Foto: Bojan CvejićSrbija već nekoliko godina stagnira u usaglašavanju sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, a napredak u Poglavlju 31 pregovora o prijemu u Uniju bi uticao na ubrzanje ukupnog procesa evropskih integracija, rečeno je danas na godišnjoj konferenciji Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC fond).
Šef političkog sektora Delagacije EU u Srbiji Dirk Lorenc izjavio je da Brisel od Srbije zahteva da progresivno usklađuje svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa EU u periodu do pristupanja, ocenivši da će to bez sumnje imati pozitivan uticaj na brzinu sveukupnog procesa evropskih integracija.
„Poštujemo suverene izbore, autonomno donošenje odluka, uključujući odluku Srbije da zadrži vojnu neturalnost, ali veujemo da vojna neutralnost ne znači političku neutralnost“, istakao je Lorenc.
Dodao je da se od Srbije očekuje da poveća usaglašavanje pre postizanja sporazuma sa Prištinom.
„Svesni smo da će obavezujući dogovor o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa Beograda i Prištine verovatno olakšati Srbiji da poboljša stepen usaglašavanja“, rekao je on.
Lorenc je kazao da poglavlje 31 koje se odnosi na spoljnu, bezbednosnu i odbrambenu politiku važno zato što pokazuje do koje mere je zemlja kandidat voljna da učestvuje u zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici EU čak i tokom procesa pristupanja.
„Napori zemalja kandidata da se usklade sa pozicijama EU, uključujući restriktivne mere, pokazatelj je posvećenosti evropskim zajedničkim vrednostima“, kazao je Lorenc.
Podsetio je da su sve zemlje Zapadnog Balkana podržale deklaracije o Belorusiji, što je „važan znak jedinstva u odbrani demokratskih vrednosti i poštovanja ljudskih prava“, ali da, nažalost, Srbija nije podržala restriktivne mere EU prema Belorusiji.
Lorenc je rekao da je usaglašenost Srbije sa odlukama EU poslednjih godina „zaglavljena“ na 50-60 odsto i da je najniža u regionu, ali da je usaglašavanjem sa dve deklaracije o Belorusiji učinjen pozitivan pomak.
Direktor istraživanja ISAC fonda Igor Novakovic izjavio je da je ključni odgovor na pitanje zašto se Srbija ne usklađuje sa nekim stavovima EU gde vidimo svoju budućnost.
„Problem u tome je što Srbija ima neusklađenu hijerarhiju spoljnopolitičkih prioriteta. S jedne strane je članstvo u EU, a s druge strane očuvanje Kosova, koji se ravnopravno pojavljuju u javnom diskursu već godinama i to verovatno ometa naše jasno sagledavanje situacije“, ocenio je Novaković.
On je to rekao predstavljajući svoju publikaciju „Sedam godina usaglašavanja Srbije sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU“, koju je objavio ISAC fond.
Politika otvorenosti prema svima, prema njegovom mišljenju nije moguća jer mala zemlja nije u stanju da vodi „multivektorsku politiku“ bez rizika donošenja pogrešnih odluka koje mogu skupo da koštaju.
„Male države se trude da svoju politiku vežu za neki veći brod i da na taj način ostvaruju svoje interese, a s druge strane da pruže usluge većim igračima koji su partneri“, rekao je Novaković, dodajući da Srbija ima takve mogućnosti ali da ih ne koristi.
Novaković je podsetio da se Srbija do 2019. redovno usaglašavala sa restritkivnim merama EU prema Belorusiji i da je bez obzira na to imala prilično dobre odnose sa tom zemljom.
Srbija se takođe redovno usaglašavala sa deklaracijama i restriktivnim merama EU u vezi sa Sirijom, ali čim je postojala i najmanja naznaka umešanosti Rusije u taj konflikt nije se usaglašavala.
„Ako ne možemo da se usaglasimo sa deklaracijama i merama koje se tiču direktno Rusije i Kine, zbog čega se ne usaglašavamo sa onim koje se posredno tiču njihovih interesa“, upitao je Novaković.
Takođe podseća da je Srbija do potpisivanja Vašingtonskog sporazuma, koji sadrži deo o premeštanju ambasade Srbije u Jerusalim, konzistentno podržavala poziciju EU o rešenju konflikta na Bliskom istoku zasnovanog na granicama iz 1967. godine.
„Ođednom se ta politika naizgled promenila i pitanje je kako će Srbija podržavati oba pristupa“, rekao je Novaković.
„Srbija treba da napravi neku diferencijaciju između deklaracija i da u kratkom roku vidi koje su to teme oko koji bih se lakše mogli uskladiti i da se pokaže partnerima u EU da u Srbiji postoji volja i namera da u bliskoj budućnosit kao članica EU učestvujemo u zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici“, rekao je Novaković.
Izvršni direktor Beogradskog fonda za političku izuzetnost Marko Savković izjavio je da je Srbija do 2013. godina bila blizu punog usaglašavanja sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, ali da je usklađenost počela da opada od ukrajinske krize 2014.
„Ukrajinska kriza predstavlja nesrećan razvoj situacije po spoljnu politiku Srbije koja bi mogla da se opiše kao ‘Da! članstvu u EU, ali i najbolji mogući odnosi s Rusijom’ „, ocenio je Savković.
Srbija je do tada vodila politiku koja je podržavala teritorijalni integritet Ukrajine, ali da se neće usaglašavati sa deklaracijama i merama EU u vezi sa Ukrajinom.
Savković smatra da se Srbija ubuduće neće usklađivati sa odlukama EU koje se tiču Rusije sve dok dijalog Srbije i Kosova ne uđe u završnu fazu.
On je rekao da je odbijanje Srbije da se protiv Rusije i Kine svrstava u Savetu bezbednosti UN, politika kontinuiteta koja je prihvatljiva građanima jer se godinama predstavlja kao ispravna.
„Mi nemamo resurse potrebne da vodimo takozvanu ‘Politiku četiri stuba’. Nama su potrebne moderne, efikasne, proaktivne institucije kojima je data sloboda da rade, a tu pre svega mislim na Ministarstvo spoljnih poslova“, kazao je Savković.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
