Luken: Evropskoj uniji je potrebna snažna, demokratska Srbija

Luken je, kako je na svom portalu objavio Evropski pokret u Srbiji, ukazao da su brojne prednosti ulaska u EU, poput povećanog obima trgovinskih razmena, podsticaja privrednog rasta, većih plata ili penzija ali i pojasnio zašto je EU potrebna „snažna, demokratska Srbija koja je uspešno sprovela reforme institucija“.

„Pre svega zato što je Srbija jedna velika zemlja na Zapadnom Balkanu koja može imati potencijal da postane faktor stabilnosti na eksternim granicama EU, što je Evropskoj uniji veoma bitno“, rekao je Luken i dodao da odnos EU i Srbije i Zapadnog Balkana treba da bude „dvosmeran“.

„Ne radi se tu samo o finansijskoj pomoći koju pruža EU, već o saradnji koja treba da postoji u oblasti bezbednosti, borbe protiv korupcije i slično“, objasnio je Luken i ocenio da je Srbija je potrebna EU jer može biti potencijalan faktor stabilnosti na njenim eksternim granicama.

Potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji Ivan Vujačić smatra da se Srbija trenutno nalazi u pat-poziciji kada je reč o evropskoj integraciji, ističući da se proširenje trenutno ne nalazi na listi prioriteta EU.

Razloge vidi u predstojećoj reformi politike i institucija EU ali i tome da, kako je rekao, Srbija ništa ne preduzima kako bi se nastavio proces evropskih integracija.

„Uopšte nije bitno koliko se klastera otvori, već koliko je Srbija sposobna da ih zatvori. Dodatni problem predstavlja nedostatak objektivne dvosmerne komunikacije između EU i građana Srbije, koji se nalaze u ubeđenju da su nam glavni i jedini strateški partneri Kina i Rusija“, naglasio je Vujačić, koji smatra da je nedovoljna informisanost o prednosti članstva u EU jedan od glavnih uzroka skeptičnosti građana.

Novinarka i bivša dopisnica Rojtersa Julijana Mojsilović upozorila je da su kandidati za članstvo često u nedoumici u vezi sa onim šta mogu da očekuju prilikom ispunjenja uslova za ulazak u EU, a da se evrointegracije često svode na neki vid transakcione diplomatije.

„Međutim, to nije dobro rešenje, budući da kandidati za članstvo analiziraju iskustva drugih zemalja iz okruženja. Recimo, Severna Makedonija se odrekla svog prethodnog imena da bi postala članica NATO i počela pregovore o ulasku u EU. To, međutim, nije dalo konkretan rezultat kada je reč o evrointegracijama“, rekla je Mojsilović.

Panel „Predsedavanje EU: Izazovi i očekivanja“, kao četvrti iz serije „Randevu u EU“ organizovao je Evropski pokret u Srbiji uz podršku Francuskog instituta u Beogradu i ambasade Republike Francuske.