Lopandić: Nova metodologija bi trebalo da olakša i ubrza proces proširenja EU

Lopandić je u intervjuu za Betu i EURACTIV.rs rekao da predlog nove metodologije ima bar dva važna pozitivna aspekta: ideju „inkluzivnosti“, odnosno mogućnost da zemlje koje pregovaraju učestvuju u politikama i organima EU kao posmatrači u sektorima u kojima je ostvarena puna integracija, kao i predlog da strukturni fondovi EU budu otvoreni i zemljama kandidatima.

Lopandić je podsetio da je već duže vremena, praktično od prošle decenije, u EU u opticaju teorija o „zamoru od proširenja“ i da je posle „velikog praska“ (širenja EU na 10, odnosno 12 novih država članica 2004-2007) proces daljeg proširenja bio veoma spor.

„Razlozi sporosti su, s jedne strane, u krizama koje je prolazila EU tokom protekle decenije (ekonomska, migrantska, populizam…), a s druge strane i u neuspesima tranzicije, kao i dalje postojećim strukturnim problematičnim pitanjima na Zapadnom Balkanu, od neprevazidjenih problema nastalih sukobima s kraja prošlog veka do slabosti u izgradnji institucija, pravne države i drugo“, rekao je Lopandić.

On je istakao da ulazak u EU u prvom redu ima politički smisao i predstavlja geopolitičku odluku, kao i da je EU po svojoj prirodi sistem koji bi trebalo da podrži i pomaže u onim pitanjima koja su problematična u regionu, poput međususedskih odnosa ili ekonomskog razvoja, a ne da šalje poruke kako bi sve probleme i pitanja na Balkanu trebalo rešiti pre samog članstva u Uniji.

„S toga je nelogično da se integracija prostora koji je strateški značajan za Uniju (njeno ‘unutrašnje dvorište’) sa populacijom od samo oko 2,5 odsto od ukupnog stanovništva EU i sa ukupnim proizvodom koji je ispod 1,5 odsto od BNP EU (ili ekvivalent BNP Slovačke) toliko oteže i komplikuje“, istakao je Lopandić.

Prema njegovim rečima, nedavna blokada na Evropskom savetu od strane Francuske i još nekih zemalja odluke o otvaranju pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom pokazala je – a contrario – putem brojnih negativnih reakcija zvaničnih i nezvaničnih činilaca u EU da pitanje proširenja ponovo postaje i ostaje politički relevantno i da su mnoge države Unije, uključujući neke od najvećih, svesne strateškog značaja nastavka procesa širenja EU.

Kada je reč o pokretanju Konferencije o budućnosti Evrope, Lopandić je rekao da je to pozitivan znak koji potvrdjuje utisak o većinskoj podršci Uniji u javnosti i o vitalnosti te ključne evropske organizacije.

Lopandić je kazao da u sklopu te široke inicijative treba da se „pretrese“ pitanje funkcionisanja Unije i predvide reforme po nizu pitanja, od načina demokratskog funkcionisanja institucija, preko tema socijalne ekonomije, daljeg razvoja spoljne i odbrambene politike EU i jačanja nekih zajedničkih politika.

„Veliko strateško pitanje je u kojoj meri će ovaj proces doprineti formiranju ‘Evrope u više brzina’ ili će, nasuprot, ojačati političku koheziju u Uniji, koja je tokom poslednje decenije pokazala ozbiljne znake fragmentacije po raznim linijama (odnosi sever-jug i istok-zapad unutar EU, subregionalno grupisanje, produbljivanje regionalnih i socijalnih razlika…)“, rekao je Lopandić.

Prema njegovim rečima, proces reformisanja EU dobra je prilika da se obnovi polet u politici proširenja i unutrašnjim reformama u Srbiji kako bi sav taj postupak u dogledno vreme, odnosno do sredine decenije, bio zaokružen.

Lopandić je rekao i da se u najnovijoj rezoluciji o Konferenciji o budućnosti Evrope predvidja mogućnost da države kandidati budu na odgovarajući način uključene u debatu i da ta mogućnost treba da se iskoristi kao potvrda aktivne i proevropske politike i opredeljenja Srbije za članstvo.