Da se tokom maja u Skupštini radilo – radilo se! Odnosno, jedan manji broj poslanika radio je svakodnevno, a ogromna većina samo kad mora da obezbedi kvorum.
Uostalom, samo pogledajte kad dođe dan za glasanje – uglavnom se izjašnjava njih 185 ili 186. A kad je rasprava, u sali ih ne bude ni 50. Za reč se javljaju sve jedni isti. I ovog maja, prvo je Muamer Zukorlić koristio svojih 20 minuta kao šef poslaničke grupe, zatim neko iz Palmine stranke (često on lično), pa neko od Ljajićevih, te Đorđe Milićević i neki odabrani naprednjak.
Smenjivalo ih se manje od desetoro. Poslanici SPAS-a su retko govorili. Možda su već znali da su, u stvari, poslanici Srpske napredne stranke, pa nije bilo potrebe da se ponavljaju.
Dosadno je, nikad dosadnije
Ako nekog mrzi da gleda prenose Skupštine (a većinu mrzi), na kraju ovog maja, s kojim je došao i kraj redovnog prolećnog zasedanja, ukratko prenosimo informacije koje će se, vrlo je moguće, u velikoj meri ponavljati sve dok se postojeći sastav parlamenta ne promeni.
Zukorlić uvek počne od opštih stvari, pa onda malo govori o temi na dnevnom redu, sa obaveznim osvrtom na situaciju u Novom Pazaru.
Jedinstvena Srbija je ovog maja govorila isključivo o optužbama na račun Dragana Markovića Palme; sve je to, kažu, izmišljeno, a Dragan Đilas je taj koji je tukao ženu i tasta.
Tražili su da se slučaj iz 2014. godine ispita, ne objašnjavajući zašto bi eventualni dokaz da Đilas jeste tukao pola Beograda automatski značio da su optužbe za podvođenje po Jagodini lažne.
Poslanici Socijaldemokratske partije Srbije govorili su o dnevnom redu, nisu pljuvali po bivšoj vlasti, niti po svojim političkim protivnicima i mora se primetiti da su najpristojnija grupacija u Narodnoj skupštini. Uostalom, kad neko od njihovih pretera u ulizivanju ili uvredama, taj ubrzo preleti u SNS.
Đorđe Milićević, šef grupe Socijalističke partije Srbije, ubedljivo najviše govori u plenumu. Ipak, već dugo se čini da se i on sprema da krene putem SPAS-a. Redovno počinje obraćanja temomkoja je na dnevnom redu, ali vrlo brzo prelazi na pohvale predsedniku Srbije.
Drugim rečima, ukoliko biste morali da prepoznate poslanike čitajući prepise njihovih govora, namučili biste se da prepoznate šefa skupštinskih socijalista.
Na kraju ako saslušate i 20 minuta nekog sa popularne liste “Aleksandar Vučić – Za našu decu”, čućete sve isto kao kod Milićevića, samo malo neumerenije. Primetili smo i da u ime najjače partije sve češće govore jako mladi i neiskusni poslanici, te je malo groteskno kad koriste zamenicu “mi” govoreći o nečemu što je partija postigla u svojim prvim godinama na vlasti kada su oni još išli u osnovnu školu.
To možda nije ni toliko važno jer dok oni dođu na red, već je prošlo više od sat vremena, kolege su se razbežale, pa taj govor slušamo samo mi koji moramo. I tako svakog dana, iznova i iznova.
Bolje nam je nego u Švajcarskoj, ali želimo u Evropsku uniju
Skupština je ovog maja izglasala 30 zakona ili zakonskih izmena, kao i nekoliko kadrovskih rešenja. Među najvažnijima svakako su izmene i dopune Zakona o zabrani diskriminacije i novi Zakon o rodnoj ravnopravnosti, koji je godinama najavljivala Zorana Mihajlović, a pred poslanicima ipak branila Gordana Čomić.
Bila je to jedina majska sednica koja nije ličila na druge pošto je ministarka Čomić unela u salu jedan novi vid komunikacije i dokazala da, ako to ministar ne želi, u sali neće biti nesuvislih ispada i beskrajnih tirada o osobama koje nisu prisutne.
Bilo je zaista konstruktivne polemike, naročito o rodno senzitivnom jeziku, jer Pokret socijalista Aleksandra Vulina nikako nije mogao da podrži pojedine predloge. Ipak je i ta razmena argumenata bila pristojna i skupština je ličila na “normalnu”.
Na kraju, pozitivan utisak je pokvarila premijerka Ana Brnabić na sednici na kojoj je odgovarala na poslanička pitanja. Poslanik Jedinstvene Srbije, Života Starčević, braneći svog stranačkog lidera Palmu, pitao je premijerku ima li kraja lažima i bezobrazluku Marinike Tepić.
Premijerka je jedva dočekala i pola sednice je posvetila ogovaranju opozicione političarke, pitajući se pritom zašto institucije (države čija je premijerka) ne preduzmu nešto!
Kao najistaknutija izjava meseca izdvojila se ona koju je izrekla ministarka privrede Anđelka Atanasković o tome da nam i Švajcarska zavidi na uspesima, kako privrednim, tako i u vakcinaciji. Ipak, bisere u maju sipala je i poslanica Ane Čarapić (SNS) koja misli da u Srbiji stranka zida fabrike.
“Obrenovačka Meita, šabački Jazaki, Smederevska železara, Habis, zatim niški Džonson elektrik, to su kompanije koje je Srpska napredna stranka izgradila od temelja do krova. To su kompanije koje je Aleksandar Vučić doveo u Srbiju i upravo te kompanije su ostvarile izvoz od preko 635 miliona evra“, uskliknula je s ljubavlju poslanica.
Ako znamo da je reč o osobi koja već dve godine zahvaljuje predsedniku zbog auto-puta ka Prištini, koji još nije ni počeo da se gradi, i uporno tvrdi kako u njenom gradu Kuršumliji rade neke fabrike, koje zapošljavaju stotine izmišljenih radnika, stvar je manje čudna.
I na kraju, osim beskrajnih ponavljanja da je danas najvažnije zaštititi porodicu Aleksandra Vučića, da bez njega nama nema života u Srbiji, da će bez njega sve propasti, ovog meseca bilo je i pojačanih pohvala upućenih Vučićevom sinu Danilu, kao da su baš svi narodni poslanici lični prijatelji porodice.
Na drugom mestu po pominjanju svakako je Dragan Đilas, “lopov, tajkun, žuti ološ, 619 miliona”, ali je Mauricijus nekako utihnuo i pretvorio se u “krije novac svuda”. Ipak, primećeno je da je značajno smanjeno pominjanje medija i nevladinog sektora, a poslednjeg meseca nije bilo ni optužbi za “fašizam i nacizam”.
Ustav, ko voli da menja, nek menja
Čini se da je ovaj skupštinski saziv ozbiljno rešio da promeni Ustav u delu o pravosuđu, iako zvuči neostvarivo. Osim ako je najava vanrednih parlamentarnih izbora bila “moša”. Onda se sve stiže. Javna slušanja postala su skoro svakodnevna, obilaze se i drugi gradovi, učestvuje struka, profesori, advokati, pojedine NVO, diplomatski kor.
Disharmonija ipak izbije na videlo, i to ne slučajno, kroz obraćanje predsednika Skupštine Ivice Dačića prisutnim predstavnicima ambasada, EU, Saveta Evrope i OEBS-a.
“Sve ovo što radimo doživljava kritike, iako se to radi na vašu preporuku, a vi o tome ćutite”, rekao je Dačić. Dodao je da nisu svi poslanici zadovoljni i smatraju predstojeće promene Ustava eksperimentom, budući da sve što je predloženo ne postoji u svim zemljama Evrope.
“Tražite li vi to od nas ili ne tražite, ako ne tražite, da ne potežemo ‘tešku artiljeriju’ bez razloga, jer pitanje Ustava nije nešto o čemu će se svake godine raspravljati”, jasan je bio Dačić.
On je kritikovao stranke opozicije koje su bojkotovale poslednje izbore i ocenio da “ovi što su ceo život tražili da EU daje svoja pravila, sad su protiv”.
“Najbolje je, što se mene tiče, da skupština i dalje bira sudije i tužioce. Ali, ako treba da se menja, onda vi iz EU razgovarajte s njima (prim. aut. opozicijom) o tome i lepo im to objasnite“, zahtevao je predsednik Skupštine pre nego što je napustio Javno slušanje zbog obaveza na sednici.
Nije sačekao poruku predstavnice EU – Srbija je sama iskazala želju da postane deo Evrope, pa samim tim ima neke obaveze. A da nešto mora? Ne, ne mora.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
