„Najdugovečniji“ lokalni vladari ponovo izabrani na stare funkcije: Da li je Žika Milosavljević patentirao recept?

Ali nije Žika iz Sopota jedini dugovečni opštinski vožd. Poslednjim izborima vlast je učvrstilo još nekoliko lokalnih vladara širom Srbije, poput Dragana Markovića Palme (Jagodina), Milana Stamatovića (Čajetina), Vladimira Zaharijeva (Bosilegrad), Gorana Cvetanovića (Leskovac), Boška NIčića (Zaječar). Njihov savet za dugovečnost na lokalu, uglavnom je identičan i kako navode ogleda se „u iskrenoj brizi za grad i meštane. Opozicija se sa tim svakako ne bi složila.

*San Živorada Milosavljevića je da ima duži mandat od maršala Tita

Sa 30 godina Živorad Milosavljević je postao sekretar skupštine opštine Sopot, a tri godine kasnije napredovao je do mesta predsednika opštine. Na poziciju predsednika , MIlosavljevć je stigao kao član Saveza komunista Jugoslavije, bio je član Socijalističke partije Srbije (SPS), odakle su ga izbacili i o tome obavestili faksom. Potom je bio predvodnik grupe građana, a 2015. godine pridružio se vladajućoj Srpskoj naprednoj stranci (SNS) Aleksandra Vučića.

Ove godine osvojio je 11 predsednički mandat u opštini Sopot. Posle pada Slobodana Miloševića 2000. godine ova opština je bila jedina u Beogradu koja je izglasala kandidata SPS-a, a dva puta je na lokalnim izborima pobeđivao i bivšeg igrača i direktora Fudbalskog kluba Crvena zvezda, Vladana Lukića.

Svojevremeno je odbio i mesto zamenika gradonačelnika Beograda, a tu odluku doneo je na benzinskoj pumpi, kako je kasnije prepričavao.

„Sećam se, bile su sankcije, točilo se gorivo za bonove i na pumpi mi kaže jedan radnik: predsedniče, čuli smo da ćete da avanzujete na novu funkciju i pitao me kolika će da mi bude plata. Kad sam mu rekao, on mi je odgovorio da za tu razliku nemam da kupim ni kantu goriva“, prepričavao je kasnije Milosavljević to kao anagdotu.

Milosavljević nije patentirao recept dugovečnosti, ali tajnu nepobedivosti večnog predsednika opštine Sopot, najmanje beogradske opštine, opozicija i meštani obašnjavaju činjenicom da verovatno ne postoji nijedan predsednik opštine u Srbiji koji „u glavu poznaje svakog sugrađanina kao on“.

„Rad na terenu je suština čitave priče, jer građani hoće da imaju kontakt s onim koga biraju. Kad odete na zborove po selima niko vas neće ’iz zasede’ sačekati s nezgodnim pitanjima, jer ste većinu onoga što bi ljudi pitali već rešili”, objasnio je sam Milosavljević.

 

*Zaharijev 23 godine na čelu Bosilegrada

Osim Smiljanića u Bosilegradu, gradiću na granici sa Bugarskom, neprikosnoveno vlada još jedan čovek – Vladimir Zaharijev. I to pune 23 godine. Nakon poslednjih izbora ponovo je izabran na tu funkciju, na kojoj bi trebalo da ostane bar još četiri godine, do 2027.

Reč je o njegovom sedmom mandatu zaredom, a ovog puta bio je prvi na listi “Aleksandar Vučić – Bosilegrad sutra”.

Tokom proteklog perioda Zaharijev je promenio nekoliko političkih opcija. Bio je član DSS, nastupao je na izborima sa grupom građana, da bi stigao i do SNS.

Poreklom je Bugarin i prema njegovim rečima, žiteljima ovog gradića omogućio je da o opštinskom trošku odlaze na lečenje u Sofiju, a svaki punoletni građanin dobija finansijsku nadoknadu dok se ne zaposli, obavljajući zauzvrat određene poslove u opštinama, ili javnim preduzećima. Zaharijev kaže da pošteno radi i da to najbolje potvrđuje na sopstvenom primeru. Nikog iz porodice, kaže, nije dosad zaposlio u opštini.

„Jedino je ćerka povremeno radila u vrtiću. Moramo da damo primer kako bi nam ljudi verovali, a ne da se okoristimo kao oni sa ’suprotne strane’, gde jedan uzme pumpu, drugi fabriku, a treći postane direktor”, objašnjavao je svojevremeno Zaharijev.

I on, kao i Miosavljević tvrdi da je čovek sa sela i da uživa u seoskim radovima na „majčevini i očevini”.

„Na odmor nigde u životu nisam otišao, osim tih nekoliko dana što provedem u kući na selu. Tad vidim da sam živ čovek”, objašnjavao je Zaharijev.

Iako je Bosilegrad jedna od najsiromašnijih opština u Srbiji, a broj stanovnika pao na manje od 8.000, posle mnogo godina ova opština je po prosečnoj plati pretekla Trgovište, Preševo i Bujanovac, pa su skoro svi preostali glasači iskazali želju da Zaharijev nastavi da ih predvodi.

*Milan Stamatović, šesti mandat na čelu Čajetine

Nakon poslednjih junskih izbora i Milan Stamatović obezbedio je novi, šesti uzastopni mandat predsednika opštine Čajetina.

„Šesti mandat na poziciji predsednika opštine je sigurno velika odgovornost, čast i zadovoljstvo, a ujedno i zahvalnost biračima koji su prepoznali napore i opšti interes u radu lokalne samouprave i tima koji duži niz godina radi na razvoju, izgradnji i demokratizaciji Čajetina i cele Srbije“, kazao je Stamatović, nakon poslednjeg imenovanja.

U političke vode ušao je kao član DSS, ali je odlaskom Vojislava Koštunice iz stranke i on napustio DSS. Sa Nendom Popovićem učestvovao je u osnivanju Srpske narodne partije, ali je i to napustio i formirao Zdravu Srbiju. Ulazio je u raznorazne koalicije, a istovremeno je žestoko kritikovao SNS, da bi im se na kraju priklonio.

Ne spori da je u prethodnom periodu iznosio teške optužbe na račun naprednjaka.

„Jeste, bilo je. Od toga ne možemo da pobegnemo, ali ti ministri sa kojima smo mi bili u sukobu nisu više u vladi. Mi smo najviše vodili rat sa Zoranom Mihajlović i nekim pojedincima na nižem nivou.“, objašnjavao je Stamatović.

Uspeh i nerekidne mandate u Čajetini objašnjavao je uglavnom činjenicom da se uvek trudio da pomogne „svim sunarodnicima (a i nevoljnicima uopšte)“ i da je pokazivao bratsku solidarnost.

„Prvi je započinjao modernizaciju i sve potrebno za poboljšanje uslova života svojih Zlatiboraca, ne zaboravljajući, pritom, na neophodnost zaštite svega onog nasleđenog iz duhovne i običajne riznice našeg narodnog predanja“, navodi se u njegovoj zvaničnoj biografiji.

*Ni bunga bunga žurke nisu ga omele u osvajanju novog mandata

Najpoznatiji, ili samo najzastupljeniji u medijima jeste predsednik Skupštine opštine Jagodina, lider Jedinstvene Srbije, privatni preduzetnik iz sela Končareva Dragan Marković Palma. Ovih dana on je ponovo izabran na tu funkciju koja mu omogućava da istovremeno bude i poslanik u republičkom parlamentu.

Kada je Jagodina 2008. godine dobila status grada, Marković je postao prvi gradonačelnik, a od 2012. zauzeo je funkciju predsednika Skupštine opštine Jagodina, mada slovi za neformalnog gradonačelnika Jagodine.

Pored tvrdnje da mu od muzičara još nisu svirali samo Betoven i Šopen  „jer je bio mali“, Palma je prepoznatljiv i po rečenici koju je izgovorio u toku pregovora o formiranju vlade 2008. godine: „Patriotizam se ne sipa u traktor“. Ona je označila sasvim novi pravac u političkoj realnosti Srbije, koji su mediji nazvali „pragmatični patriotizam“.

A pragmatični običaj da „pomaže“ socijalno ugroženim grupama, za šta za uzvrat očekuje podršku na izborima, Palma nikad nije krio. Još pred izbore 2004. godine poklanjao je osnovne životne namirnice najsiromašnijima, a to je nastavio da radi do danas.

Od besplatnog gradskog prevoza za najstarije i najmlađe, preko maturskih ekskurzija i letovanja za đake, pa sve do čuvenih „dve hiljade za gospođu“ u danima kad pred lokalnog „gazdu“ izlaze najsiromašniji da mole za pomoć. Kritike da tako ponižava sugrađane odbcivao je više puta uz primedbu da ga kritikuju „samo oni kojima ni dve hiljade evra ne znače ništa i ne razumeju šta znači pomoć porodicama sa decom“.

Ni bunga bunga žurke, ni sumnje u poslovanje Palminih firmi, ni odnos prema političkim protivnicima nisu mu umanjile podšku građana. Uz marketing na svojoj lokalnoj televiziji, Palma je ubedio sugrađane da je Jagodina sa akva parkom, zoo-vrtom, Muzejom voštanih figura i drugim projektima zaista grad u kojem se živi bolje nego u ostatku Srbije.

* Faraon vlada Leskovcem faraonski

Osim Palme i Goran Cvetanović, spada u grupu večitih rukovodilaca lokalne samouprave. On je novi mandat gradonačelnika Leskovca obezbedio nakon lokalnih izbora 17. decembra. A u istoriju grada biće upisan kao prvi gradonačelnik Leskovca. Na poziciju gradonačelnka je već peri mandat, četvrti zaredom.

Lekar po struci ,devedesetih je bio vlasnik mesare „Mesko“ pa otuda i nadimak, a najpoznatija fotografija leskovačkog gradonačelnika nastala je tokom boravka u Makedoniji, kada se, verovatno na nekom maskenbalu, pojavio u odori egipatskog faraona.

Kako je svojevremeno objavio KRIK, Cvetanović i njegova porodica imaju četiri kuće u Leskovcu, stan u Nišu, vikendicu na Vlasini, brojne poslovne prostore i hektare zemlje.

Kako mediji s vremena na vreme podsete, protiv njega je Agencija za borbu protiv korupcije 2017. pokrenula postupak zbog neprijavljivanja imovine, a kažnjen je zbog nenamenskog trošenja novca iz gradskog budžeta. Ipak, o Cvetanoviću najviše se govorilo 2015, kada je svečano otvorio javni toalet na groblju. To je, izgleda, bilo dovoljno da lista SNS osvoji više od 50 odsto glasova.

* Preletanjem obezbeđivao nove mandate

Jedan od najdugovečnijih lokalnih moćnika je i Boško Ničić. On je na funkciju predsednika opštine Zaječar izabran još 2004. godine. Kada je Zaječar prerastao u grad, on je postao i prvi gradnačelnk.

Menjao je Ničić politička uverenja i stranke. Bio je uz Mlađana Dinkića, u Novoj demokratiji uz svog kuma Dušana Mihajlovića, na listi DS, sarađivao je sa Vukom Draškovićem, Tomislavom Nikolićem, da bi 2017. gdine pristupio SNS-u. Za sve to vreme ostao je na najvažnijoj fukciji u svom gradu.

„Zajedno sa najbližim saradnicima priključio sam se SNS koji su nam bili bili ozbiljni politički protivnici u Zaječaru, ali i ovo pokazuje da se, ako je u interesu građana, mogu spajati i zajedno raditi i sarađivati. Ovo je pokazatelj da takve stvari nisu nemoguće, da su dobre, nadam se da će biti još takvih primera“, izjavio je gradonačelnik Zaječara nakon preletanja u SNS.

Predrag Terzić gradonačelnik Kraljeva po treći put

*Kad aerodrum postane odskočna daska

Najmlađi na listi najdugovečnijih gradončečnik, ili predsednika opštine svakako je gradonačelnik Kraljeva Predrag Terzić, naprednjak i mladi doktor nauka. Poznat je ne samo po brojnim lapsusima, poput „aerodruma“ i „zoohijene“, već i po svečanom otvaranju semafora.

Nakon lokalnih izbora po treći put je izabran za gradonačelnika Kraljeva. Uprkos tome što je koliko prošle godine na kafanske račune, losose, ćurke i skupa pića potrošio više od 2,5 miliona dinara, građani su dali podršku njegovoj stranci, a stranka mu se odužila novim mandatom.