvar sa tim okalnim izborima koji se sada održavaju samostalno sadržana je u tome što mi ne znamo kakva će izlaznost da bude – ističe sagovornik Danasa.
Prema njegovim rečima, ta zapitanost je evidentna i kada je reč o političkim strankama.
– Vidimo da niko ne može posle 20 godina da zna kako će građani da se ponašaju na samostalnim lokalnim izborima. Teorija kaže, i naša ranija komparativna praksa kaže, da je na lokalnim izborima izlaznost uvek manja za nekih 20 do 30 odsto izlaznost manja, jer su ljudi manje zainteresovani, jer te teme nisu toliko vruće, nema toliko zainteresovanih političara, nema tih velikih tema… – objašnjava Dejan Bursać.
On dalje ističe da je ova kampanja nešto blaža, „a samim tim ljudi nemaju previše motiva“.
– Videćemo da li je to po prvi slučaj u Srbiji zaista uskoro – zaključuje Dejan Bursać.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
