Lutovac: Vučić se vadi igrom na sve ili ništa

Strašno je to što ni na jedno pitanje u vezi sa tim on nema odgovor kako će se to odražavati na živote građana, šta to u praksi znači…“Videćemo“ nije odgovor, nego odsustvo odgovora i odgovornosti. Ne znam da li je to učinila bilo koja zemlja, ali znam da naša ne čini dovoljno da spreči takav scenario, nego naprotiv ide linijom manjeg otpora i čini ono što joj je lakše, a ne ono što je potrebno da se tako nešto spreči, kaže za Danas Zoran Lutovac, lider Demokratske stranke.

* Da li se tako drastičnim merama ispravljaju greške načinjene na početku pandemije?

– Takav zaključak se nameće sam po sebi. Ležernost s početka pandemije se pokušava kompenzovati drastičnom „revnošću“ u ovoj fazi. Tipičan primer ponašanja kockara koji pokušava da se vadi hazarderskom igrom na sve ili ništa.

* Da li ste preduzeli sve neophodne mere zaštite koje su preporučene i kako se vi i Vaša porodica čuvate?

–  Nema boljeg načina da pošaljete neku poruku od toga da na sopstvenom primeru pokažete šta bi trebalo raditi. Shodno tome i ja i članovi moje porodice pridržavali smo se preporuka i donetih mera. Što se samoizolacije tiče, ne pada nam teško jer supruga i ja radimo od kuće, a deca spremaju ispite. Slobodno vreme koristimo čitajući dobre knjige, gledajući filmove, slušajući muziku, posećujući virtuelne muzeje… Dakle, prostor je skučeniji, ali je vremena na raspolaganju više nego što je bilo.

* Spadate li u onu grupu koja je u paničnom strahu od nevidljivog neprijatelja i šta ili kod vas najviše izaziva strah?

– Ne spadam u one koji podležu paničnim strahovima i kolektivnim psihozama. Pokušavam da se staloženo i racionalno suočavam sa problemima. Naravno, postoji uobičajena zebnja i teskoba zbog onog što nam se dešava i zbog mogućih posledica po budućnost svih nas. No, tu smo da se suočavamo  problemima, a ne da bežimo od njih.

* Plaše li vas slike sa Sajma i mogućnost da svako od nas može tamo da završi?

– Nije prijatno ni pomisliti, a kamoli biti na takvom mestu sa još nekoliko hiljada ljudi. Otuda je neprimerenost Vučićeve izjave posebno iritantna. Nekada imam utisak da on u svom egzibicionizmu vrlo često nije ni svestan šta izgovara i kakve to posledice po ljude može imati.

* Koliko je za vas bilo ponižavajuće to što vas Vučić nije pozvao na razgovor u Palati Srbija kada se razgovaralo malo o odlaganju izbora, a mnogo više o vanrednom stanju i korona virusu? Na taj sastanak bili su pozvani i ljudi koji možda tek u najavi imaju nameru da postanu stranka. Iz kog razloga vas je Vučić unapred diskvalifikovao?

– Niko ne može da vas ponizi kao što možete sami sebe da ponizite. Mislim da upravo to čini Vučić ponašajući se potpuno neprikladno predsedničkoj funkciji koju obavlja. On bi prema članu 111 Ustava trebalo da izražava državno jedinstvo, a ponaša se čak i u ovoj situaciji isključivo kao predsednik svoje stranke i samo vodi računa o sopstvenom rejtingu. Kao tema tog sastanka najavljeni su razgovori o odlaganju izbora, tako da to i nije bila tema za nas koji smo smatrali da izbore pod ovakvim uslovima nije trebalo ni raspisati. Jedina prava tema u tom trenutku i ovom trenutku jeste borba protiv korona virusa i odgovornost prema zdravlju i egzistenciji građana. I tu ne bi smelo da bude prostora za politizovanje.

* Ukoliko predsednik ostvari obećanje, i Vi i ja i još pet miliona punoletnih građana dobićemo po sto evra. Šta po vama predstavlja taj novac, kompenzaciju slobode, ili je to možda zalog za ono što dolazi posle korone, a to su izbori?

– Ne samo to obećanje, ceo njegov nastup, svi njegovi nastupi u vreme pandemijske krize su jedna velika izborna kampanja. Ako se sećate na početku krize, on je demonstrirao svoju političku snagu prikupljanjem potpisa za svoju listu dovodivši u opasnost sve te ljude koji su se zbijali na malom prostoru umanjivao je značaj opasnosti korona virusa, pa je posle govorio da bi se izbori eventualno mogli odložiti najviše za nedelju-dve. Sve što je radio i što sada radi ima i te kako veze sa izborima i rejtingom…

* Stručnjaci lekari, međutim, imaju sve pohvale za Vučića i Vladu i tvrde da nije odbijen nijedan njihov predlog ili zahtev. I oni i Vučić tvrde da su od samog starta virus korona shvatili ozbiljno, ali je dr Nestorović, kako kaže Vučić, hteo malo da razgali ljude.

– Svako snosi svoj deo odgovornosti i ne mogu političari da oslobode lekare, niti lekari mogu da oslobode političare dela odgovornosti koji svako od njih nosi. Činjenica je da se u početku korona virusu nije ni izbliza tako ozbiljno prilazilo kao svega dve nedelje kasnije. Koji su motivi ili razlozi to će se utvrditi, ali činjenica je da je bilo ležernih izjava, a potom i sasvim suprotnih reakcija koje nisu bile od opšte koristi.

* Da li je po Vama sve urađeno na vreme, da li je bilo nekih propusta, s obzirom da predsednik tvrdi da je napravio samo jednu jedinu grešku, što je dozvolio Srbima da se iz inostranstva vrate u Srbiju?

– Bilo je niz propusta i zakasnelih reakcija i mi smo na to dobronamerno ukazivali. Savez za Srbiju i Demokratska stranka predlagali su niz mera koje bi trebalo sprovesti kako bismo se efikasnije suočili sa korona virusom. Nešto od toga je urađeno sa zakašnjenjem, nešto od toga se ignorisalo, ali suština je u tome da su mediji postali još zatvoreniji, država još zarobljenija, a građani sve manje slobodni. Obrušavanje na naše državljane koji su se vraćali iz inostranstva bio je vrhunac prebacivanja odgovornosti i svaljivanja krivice. Umesto da se država organizuje i dobro pripremi za njihov dolazak, sva krivica za eskalaciju broja zaraženih prebačena je na njih.

Ton gole propagande

* Kako Vi doživljavate svakodnevno obraćanje predsednika?

– Svakodnevno obraćanje predsednika ne unosi spokoj i mir među građane, nego upravo obrnuto – učestalost njegovog pojavljivanja i način na koji se obraća unose nervozu i strah među građane. Otuda je sasvim logično da se pojavila ova peticija da umesto Vučića govore stručnjaci – lekari. Nijedan predsednik bilo koje uređene demokratske države ne radi to. To su maratonska obraćanja koja priliče autokratama i diktatorima, a ne predsednicima demokratskih država. Posle svakog od tih obraćanja može se izvući par korisnih informacija koje bi mogle stati u nekoliko rečenica. Te rečenice bi trebalo da izgovori neko drugi, na sasvim drugačiji način. Ovako, ostaje slika i ton gole propagande On se svađa sa zamišljenim protivnikom, sa opozicijom, sa građanima, spoljnim i unutrašnjim neprijateljima, moli, preklinje, bori se kao lav, viče, smeje se, ne spava, brine za narod… Da bi ste dobili par korisnih informacija morate da slušate patetične tirade, primitivnu političku kampanju, bez trunke dostojanstva, populistički kič najgore vrste. Naravno da bi za sve nas bi bilo bolje kada bi se obraćali profesionalci koji bi staloženo saopštavali informacije.