Foto. Fonet/Milica VučkovićMađarska neće tokom predsedavanja Savetom Evropske unije staviti „na kocku“ svoju poziciju zbog Srbije, a iako je nesporno da vlasti Srbije i Mađarske imaju izuzetno dobre odnose za otvaranje novih klastera potrebna je saglasnost i ostalih država članica, navode sagovornici Danasa upitani može li preuzimanje predsedavanja od strane ove zemlje da ubrza pridruživanje Srbije EU.
Zemlje članice Evropske unije su u prethodnom periodu izrazile negodovanje zbog toga što će Mađarska od prvog jula predsedavati ovom evropskom institucijom i sumnju u sposobnost Budimpešte, budući da će imati ulogu da deluje kao “posrednik“ među članicama, te da u tome postupa nepristrasno i da se uzdigne iznad nacionalnih interesa.
Mađarska je u okviru evropskih institucija blokirala ključne procese korišćenjem prava veta, a njen premijer Viktor Orban otvoren je po pitanju svojih evroskeptičnih stavova.
S druge strane, tokom vlasti Aleksandra Vučića Mađarska je od strane ovdašnje vlasti isticana kao jedan od najvećih prijatelja Srbije. Prijateljstvo mađarskog predsednika Viktora Orbana i Vučića tradicionalno se predststavlja kao ključno za dobre odnose dve zemlje.
Srećko Đukić, bivši diplomata, kaže za Danas da je nedostatak komentara srpskih zvaničnika po ovom pitanju indikator da se Srbija tome ne raduje, ali da to ne znači da potajnog zadovoljstva nema, naprotiv.
– Ne treba sumnjati da će Mađarska ostati na prosrpskim pozicijama kao što je bila svih ovih godina. Znaju to i u EU sve članice. Otuda će odnos predsedavajuceg u Uniji prema Srbiji u narednih šest meseci predstavljati objekt pojačane pažnje – ocenjuje naš sagovornik.
Đukić napominje da, imajući u vidu način odlučivanja u Savetu Evropske unije, nije sklon verovanju da bi Mađarska svoj status u Uniji “stavila na kocku” zarad interesa Srbije.
– Orban je ovih godina nalazio način da zaštiti svije interese ali da ne omete glavni tok politike Evropske unije. Ako neke koristi mogu da se očekuju od Mađara, a Srbija uvek očekuje nešto da dobije, onda to nikako ne može biti nesto krupno, nego nešto zaista pragmaticno, samo ono što je u moći predsedavajuceg – pojašnjava.
Đukić dodaje da ako je Srbiji stalo do EU i članstva u njoj, Mađarska joj ne može ništa pomoći ako Srbija sama sebi ne pomogne.
– Use i u svoje kljuse, princip koji važi za srpski evropski put – kaže Đukić.
On ističe da s druge strane postoje svi signali da je Srbija odustala od evropkog puta, ali da nije lukrativno o tome javno govoriti. Dodaje da se Mađari u svojoj politici mnogo razilaze sa Briselom, sa EU i Natoom, ali ne izlaze iz tih struktura.
– Zašto? U Srbiji se ta sofisticirana politika kojom se Budimpešta kroz istoriju uvek odlikovala, uzima da Srbija ne treba da ulazi u EU i Nato. Ono što se danas pogrešno čita već će nas sutra skupo koštati. Zato poziciju Madjarske treba iskoristiti da se ne za jedan korak približimo nasem istinskom strateškim cilju – zaključuje Đukić.
Marija Stojanović, novinarka portala European Western Balkans, ocenjuje da Mađarska preuzima predsedavanje Savetu EU u osetljivom trenutku, nakon izbora za Evropski parlament, kada još nije poznato ko će se sve naći u sklopu briselskih institucija.
– Već sam moto predsedavanja: ”Učinimo Evropu ponovo velikom” (aluzija na slogan Donalda Trampa) izazvao je glasno negodovanje krugova u EU koji već dugo kritikuju mađarske vlasti, predvođene premijerom Viktorom Orbanom, zbog kršenja vladavine prava – kaže naša sagovornica.
Stojanović podseća da su pojedine članice EU, uključujući Nemačku, stavljale u pitanje odluku da Mađarska predsedava ovom evropskom institucijom budući da ima reputaciju “izazivača nevolja”.
– Moguće je da će Mađarska tokom narednih šest meseci, koliko traje predsedavanje, usporiti donošenje nekih odluka koje se tiču, pre svega, životne sredine ili ekonomije EU – ocenjuje Stojanović.
Kada je reč o proširenju, podseća naša sagovornica, Mađarska je u svom programu istakla da se zalaže za ubrzanje evropskog puta Zapadnog Balkana, što uključuje i Srbiju.
Stojanović kaže da je neosporno da vlasti Srbije i Mađarske imaju izuzetno dobre odnose, ali da je za otvaranje novih klastera potrebna saglasnost i ostalih država članica, te da ma koliko takve poruke prijale javnosti u Srbiji, Mađarska nike ta koja će imati poslednju reč po ovom pitanju. Podseća da Oliver Varhelji, koji dolazi iz Mađarske, u proteklih pet godina obavljao je funkciju komesara za proširenje EU, ali “nije bio solo igrač”.
Što se odnosa EU prema Rusiji tiče, naša sagovornica ocenjuje da ni tu ne očekuje neke velike zaokrete u narednih pola godine, iako postoji mogućnost da će Mađarska prolongirati donošenje odluka poput odluke o nastavku pomoći Unije Ukrajini, kao što je to činila ranije.
– Ipak, ako Estonka Kaja Kalas zaista postane nova visoka komesarka EU za spoljnu politiku i bezbednost, kao što se uveliko spekuliše, političarima poput Orbana biće još teže nego u proteklom periodu, imajući u vidu njen čvrste antiruske i proukrajinske stavove – zaključuje Stojanović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
