Lopandić: Endemski problem Evrope

On smatra da su nacionalizmi i secesionizmi endemski problem Evrope.

Povodom krize u Španiji izazvane referendumom o nezavisnosti Katalonije, Lopandić je, kao sagovornik u seriji intervjua „Evropa bez rukavica“, ukazao da „Kosovo proizvodi domino efekat koji će i nadalje da bude prisutan“.

„Svi koji su se protivili nezavisnosti Kosova posebno su upozoravali na domino efekat koji se sada ostvaruje, počev od kriza oko ruskih granica, Ukrajine i Krima, pa do Katalonije“, rekao je Lopandić.

„Tako da Kosovo nije ni završena, ni konačna tema, već proizvodi posledice koje se vide i po tome što se katalonska vlast u dokumentima poziva upravo na taj presedan“, konstatovao je Lopandić.

Odgovarajući na pitanje koje se proteklih dana postavlja u javnosti u kontekstu „licemernog “ stava EU u slučaju Kosova i Katalonije, Lopandić dopušta da „ima licemerja“, ali dodaje da, „istorijski gledano, apsolutne pravde nema i da je prošlost puna užasnih nepravdi i dešavanja“.

„Činjenica je da je Srbiji nametnuto rešenje koja ona nije želela i da je rešenje izvedeno bez elementarnog sporazuma, slično kao na Kipru, gde takođe nema sporazuma. Zašto je to tako, pitanje je koje večno može da se postavlja“, rekao je Lopandić.

Upitan da li na to pitanje ima odgovora, on smatra da je odgovor vezan za „kontekst i odnos snaga“, ali i da su svi slučajevi secesije, „koliko god bili specifični, istovremeno, u pravnom smislu, i opšti“.

„Postoje neka opšta načela u EU koja oni nazivaju principima, kojih bi trebalo svi da se drže, ali su ti principi istovremeno i ‘vrlo opšti'“, ocenio je Lopandić.

Jedan od njih je poštovanje narodne volje, a drugi je poštovanje pravne države, podsetio je Lopandić i ukazao da se na tom planu ulazi u kontradikciju izmedju legitimnosti i legaliteta.

Prema njegovom stavu, sa referendumima uvek postoji dilema „koliko se radi o demokratiji, a koliko o populizmu“.

„Referendumi su primenjivani i na Balkanu, pa smo videli da su doveli do najstrašnijih rezultata“, napomenuo je Lopandić.

Upitan u kojoj meri stav „da je mečka zaigrala pred njihovim vratima“ ima smisla u kontekstu rešavanja kosovskog pitanja, Lopandić je odgovorio da „mi možemo ponovo da podsetimo EU na naša ranija upozorenja o posledicama jednostrano proglašene nezavisnosti i njenog priznanja od velikog broja država, ali da isto to mogu da kažu i Španci“.

„Madrid je tako čvrst u stavu prema Kosovu sve vreme, jer su oni istovremeneno imali svoj problem“, naglasio je Lopandić, koji smatra da je, „gledajući naš položaj, logičan zaključak u odnosu na EU da je ipak bolje biti unutra, nego napolju, da je bolje biti član EU“.

„Zamislimo da je Španija danas izvan EU. Pritisci sa kojima bi se suočavala bili bi mnogo direktniji i ‘bez rukavica’, kao što se to dešavalo u slučaju Srbije“, rekao je Lopandić.

Na pitanje o pismu koje bi premijerka Ana Brnabić, kako je sama najavila, trebalo da prosledi Briselu sa konkretnim pitanjima oko Katalonije i Kosova, Lopandić uzvraća da „mu je teško da odgovori na hipotetičko pitanje, jer ne zna ni sadržaj pisma, a još manje odgovore“.

On, medjutim, „pretpostavlja da će, u pravnom smislu, to biti nastavak debate koja je već vođena pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu, a koja je izazvala različite stavove i podele, ne samo u regionu, već i u međunarodnoj zajednici u celini“.

Poredeći Bregzit, kao ogromnu krizu za EU, i referendum u Kataloniji, koji utiče i na Španiju, ali i na EU, Lopandić napominje da su „oba ova problema za Evropu velika“.

„Bregzit je izlazak jedne velike zemlje iz organizacije, ali je taj problem sada nekako zaokružen. Španija je značajna zemlja za Evropu, naročito zbog uspeha njene demokratije, posle dugog perioda diktature“, istakao je Lopandić, koji se i teorijski bavi EU.

Španija je za EU, uprkos svim problemima koje ima, predstavljala veliki uspeh, naglašava Lopandić, ali smatra da „Španija, za razliku od Nemačke, nije istorijski uspela da objedini regione i da su Baskija i Katalonija endemski problem“.

„Šire posmatrano, nacionaliznmi i secesionizmi nisu prevaziđeni i oni su su endemski problem i Evrope“, upozorio je Lopandič, odgovarajući na pitanje zašto evropska ideja, koja je suprotna tim problemima, „pada na testu“.

Prema njegovim rečima, „EU je ipak uspevala da prevaziđe veoma ozbiljne krize, od ekonomske, preko migrantske, krize odnosa periferije prema centru i pitanja Istoka i Zapada“.

„Novi predlozi koji dolaze i od Francuske i iz EU daju vetar u jedra viziji evropske politike u narednih pet do 10 godina“, ocenio je Lopandić.

Objašnjavajući efekte te najavljene „fleksibilnosti“ u politici EU, Lopandić primećuje da se u „fokus vraća i proširenje, jer se, posle duboke krize i bavljenja internim stvarima, EU vraća sebi“.

„Proširenje je jedan od ključnih elemenata politike EU i sasvim je prirodno da paket novih predloga uzima u obzir i proširenje, jer je stabilnost našeg regiona i prisustvo EU u regionu od izuzetnog značaja“, predočio je Lopandić.

Kao posebno bitan detalj, u najavljenom „novom“ pristupu EU regionu Zapadnog Balkana, on izdvaja najavu „novog samita EU i Zapadnog Balkana, koji se već kolokvijalno naziva novim Solunom“, a koji bi se mogao dogoditi naredne godine.

„Videćemo šta će biti sadržaj tog eventualnog samita, ali je prvi put jedan zvaničnik EU (Žan Klod Junker) pomenuo datume i novu strategiju za Srbiju i Crnu Goru“, podsetio je Lopandić.

Uz rezervu da je teško prognozirati dogadjaje, jer je EU, zbog izlaska Velike Britanije, i dalje „pokretna meta“, Lopandić je zaključio da ideja novog „solunskog samita“ pokazuje da je EU, kada je reč o proširenju, „ponovo u pokretu“.