Lopandić o perspektivama dijaloga Beograda i Prištine

Ovo će verovatno značiti povećan pritisak EU i SAD na Beograd i Prištinu da sa reči pređu na dela i da ozbiljnije i simultano počnu primenu dogovorenih sporazuma, kako onih iz perioda 2011-2013, tako i sporazuma na putu normalizacije odnosa iz 2023, naveo je Lopandić u tekstu „O perspektivama dijaloga Beograd-Priština“ .

Lopandić je ukazao da se posle kosovskih izbora u februaru 2025. može očekivati da će doći do obnove napora da se revitalizuje posustali dijalog Beograda i Prištine, zaglavljen u serijama većih ili manjih kriza i jednostranih koraka.

U ovom kontekstu, EU će iznova pokušati da sporazum na putu normalizacije iz Brisela/Ohrida pretvori iz „slova na papiru“ u obavezu koju će obe strane i sprovoditi. U tom kontekstu, biće dodatno povećan pritisak na Prištinu kako bi bile sprovedene obaveze o formiranju ZSO, rekao je Lopandić.

Prema njegovim rečima, glavno pitanje u sadašnjem momentu je u kolikoj meri će EU moći da računa na koordinaciju sa novoizabranom administracijom SAD, što uglavnom nije bio slučaj tokom prvog mandata novoizabranog predsednika Donalda Trampa.

Lopandić misli da postoji mogućnost da Trampova nova adminsitracija donekle promeni pristup i način posredovanja u odnosima sa Beogradom i Prištinom, iako je obim te promene za sada teško predvideti.

S druge strane, dolazak Trampa za predsednika može u nekim pitanjima dodatno komplikovati kontakte Vašingtona i Beograda. Na primer, najava oštrije Trampove politike prema Kini mogla bi da dovede do povećanog pritiska na Beograd kada su u pitanju odnosi Srbije i Kine, naveo je Lopandić.

On je dodao da bi u kontekstu promena u EU, visoka predstavnica EU za spoljne poslove Kaja Kalasi mogla energičnije nego što je to rađeno do sada, da izvrši pritisak i uslovi Srbiju da se uskladi sa spoljnom politikom EU, uključujući sankcije Rusiji.