Lopandić o izborima za EP: Jasno pomeranje biračkog tela udesno, ali bez promene ravnoteže

Lopandić, bivši ambasador Srbije u Lisabonu i Briselu, napisao je u autorskom tekstu za Medija centar, da prognoze od sredine januara ukazuju da će vodeće grupacije, Evropska narodna partija (EPP) i Socijalisti i demokrate (S&D) uglavnom zadržati sadašnje pozicije u EP, ali i da će doći do jačanja evroskeptika i krajnje desnice, uglavnom na račun liberala i zelenih.

Prema tim prognozama, na izborima za EP od 6. do 9. juna, Evropska narodna partija trebalo bi da osvoji 23,5 odsto glasova i 178 mesta, koliko ima i u aktuelnom sazivu, a grupa Socijalisti i demokrate 18,3 odsto i 143 mesta, dva više nego što ima sada.

Na trećem mestu je grupa krajnje desnice Identitet i demokratija (ID), sa 12,5 odsto i 93 mesta, čak 33 više nego sada, a na četvrtom grupa umerenih evroskeptika Evropski konzervativci i reformisti (ECR).

Grupe zelenih i liberala mogle bi u zbiru da izgube oko 40 mesta u odnosu na sadašnji saziv, naveo je Lopandić.

On dodaje da bi četiri proevropske grupe (EPP, S&D, zeleni i liberali) trebalo u zbiru da imaju većinu u EP.

Prema prognozama, krajnja desnica (ID) mogla bi da dobije najviše glasova u Italiji, Francuskoj, Holandiji i Austriji, a evroskeptici (ECR) u Mađarskoj i Slovačkoj.

Krajnje desna Alternativa za Nemačku (AfD), koja se zalaže za izlazak Nemačke iz EU, trenutno se nalazi na drugom mestu u sondažama za tu zemlju i trebalo bi da ima 21 evroposlanika – tri manje od demohrišćana i sedam više od vladajućih socijaldemokrata.

Lopandić navodi da se ne može isključiti mogućnost da EPP, koja se u nekim pitanjima pomerila udesno, uspostavi radnu saradnju sa grupacijom umerenih evroskeptika (ECR) u kojoj je i stranka Braća Italije premijerke Đorđe Meloni.

Iz ugla zemalja kandidata za ulazak u EU, posebno je interesantna ideja, koju je pre nekoliko meseci iznela predsednica Evropskog parlamenta Roberta Mecola, da se obezbedi određeni broj posmatračkih mesta za predstavnike zemalja koje vode pristupne pregovore sa Unijom, navodi Lopandić.

Taj predlog, međutim, za sada nije dobio širu podršku, i ostaje da se vidi da li će biti obnovljen posle konstituisanja novog saziva Evropskog parlamenta i drugih organa EU, kada se može očekivati i ubrzanje internih pregovora o reformama Unije, dodaje Lopandić.

Iako je Mecola taj predlog iznela prvenstveno povodom otvaranja pregovora sa Ukrajinom i Moldavijom, naknadno je objašnjeno da bi on obuhvatio i zemlje Zapadnog Balkana, uključujući Srbiju. Prema važećim pravilima, zemlja ima pravo da uputi posmatrače u EP tek posle potpisivanja ugovora o pristupanju sa EU.

Od ubrzanja internih pregovora o reformama Unije zavisiće i nastavak i završetak pristupnih pregovora sa nekim od sadašnjih zemalja kandidata sa Zapadnog Balkana do kraja ove decenije, ocenjuje Lopandić.

„Unutrašnje političko stanje u Srbiji, nažalost, za sada ne pruža nadu da bi naša zemlja nakon deset godina pristupnih pregovora mogla da bude spremna za naredni krug proširenja“, dodaje Lopandić.