Lompar: Srbiji je potrebna pozitivna sinteza nacionalnog i građanskog

Govoreći o rešenju trenutnih političkih napetosti u društvu, Lompar je u intervjuu agenciji Beta kazao da bi nacionalna i građanska opozicija morale da odustanu od apsolutizacije svojih polaznih stanovišta i da pronađu kompromis.

„Potrebna je pozitivna sinteza nacionalnog i građanskog, a to znači da je potreban kompromis u istinskom smislu. Slobodan Jovanović je pisao da politička veština dobrim delom nije ništa drugo nego veština kompromisa, ‘ali, s druge strane, kompromis je u stvari ugovor, a ugovor je koristan samo onda kada nijedna strana ne ide na prevaru'“, naveo je profesor.

Na pitanje da li je moguć kompromis između nacionalnih i građanskih opozicionih stranaka, Lompar je rekao da to na srpskoj političkoj sceni nije uspelo već dva puta.

„Nije uspelo između Đinđića (Zoran) i Koštunice (Vojislav), a zatim ni između Koštunice i Tadića (Boris). Rezultat tog neuspeha je Vučićeva negativna sinteza, koja teži prevari svih i svakog. Svrha kompromisa prebiva u uklanjanju apsolutizacija“, istakao je Lompar i naglasio da se ne može bez potresa sprovoditi politika koja napušta svest o tome da preko dve trećine stanovništva izražava nacionalno opredeljenje i proruski stav.

„Ali, ako se ima u vidu da jedna trećina stanovništva predstavlja znatan broj ljudi, preovlađujuće raspoloženje mora se dovesti u održivu vezu sa svojim kontekstom. To znači da bi i nacionalna i građanska opozicija morale da odustanu od apsolutizacije svojih polaznih stanovišta. Dakle, otpada ono ‘bez alternative’ u svim slučajevima, uključiv i Evropu. Ostaje, međutim, Evropa kao ugovorna, pogodbena, relativna formula, koja ne podrazumeva nužno priključenje, a koje je i mimo toga neizvesno“, kazao je Lompar.

Upitan šta je svrha održavanja mitinga Srpske napredne stranke (SNS), zakazanog za 26. maj u Beogradu, profesor je kazao da je u prvom planu pokazivanje snage „koje ima svoje spoljnopolitičke i unutrašnjepolitičke izraze“.

„Ukoliko se potvrde kao nosilac značajnog udela u narodu, SNS i Vučić mogu se nadati da ostaju bitan partner zapadnih činilaca u narednom vremenu, jer ostaju jedini nacionalno oglašeni politički činilac u saradnji s američkim činiocima. U naciji u kojoj najmanje dve trećine stanovnika podržava nacionalnu politiku, to nije mala osnova za postizanje nekog sporazuma s građanskim predstavnicima američkog uticaja kod nas“, smatra profesor.

Dodao je da je nacionalna opozicija izbačena iz sfere uticaja, jer je bila suviše „konstruktivna“ u odnosu na vlast.

„Nacionalna opozicija je suviše nespremna za saradnju s umerenim građanskim strankama i suviše spremna da u svoje redove primi jučerašnje i današnje privrženike vlasti“, ocenio je Lompar.

Na pitanje kako tumači to što će mnogi ljudi na miting 26. maja doći pod pretnjama i ucenama vlasti, profesor je kazao da se to uklapa u višegodišnji rast autoritarizma u Srbiji.

„Ako se predsednik države ponosi nezakonitim rušenjem u Savamali, zašto ne bi izvršio državni udar protivustavnim prihvatanjem Briselskog i Ohridskog sporazuma? Nikako da se ljudima predoči veza između nepoštovanja zakonitosti u svakodnevnom životu i kod Ustava. Jer, prvi slučaj je zgodan za unutrašnje raspodele novca, a drugi za zapadne činioce“, rekao je Lompar i naglasio da su građanske stranke „listom podržale“ protivustavne postupke.

„Tako se ne može odbraniti unutrašnja zakonitost. U tim uslovima, autoritarizam raste“, objasnio je on.

Komentarišući govor mržnje i uvreda prema političkim neistomišljenicima koji je sve prisutniji među predstavnicima vlasti na čelu s Aleksandrom Vučićem, Lompar je kazao da je sa stanovišta nosilaca vlasti u pitanju osnovno nevaspitanje, stečena osionost i porast straha.

„Sa stanovišta nasleđa: i drugosrbijanska inteligencija se tako ophodila prema onim predstavnicima nacionalne inteligencije koje danas vlast zdušno žigoše i napada. A potom je sklopila sporazum s vlašću. Ima, dakle, više uticaja koji se sustiču u sadašnjem govoru mržnje“, smatra profesor.

Na pitanje kako ocenjuje situaciju u srpskom društvu nakon dva masovna ubistva u kojima je stradalo 18 ljudi, među njima najviše dece, Lompar je rekao da razlikuje dve stvari: opšti ambijent i počinjena ubistva.

„Opšti ambijent nasilja, primitivizma, bahatosti, negativne propagande, podržavanja najgorih oblika medijskog ponašanja, stvorila je vlast. U tome je imala podršku zapadnih činilaca i toleranciju gotovo celokupne opozicije uključiv i Srpsku pravoslavnu crkvu (SPC). Osnovni cilj vlasti je bio depolitizacija ljudi, njihovo zaplitanje u društvene aspekte življenja i kulturu skandala, da bi se neopaženo ostvarile političke odluke, pre svega oko Kosova i Metohije“, istakao je Lompar.

Ocenio je da je taj opšti ambijent stvorio kulturu bezakonja kao poželjan vid ponašanja.

„No, ne bih svodio počinjena ubistva na taj ambijent, jer ona imaju i individualni pečat. Veza svakako postoji, ali postoje i razlike. Vlast nastoji da naglašavanjem pojedinačnih učesnika otkloni svoju odgovornost za stvaranje opšteg ambijenta. Opozicija nastoji da uopšti svest o pojedincima koji su izvršili ubistva, jer joj je cilj da naglasi emotivnu potresenost ljudi“, kazao je on.

Upitan da li je sistem zakazao, Lompar je kazao da je sistem programiran da zakaže.

„Samo u sistemu koji zakazuje može postojati ovakva vlast, sa ovako pogubnim posledicama za ljude“, naglasio je profesor.

Rekao je da će vlast naći rešenje za smirivanje tenzija i zaustavljanje spirale nasilja u društvu, samo ako na to bude primorana.

„Vlast najbolje funkcioniše u programiranom haosu, boreći se protiv nemoćnog protivnika. Sada dobija narod protiv sebe. No, ako zapadni i američki činioci odluče, moglo bi se desiti da posle izbora, kao izlaza iz ovakvog stanja, dođe do koalicije sukobljenih strana, usled njihovih zajedničkih spoljnopolitičkih prioriteta. Uostalom, nije li stranka Dragana Đilasa odlučni zagovornik Briselskog i Ohridskog sporazuma“, naveo je profesor.

Upitan kako ocenjuje proteste i zahteve građana na prethodna tri skupa u Beogradu i u drugim gradovima Srbije, Lompar je rekao da su protesti opravdani.

„Nacionalna opozicija nije iskoristila veoma dobro posećen protest od 17. marta. Niko ne zna zašto ga nije ponovila. Sadašnji protesti su opravdani i vodi ih građanska opozicija. Pokazuje se da nenasilan otpor predstavlja snažan oblik otpora, ako se dosledno i uporno sprovodi. Opravdanost protesta je nesumnjiva“, zaključio je Lompar.