Sednica Glavnog odbora Demokratske stranke (DS) biće održana 31.maja, „ako se za to steknu zdravstveni uslovi“, izjavio je u intervjuu FoNetu predsednik DS Zoran Lutovac, mada se u javnosti, kao mogući termin, nezvanično pominje i 21.jun.
Najavljujući uslovno da bi Glavni odbor mogao da bude poslednjeg dana maja, Lutovac je u serijalu Kvaka 23 objasnio da „postoje zakonske odredbe koje propisuju stroge kazne za kršenje mera propisanih zbog pandemije“.
Upitan o krivičnoj prijavi koju je podneo protiv troje funkcionera DS, među njima i potpredsednice Aleksandre Jerkov, on je naglasio da mu je cilj „da se pronađu falsifikatori potpisa“ na inicijativi za sazivanje Glavnog odbora 17. maja.
Lutovac je novinarki Danici Vučenić rekao da je Jerkov njegova potpredsednica, „ali da joj to ne daje pravo da se bavi takvim stvarima“.
Istakao je, međutim, da neće biti pokrenut postupak isključenja iz stranke onih protiv kojih je podneta krivična prijava, jer „oni treba samo da budu saslušani, kako bi se pronašli pravi falsfikatori“.
Krivična prijava je u funkciji utvrđivanja odgovornih za falsifikovanje potpisa, precizirao je on i ukazao da su na spisku inicijative „imena ljudi koji nisu članovi stranke i članovi Glavnog odbora“.
Lutovac veruje da je neko taj spisak doneo u stranku da sa njim zakaže sednicu i upitao da li je to normalno.
Na opasku da inicijatori tvrde da su spisak dobili iz stranke, kao zvaničan i da nije ažuriran, on je ocenio „da je to nebitno, ako pozivate čoveka koji je član druge stranke da potpiše inicijativu u DS“.
Krivična prijava „podneta je protiv onih koji su dostavili tu incijativu“, ponovio je Lutovac, ali je, upitan da li bi bila podneta i da su je dostavili poštar ili kurir, uzvratio da „ne može poštar da je dostavi“.
Kako je predočio, „zna se ko je dokument sa falsifikovanim potpisima doneo u Sekretarijat da se zakaže nešto što nije ni sednica“.
Nezadovoljne članove i funkcionere stranke, koji su tražili sazivanje Glavnog odbora, nazvao je „interesnom grupom“.
Uveren da ta grupa čini manjinu, Lutovac je ocenio da nije ni homogena, budući da jednu grupu čine ljudi koji žele na izbore, drugu oni koji su za bojkot, a trećoj je „objašnjeno da u stranci nema demokratije“.
On tvrdi i da su neki inicijativu potpisali „zato što su želeli na nelegalan način da donesu odluku i faktički preotmu stranku“.
Ali, istakao je Lutovac, među njima ima časnih i čestitih ljudi koji su to potpisali, smatrajući da je potrebno što pre održati sednicu Glavnog odbora.
„Tako da te časne ljude stavljaju ispred sebe“, rekao je on i primetio da i neki „članovi Predsedništva stranke i nikada o problemima nisu pokrenuli temu na sastanku tog organa, nego ćute i rade iza leđa“.
Na konkretno pitanje da li će razgovarati sa potpisnicima inicijative u pokušaju da smiri unutarstranačke tenzije, Lutovac je podsetio da „oni na organima stranke nikada nisu osporili ni jednu odluku, niti je doveli u pitanje“.
Već sledeće nedelje je sednica Predsedništva, čija je članica i Jerkov. Valjda će doći na sednicu, „ako ne bude imala nešto važnije, jer je ranije imala važnijih stvari od sednica Predsedništva na kojima se raspravljalo o procesu ujedinjenja“, tvrdi predsednik DS.
Lutovac je odbacio primedbu da načinom na koji se tretira manjinsko mišljenje krši Statut stranke i precizirao da se „glas manjine poštuje, ali da se ne poštuje većinski glas“.
Pozvao se na podatak da je više od 200 članova Glavnog odbora glasalo za priključenje Savezu za Srbiju (SzS), da je devetoro bilo protiv, dok je samo četvoro bilo protiv bojkota izbora.
Decidiran je u osporavanju tvrdnje da ne želi da razgovara i podseća da „dve godine neke ljude pokušava da uključi u rad, kao i da sarađuje čak i sa onima koji su na unutarstranačkim izborima bili protiv njega“.
„Neki ljudi misle da bez njih ne postoji stranka, a u stvari nisu svesni da takvim svojim radom i pojavljivanjem u Vučićevim tabloidima samo štete stranci“, upozorio je Lutovac.
On smatra da je „rukovodstvo DS najzaslužnije što se DS nije raspala i što, posle kraha na beogradskim izborima, nije potpuno nestala sa lica zemlje“.
Negira da su događaji u DS „nekakva pobuna“ i sve opisuje kao „rad iza kulisa, protiv rukovodstva stranke, koje želi da stabilizuje i reformiše DS“.
Pod reformom stranke on podrazumeva „ujedinjenje i saglasnost oko nekih ciljeva, kako bi se vratilo poverenje građana“.
Da bi građani, prema njegovom obrazloženju, „prestali u DS da vide interesnu grupu koja vodi raćuna samo o sebi i u čijim su prvim redovima oni koji su i doveli stranku skoro do kraha“.
Upitan na koga tačno misli, imenovao je Radoslava Milojičića Kenu, Balšu Božovića i Dragana Šutanovca.
Tvrdnju da u DS nema demokratije Lutovac je označio kao floskulu, dok je primedbu da, uprkos zalaganju za slobodu informisanja, članstvo na portalu DS ne može da se obavesti o događajima unutar stranke, nazvao „neprimerenom paralelom“.
On je poručio da stranka mora organizaciono i tehnički da se promeni, „da se odluke ne donose u kafićima, iza kulisa, nego u organima stranke i da se to poštuje“.
Na pitanje da li DS predstoji novo cepanje, Lutovac je odgovorio da „DS donosi svoje odluke po demokratskoj proceduri i, kada ih donese, one moraju da se poštuju“.
Bez obzira na to, kako je napomenuo, da li neko sebe smatra važnim i nezamenjivim i koliko god se ne slagao sa većinski legalno donetim odlukama.
Upitan o ujedinjenju u veliku DS, za čije je zaustavljanje lično prozvan u javnosti, Lutovac je istakao da je on taj „koji je pokrenuo ujedinjenje“.
To ujedinjenje, međutim, prema njegovim rečima, ne može da se odvija stvaranjem neke nove stranke, već ujedinjenjem sa DS partija koje su nastale iz DS.
„To znači da oni gase svoje organizacije i ulaze u DS. Ne stvaramo mi nikakvu novu stranku i tu postoje nesporazumi, jer su neki ljudi ujedinjenje razumeli kao mogućnost da se prave neke nove preraspodele“, protumačio je Lutovac.
„Proces mora biti moguć i pravno, kroz donošenje pravnih akata i pravnog okvira na Skupštini DS“, konstatovao je on, ali je naglasio da „ujedinjenje ne znači ujedinjenje bivših funkcionera i da je to dogovoreno ranije“.
Na pitanje da li je važnije jedinstvo opozicije ili jedinstvo DS, Lutovac je ocenio da to „nije pitanje ili-ili i da jedno ne isključuje drugo“.
Misli da je „za stranku dobro da bude integrativni faktor u jedinstvenoj opoziciji, a da bi DS povratila poverenje građana mora da pokaže da je drugačija od one stranke koja je doživela krah“.
„Da pokaže da neće da opstruiše zajedničke akcije opozicije, da neće da solira, da neće da insistira na starim kadrovima koji su tu stranku doveli do ispod dva odsto podrške“, rekao je Lutovac.
Prema njegovom stavu, „odluka Vučića da izbori budu 21. juna potpuno je neodgovorna, jer epidemija nije prošla“.
„Beznednosno-zdravstveni uslovi su neodgovarajući, dok su izborni uslovi još gori nego što su bili pre pandemije“, zaključio je Lutovac.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.