Od velikih srpskih partnera i prijatelja u svetu Mađarska se u poslednje vreme, prema rečima pripadnika vlasti, izdvojila kao jedan od najvećih, a prijateljstvo Viktora Orbana i Aleksandra Vučića stavlja se u prvi plan kao ključno za dobre odnose dve zemlje.
Nakon glasanja za Rezoluciju o Srebrenici, predsednik Vučić je akcenat stavio na Mađarsku delegaciju koja je glasala protiv predloga Generalne skupštine Ujedinjenih nacija i to ocenio kao sentiment pravog i iskrenog prijateljstva ove dve zemlje.
Nakon povratka u Srbiju, predsednik Vučić je izrazio veliku zahvalnost mađarskom premijeru, usput prepričavši anegdotu o njihovom telefonskom pozivu uoči glasanja kada je prema navodima predsednika, Orban dirnut njegovim rečima da će “stajati sam protiv Evrope”, u poslednjem momentu odlučio da podrži svog srpskog prijatelja glasajući protiv Rezolucije.
Predsednik Srbije je ovom prilikom najavio da će u Srbiji podići spomenik mađarskom premijeru u znak zahvalnosti i kao večni testament velikog prijateljsta kako ove dve zemlje tako i dva lidera.
Ipak, postavlja se pitanje da li je Mađarska zaista prijatelj Srbiji ili se to samo tako predstavlja jer se Vučiću i Orbanu trenutno poklapaju interesi.
Aleksandar Ivković, novinar portala European Western Balkans, ističe da ono čemu svedočimo poslednjih godina zapravo približavanje dvojice lidera koji imaju zajedničke interesa, te da se ne radi toliko o samom bilateralnom odnosu dve zemlje. Napominje da je razlog za ovo to što ih politike koje vode udaljavaju od Evrope, te jedan drugog koriste zarad legitimiteta i na međunarodnom i na domaćem planu.
– Obojica teže da zadrže određen manevarski prostor u spoljnoj politici, bliže veze sa Rusijom i Kinom, ali ne toliko bliske da značajno ugroze odnose sa zapadom, kao i da amortizuju kritike koje dolaze na račun njihovog načina vladavine, pre svega iz Brisela. Pošto oba ova cilja prete da ih politički udalje od drugih prestonica u Evropi, Orban i Vučić služe da jedan drugog međusobno legitimišu i na međunarodnom i na domaćem planu – kaže naš sagovornik.
Ivković ističe da je ključne posledice ovog odnosa zapravo podrša Mađarske po pitanju evrointegracija bez insistiranja na ispunjenju kriterijuma, kao i protivljenje člastvu Kosova u Svetu Evrope i Rezoluciji o Srebrenici. Dodaje da ovde nemamo više samo uobičajene diplomatske odnose već izričitu podršku prema spoljnoj politici aktuelne vlasti.
On napominje da je još jedan vid jačanja odnosa jeste jačanje ekonomske saradnje kao i određeni poslovni potezi kroz koje se može nazreti preplitanje politike i ekonomije.
Ivković zaključuje da budući da su odnosi ove dve zemlje prevashodno bazirani na ličnom prijateljstvu Vučića i Orbana, da je pitanje koje se nameće šta bi se sa ovim partnerstvom zemalja desilo kada bi došlo do premene vlasti u Budimpešti ili Beogradu, kada bi na vlast došla garnitura koja više liberlana ili, pak, na dugi nečin definiše spoljnu politiku.
– Rekao bih da bi se u tom slučaju trenutno partnerstvo spustilo za nekoliko stupnjeva. To, naravno, ne znači da Srbija ne treba da ima najbolje moguće odnose sa Mađarskom, ne samo zbog pitanja kao što su trgovina i transport, već i zbog položaja mađarske manjine u Vojvodini – pojašnjava naš sagovornik.
Politički analitičar Dragomir Anđelković kaže za Danas da bismo mogli da razmatramo Mađarsku kao spoljnopolitičkog partnera Srbije u odbrani nacionalnih interesa, prvo zvalični Beograd za njih mora da se zauzme.
– Da je kojim slučajem tako, kao članica EU, Budimpešta bi mnogo da nam pomogne. Primera radi, mađarski predstavnici u EU institucijama imaju kapacitet da zakoče proces ugrađivanja u naše pregovaračko Poglavlje 35 obaveze Srbije da prihvati zaokruživanja faktičkog priznanja Kosova i da se složi da ono uđe u sve međunarodne organizacije (što znači i UN). Mađarska nam tu ozbiljno ne pomaže već se samo pozerski opire onome što Srbiji ne odgovara – pojašnjava.
Anđelković kaže da je ovakvo postupanje od strane Mađarske logično budući da je Vučić u svojstvu predsednika Srbije usmeno prihvatio Francusko-nemački plan iz koga to proizlazi i na taj način trasirao put za promenu pregovaračkog Poglavlja 35.
– Orban sve to dobro shvata i kao Vučićev lični partner ne želi da mu pravi probleme. To se vidi po tome kako je Mađarska učestvovala u srebreničkoj predstavi u Generalnoj skupštini UN. Vučiću je ona trebala da preusmeri pažnju javnosti sa pretposlednjeg čina kosovske izdaje (Poglavlje 35, Savet Evrope), odnosno da ima mogućnost da demonstrira svoj lažni patriotizam. Opirao se rezoluciji GS UN koja nije obavezujuća, a olako prelazi preko svega što se dešava u vezi sa obavezujućim Poglavljem 35. Vučić se tako ne zamera Vašingtonu i Briselu a dobija jeftine poene u Srbiji – kaže naš sagovornik.
Pojašnjava da se Vučić na ovaj način ne zamera Briselu i Vašingtonu, a dobija “jeftine poene” u Srbiji, a da s druge strane isto čini i Orban koji kroz vezu sa Srbijom potvrđuje svoju ulogu oponenta evroatlantskim centrima moći, koje ocenjuje kao pretnju suverenosti i tradicionalnim vrednostima Mađarske, ali i drugih nacionalnih država.
– Ukratko, Vučić vara Srbe, a Orban mu u tome pomaže, što mu i nije zameriti. On prema nama nema nikakvu obavezu a vidi da mnogi ovde prihvataju da budu varani od strane režima. Da je Vučićevo ponašanje nacionalno odgovoran, možda bismo od Orbana dobili realnu podršku, ali ne znači da bi tako stvarno bilo – kađe Anđelković.
Naš sagovornik ističe da se Orban pre svega zalaže za interese Mađarske i da je upitno da li bi se zamerao zapadu kako bi podržao Srbiju, kao i da je mnogo puta do sad pokazao veliku fleksibilnost da po raznim pitanjima “zategne konopac” i suprotstavi im se, dok se “ne iscenka da njegova zemlja izvuče neku korist”.
– Kada sve to uzmemo u obzir, podizanje spomenika Obranu ima smisla ako je u sastavu kompozicije čiji je deo i Vučićev monument. To bi bio spomenik kvazipatriotskim manipulacijama. Šta god radio u svojoj zemlji, u šta sada šire ne ulazim, Orban pre doprinosi obmanjivanju građana Srbije nego što pomaže zaštiti naših nacionalne interese – zaključuje Anđelković.
Podsetimo, Mađarska od 1. jula preuzima predsedavanje Evropskom unijom, ali komesar za proširenje i dobrusedsku politiku neće više biti Mađar Oliver Varhelji, a najverovatnije novi komesar neće biti iz ove zemlje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.