Iako je predlog Mađarske još daleko od konačne odluke, postoji nekoliko stvari koje treba imati na umu. Naime, zid evocira sećanja na Hladni rat i ideološke barijere koje su postojale, kao i na fizičke barijere, uključujući Berlinski zid, koji je razdvajao komunističku Istočnu Evropu, u čiji sastav je ulazila i Mađarska, od kapitalističkog Zapada, kaže za Danas Hana Semanić, istraživačica Centra za istraživanja proširenja EU iz Budimpešte, komentarišući objavu da Mađarska planira da sagradi zid visok četiri metra i dug 175 kilometara duž granice sa Srbijom kako bi sprečila priliv ilegalnih migranata.
Naša sagovornica ističe da primeri drugih zemalja, na primer, zid koji je sagradila Bugarska na granici s Turskom sa istom namerom, pokazuju da to može da bude jedna vrsta teritorijalne ili administrativne barijere, koja neće nužno sprečiti ili eliminisati dolazak ilegalnih migranata.
– Treće, 175 kilometara zida pokrilo bi samo nekih osam odsto mađarske granice što ostavlja jako puno prostora za ulazak u zemlju s drugih strana, prvenstveno iz Rumunije. Konačno, mađarska vlada nije predstavila javnosti indikatore u vezi sa finansijskim sredstvima, koja je potrebno izdvojiti za ovaj projekt, uključujući ljudske resurse, nadzor, održivost, te prednost ovog rešenja u poređenju s drugima, kao i da li je ovaj skup poduhvat stvarno neophodan, imajući na umu da milioni Mađara žive na granici siromaštva. Ovaj potez će sigurno loše uticati na odnose između ove dve zemlje – zaključuje Semanićeva.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
