Maja Kocijančič: EK će odgovoriti na pismo

Ono što mogu da kažem u ovom trenutku jeste da se pitanja koja su pokrenuta tiču nekih osnovnih principa EU koja se ne dovode u pitanje i za koje se od država koje su članice ili teže da se pridruže EU očekuje da ih se pridržavaju, kaže za Danas Maja Kocijančič, portparolka visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost Federike Mogerini, odgovarajući na pitanje da li je Evropska komisija primila pismo Aleksandra Vučića upućeno Briselu u kojem je ukazao „u ime građana Srbije na situaciju u regionu i neophodnost očuvanja mira i političke stabilnosti“, sa naročitim osvrtom na aktuelna zbivanja u Hrvatskoj.

Kocijančić ističe da „mi očekujemo od svakoga da poštuje ?no na šta se zavetovao i svoje obaveze“.

– Proces proširenja za Zapadni Balkan (uključujući džavu koja je sada članica) temelji se na pomirenju, dobrosusedskim odnosima i regionalnoj saradnji. Ovi principi će nastaviti da se primenjuju i predstavljaju ono na šta se zavetovao ceo region, kao i obavezu za ceo region, ističe portparolka Federike Mogerini.

O Vučićevom pismu nisu se juče izjasnili mnogi predstavnici Evropskog parlamenta koje smo upitali za komentar, što ne čudi imajući u vidu letnju pauzu u radu briselskih institucija, a jedini član EP koji je odgovorio na pitanje Danasa je Ivo Vajgl. Vajgl, kao i stručnjaci za evropske integracije Johana Dajmel i Franc-Lotar Altman, izražavaju zabrinutost zbog novih tenzija u regionu, ali konstatuju da pisanje pisama Briselu nema mnogo efekta.

Ivo Vajgl, poslanik grupe Saveza liberala i demokrata za Evropu u EP, kaže za Danas da u vremenu kada je Evropa uzdrmana zbog starih problema, istorijskih traumi, rastućeg nacionalizma i egoizma, „nije dobra ideja ni otvaranje balkanskih osetljivosti i rana, a ni pisanje pisama u Brisel ili na bilo koju adresu, prizivajući razumevanje i pomoć“.

– Svi u Evropi, a i drugde po svetu, imaju svoje brige, pa zato zemlje jugoistočnog dela kontinenta ne čine ni sebi ni drugima uslugu, kada prizivajući ili ispravljajući prošlost, stvaraju nove tenzije i konflikte, poručuje ovaj evroposlanik.

Franc-Lotar Altman, profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu u Bukureštu kaže da je siguran da mnogi u EU ne shvataju šta je motivisalo Hrvate na nedavne akcije, odnosno da podigne spomenik Barešiću i da ukinu prvostepenu presudu Glavašu, budući da takvi koraci „ne doprinose pomirenju i relaksaciji odnosa između Srbije i Hrvatske“.

– Ipak, ovo nije pitanje za koje treba pozivati Brisel da interveniše, ili, makar to ne činiti zvanično. Apelovati na četiri glavna predstavnika EU da reaguju – Junkera, Mogerini, Hana i Šulca jeste kao kada školarac želi da njegova majka pozove majku drugog školarca koji ga je tukao. Hrvatska će insistirati da su to unutrašnja pitanja koja nisu direktno uperena protiv Srbije, iako se Srbija indirektno oseća zabrinutom ili čak šokiranom. Srbija treba da zna da je ono što se desilo u Hrvatskoj i te kako primećeno u EU i zasigurno nije primljeno sa uvažavanjem, stoga takvo pismo se čini nepotrebnim! Mislim da je glavni motiv pisanja pisma strah da bi Hrvatska mogla da blokira pregovore o pristupanju Srbije EU, što je već pomenula kao mogućnost, pa Vučić želi da osnaži svojevrsno prosrpsko osećanje u slučaju da se ostvari, smatra Altman.

Johana Dajmel, zamenica direktora nemačke Asocijacije za Jugoistočnu Evropu, navodi za Danas da ponašanje Hrvatske koje „prema mom mišljenju ne treba tolerisati“ treba sagledati u svetlu priprema za vanredne izbore , odnosno da su razmirice sa Srbijom „čist nacionalni populizam za domaću upotrebu kako bi se privukli glasači na predstojećim izborima“.

– Ono što zaista zabrinjava jeste da imamo još jedan primer da nasleđe ratova u Jugoslaviji i dalje duboko seže, da se suđenja za ratne zločine i ophođenje prema prošlosti ne tretiraju kao važne mere ozdravljenja i kao nužni načini za pomirenje, već kao stvar nacionalizma i zaštite ratnih veterana. Oštra razmena međusobnih optužbi od strane šefa hrvatske diplomatije Kovača i njegovog srpskog kolege Dačića, korišćenjem nacionalističke retorike iz devedesetih, nikako nije prikladna za državu članicu EU, poput Hrvatske, ili za državu kandidata za članstvo, poput Srbije. Ipak, u krajnjoj liniji, na ovim je državama i njihovim političkim elitama, a ne na Evropskoj uniji u Briselu, da se vrate dijalogu i okončaju rat rečima, zaključuje Johana Dajmel.

Dačić: Nećemo kao Hrvatska

Šef srpske diplomatije Ivica Dačić poručio je juče da „ako je uslov da budemo deo EU da budemo kao Hrvatska, da postanemo revizionisti koji rehabilituju nacizam, fašizam i ustaštvo, mi ne želimo u takvu EU“.