Lukav potez Rusije

Oni međutim u ovom trenutku nemaju odgovor šta se može desiti u slučaju promene okolnosti na međunarodnom planu. S tim u vezi ističu, da vlast u Beogradu pažljivo posmatra razvoj situacije u Crnoj Gori i političku budućnost lidera DPS Mila Đukanovića. U sadašnjem kontekstu, smatra se da je po Srbiju povoljno ako Đukanović i dalje ostane na vlasti i ako Crna Gora ostane pri politici pristupanja NATO. U scenariju da proruske snage uspeju da ospore izborni proces i da Đukanovićeva vlast bude dovedena u pitanje, Srbija bi se našla pod još jačim pritiskom i Zapada i Moskve, pretpostavljaju naši sagovornici. U ovom trenutku, međutim, kako ističu, nijedan scenarij ne treba isključiti, naročito zato što se pravi odgovor Evropske unije na odluku Srbije da se odazove pozivu Moskve i pošalje humanitarnu pomoć za Siriju ruskim vojnim avionima, tek očekuje. Našim sagovornicima nije poznato da li se taj odgovor pojavio u vidu uslovljavanja Brisela da do 31. decembra Beograd uskladi spoljnu politiku sa EU i uvede ekonomske sankcije Moskvi, kao što su u petak izvestili pojedini tabloidi u Srbiji, bliski vladi.

Premijer Aleksandar Vučić u više navrata ovih dana odbacio je tvrdnje da je Beograd pod pritiskom Moskve doneo odluku o slanju humanitarne pomoći, međutim sagovornici Danasa, čije smo stavove objavljivali ovih dana, poput predsednice Helsinškog odbora Sonje Biserko, smatraju da se Beograd nalazi pod najjačim ruskim pritiskom dosad.

Da li poslednjim potezima zahlađenja odnosa sa Briselom zbog spora oko imovine na Kosovu, kao i izlaženje u susret zahtevu Rusije da sa aerodroma u Nišu, ruskim transportnim avionima bude prevezena pomoć u Siriju, što je, prema ocenama stručne javnosti, dokaz da Moskva „pritiska“ Srbiju da se jasnije opredeli na njenu stranu, a protiv EU – Beograd šalje signal da okreće spoljnopolitički kurs ka Ruskoj Federaciji – pitanja su na koja Danas nije uspeo da dobije zvanične odgovore u Vladi Srbije.

– Dosta je lukav potez ruskih zvaničnika da u vremenu rasprave u EU o pooštravanju sankcija Rusiji zbog ratnih dejstava u Siriji traži od Vlade Srbije da se priključi slanju humanitarne pomoći u sirijski grad Alep. Jer, vidite, ko može da ima nešto protiv humanitarne pomoći, ali taj gest, ipak nešto znači – ocenjuje za Danas Mihailo Crnobrnja, predsednik Evropskog pokreta.

Sagovornik Danasa je za naš list iznosio svoja viđenja aktuelnih dešavanja na relaciji Beograd-Brisel, s jedne, i Beograd-Moskva, s druge strane. Prema njegovim rečima, Srbija u ovom trenutku očigledno pokušava da napravi korak napred i kada je reč o odnosima sa Rusijom i kada je reč o odnosu sa Evropskom unijom.

– Na delu je pokušaj Beograda da se obe strane na neki način zadovolje. Činjenica je da u kontekstu evropskih integracija, ovaj potez Srbije o saradnji sa Rusijom ima značenje, ali je isto tako očigledno da Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije sarađuju sa NATO, da imaju po nekoliko zajedničkih vojnih manevara i da razvijaju odnose. Takođe, to što se ne uvode sankcije Rusiji a na strani Briselskog dijaloga se ispunjavaju obaveze, još jedan je pokazatelj jasnog opredeljenja spoljne politike što većeg stepena balansiranja između Rusije i EU – napominje sagovornik Danasa.

On ističe da se vremenom povećavaju zahtevi i jedne i druge strane.

– Međutim, ne verujem da je u ovom trenutku bilo kome u interesu da zategne odnose i traži jasno opredeljenje Srbije. Dakle, moguće je da Srbija u potpunosti zaokrene svoju spoljnu politiku izlazeći u susret svim zahtevima Moskve, ali mislim da je zaista malo verovatno – smatra direktor Evropskog pokreta.

Upitan koji bi to mogao biti zahtev Rusije upućen Srbiji čije ostvarenje bi ugrozilo evropske integracije, Crnobrnja kaže da trenutno ne vidi taj ključni adut Moskve koji bi mogao biti iskorišćen za prekid evropskog puta Srbije.

– Rusija zaista nije u toj poziciji. Srbija je mnogo više vezana za EU. Naša spoljna trgovina se obavlja u ogromnom procentu sa državama članicama EU – smatra sagovornik Danasa.

Prema njegovim rečima, utisak je da Srbija pokušava da nastavi sa Titovim politikom.

– To znači – i levo i desno, odnosno sa svima dobro. Međutim, danas su okolnosti dosta promenjene u odnosu na to Titovo vreme, tako da to nije lako – da se bude dobar sa obe strane. Da li ćemo uspeti u tome, pitanje je veštine i umeća spoljne politike da se izbori sa svim pritiscima. Takođe, mislim da je na delu još uvek doziran pritisak i Rusije i EU – zaključuje Mihailo Crnobrnja za naš list.

Nemanja Todorović Štiplija, glavni i odgovorni urednik portala European Western Balkans, kaže za Danas da ne očekuje da će Srbija izmeniti svoj spoljnopolitički kurs zbog pritisaka Rusije.

– Retoričko pitanje glasi: da li smo se mi priključili sankcijama Rusiji zbog pritisaka Evropske unije, budući da su svi evropski zvaničnici javno govorili i nastavljaju da govore da mi to treba da učinimo. Dakle, budući da Srbija nije uvela sankcije Rusiji, ne verujem ni da će prestati da bude „šampion u balansiranju“ između Brisela i Moskve zbog pritisaka iz Rusije. Što se tiče slanja humanitarne pomoći Siriji, Srbija nije ni prva ni poslednja država koja šalje takvu pomoć, sve zemlje to čine, a ne mislim ni da je Zapad naročito nezadovoljan što pomoć ide u organizaciji Rusije, konstatuje sagovornik Danasa.

Prema mišljenju ovog poznavaoca prilika u EU, „pritisci sa kojima se Srbija suočava sa svih strana“, pre svega, predstavljaju posledicu činjenice da mi „nemamo jasnu spoljnopolitičku strategiju“.

– Ako i kada budemo definisali kakvoj spoljnopolitičkoj budućnosti težimo, odnosno odgovorimo na pitanja „gde smo, s kim smo, šta radimo“, i pritisci različitih strana biće znatno manji, zaključuje Nemanja Todorović Štiplija.

Poseta zvaničnika Krima

Krim za Rusiju ima ogroman istorijski, geografski i ljudski značaj, kao i Kosovo za Srbiju, i ogromna većina Srba razume kako stoje stvari i nema ništa protiv saradnje sa Krimom, izjavio je u petak ruski ambasador Aleksandar Čepurin, prenosi FoNet. U Ruskom domu u Beogradu u petak je održan okrugli sto o ekonomskom i kulturnom potencijalu Krima. Istaknuto je da je Krimu, koji je do 2014. bio u sastavu Ukrajine a potom proglasio pripajanje Rusiji, potrebna ogromna izgradnja kako bi bio na nivou 21. veka. Čepurin je istakao da Srbija i Krim imaju dobre perspektive za saradnju i da zato veliki značaj ima dolazak delegacije tog regiona u Beograd, predvođene zamenikom predsednika Saveta ministara Republike Krim Georgijem Muradovom.