LSV: Država da sprovede službenu upotrebu maternjeg jezika 

Ostavite komentar


  1. Zašto LSV ne pita Nemce kada će da uvedu SLUŽBENE jezike preko 10 miliona stranaca i Nemaca stranog porekla koji žive na teritoriji Nemačke? To se nikada neće dogoditi jer je u Nemačkoj u upotrebi samo JEDAN službeni jezik- nemački. Ali i oni i npr. Francuzi gde je ista situacija kao i Englezi, Austrijanci idr. podržavaju zahteve za uvođenje što više službenih, stranih jezika u Srbiju što u svojim državama uskraćuju. Zašto? Zato što sve upotrebe tuđih osim jednog jedinog sluižbenog jezika, SRPSKOG vode „usitnjavanju“ Srbije i njenom rasturanju! Kada će Srbi da shvate da svako ko ima SRPSKO državljanstvo i neprekidno živi na teritoriji Srbije je automatski po tom držav- ljanstvu Srbijanac- u Belgiji su svi Belgijanci, u SAD Amerikanci, u Austriji Austrijanci itd. Niko se službeno u pomenutim državama- ako ima državljanstvo te države, ne vodi kao npr. Mađar, Albanac, Hrvat, Kinez itd. osim u Srbiji! A sve to vodi rasturanju Srbije i sticanju nekakvih prava za odcepljivanje teritorine! Svi koje sam ponenuo mogu u navedenim državama da budu privatno -ako to žele- i Marsovci, Vijetnamci, Mađari, Hrvati… ali službeno NE. Pojedine države -kao npr. Nemačka, mogu da dozvole pa čak i da podržavaju privatno učenja jezika država iz kojih potiču svi ti „novi državljani“. Ali službeni jezici se ZNAJU koji su. Ako se Srbi najzad ne opamete i uvedu nešto slično zapadnom svetu, neće biti nikakvo čudo da se javi što više nekada ne postojećih jezika (npr. bosanski, crnogorski uskoro i vlaški idr.) i da svi oni koji imaju SVOJ sluižbeni jezik i nose ime pripadnosti države nekog njihovog dalekog portekla, mogu da traže kad-tad i otcepljenje od Srbije! Sve već viženo na Kosmetu, a u pripremi je i oblst Satre Raške (Sandžak) tu su i igre oko odvajanja Vojvodine itd.

    1. zašto ne proverite ono o čemu pišete. ja bez ikakvog dodatnog istraživanja mogu da vam kažem da je jezik lužičkih Srba oficijelan u Nemačkoj. Takođe znam da u nekim opštinama gde ima dosta Turaka postoji mogućnost da se obratite državi na Turskom.

      1. Jezik Zorba (Sorba) (u Nemačkoj ih niko ne naziva Lužičkim Srbima jer oni sa nama Srbima, osim nešto malo sličnosti zbog jezika slovenkog porekla, nemaju nikakvu srodnost) se malo nešto govori samo oko grada Lauzica u Istočnoj Nemačkoj.Na te prostore su se u velikoj seobi naroda doselili pre oko 1500 godina, dakle pre nego što su drugi slovenski narodi Srbi; Slovenci i Hrvati došli na jug Balkana! U ugovoru Zapadne Nemačke sa Istočnom (DDR) zabeleženo je u protokolu pod br. 14 u paragrafu 35 sledeće: „Pripadnici zorbiskog naroda i njihove organizacije imaju slobodu da neguju i očuvaju zorbski jezik U JAVNOM ŽIVOTU! Nigde ne stoji u tekstu da je to SLUŽBENI JEZIK U NEMAČKOJ što bi bilo i nemoguće jer Zorba ima samo oko 40-60.000 ljudi, a Nemaca u svim pokrajinamaq ukupno 82 miliona! Evo vam zvaničnog teksta na nemačkom jeziku pa ako znate, uporedite: Angehörige des sorbischen Volkes und ihre Organisationen haben die Freiheit zur Pflege und zur Bewahrung der sorbischen Sprache im öffentlichen Leben.
        Što se Turaka tiče, iako ih ima oko 4 miliona, ni njihov jezik NIJE SLUŽBENI jezik nego je samo deo turske kulture koji oni, slično Zorbima, ali i drugima strancima pa i Srbima, neguju i čuvaju. Doduše postoje u mestima gde ih ima i previše, dvojezični formulari i informacije ali je to samo dobra volja domaćina (opština, poreskih organa isl.) i nije obaveza. Na kraju, ponegde ima sličnih formulara i na više jezika zajedno pa je tu srpski. Iz toga se ne može zaključiti da je srpski jezik u Nemačkoj SLUŽBENI JEZIK! Toliko po pitanju „službenih jezika“ u Nemačkoj.

Ostavite komentar


Politika

Naslovna strana

Naslovna strana za 28. novembar 2024.
Galerija

Pretplati se i postani deo Kluba čitalaca Danasa

Klub čitalaca Danasa je zajednica pretplatnika na dnevni list Danas kojima je, pored ekskluzivnog pristupa novinama u PDF formatu veče pre nego što se štampano izdanje nađe na trafikama, dostupna i celokupna arhiva lista onlajn. Članska kartica obezbeđuje i preko 50 popusta naših partnera, kao i pozivnice za naše događaje i akcije.

Maja Nikolić, TV novinarka

List Danas je važniji nego ikada ranije. Kada ne bi bilo takvih novina, ne bismo ni znali kako prave novine treba da izgledaju.