Šta je bio Majdan i zašto vlast plaši građane ukrajinskim scenariom?

Oni zanemaruju činjenicu da su ti tromesečni protesti u Ukrajini krajem 2013. i 2014. protiv korupcije, prerasli u masovni pokret poznat kao Euromajdan ili jednostavno Majdan takozvanu Revoluciju dostojstva, koja je uz ljudske žrtve zbog napada režima na demonstrante, dovela do zaustavljanja svrstavanja te zemlje uz Rusiju, ali i do krvave ruske agresije na Ukrajinu koja i sada traje.

“Najpoznatija serija protesta, tzv. Euromadjan iz 2014. godine, doveo je ne samo do promene vlasti već i geopolitičke orijentacije Ukrajine, a termin „majdan“ učino svetski poznatim. Euromajdan je za jedne sinonim za narodne proteste u cilju demokratizacije društva, za druge predstavlja simbol zapadnog političkog intevrencionizma tj. sistematskog mešanja u unutrašnju politiku neke zemlje kako bi tamo, u saradnji sa lokalnom opozicijom, bila instalirana vlast po meri Vašingtona ili nekog većeg EU centra moći. U tom smislu Vučićev režim koristi taj termin, pokušavajući da sve proteste protiv svog autoritarnog ponašanja, predstavi kao rezultat mešanja nekih mračnih faktora iz inostranstva”, kaže za Danas istoričar i politikolog Dragomir Anđelković.

A Dragan Šormaz, predsednik Evroatlanskog saveta Srbije, Majdan vidi kao protest slobode.

“Majdan je najpozitivniji događaj u novijoj istoriji Ukrajine! Te demonstracijama su spasile Ukrajinu iz zagrljaja nacističko-staljinističkog režima iz Moskve. Putinova Rusija je najveće zlo na svetu, država koja širi laž i nasilje kao model vladavine. Nema ljudskih prava i sloboda, nema slobodnih medija, niti slobode mišljenja i izražavanja. Ukrajina je, kao i Moldavija i Gruzija, Jermenija je tome sve bliža, donela odluku da bude deo savremenog, demokratskog Evroatlantskog sveta, članica NATO i EU. Pametan izbor”, ukazuje Šormaz za Danas.

Ukrajinsko društvo je te 2013. bilo nezadovoljno vladom Nikolaja Azarova, tadašnjeg premijera, koji nije sprovodio reforme, a nezadovoljstvo je raslo i zbog politike predsednika Viktora Janukoviča, koji je od 2010. radio sve da bi formirao autokratiju u Ukrajini.

Do 21. novembra 2013. vlada i predsednik su govorili da planiraju potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, ali je Janukovič krajem novembra 2013. pod snažnim pritiskom Kremlja razbio nade proevropski orijentisanih građana u bliže veze sa Zapadom odustajući od planova za potpisivanje SSP i obećao da će izgraditi jače trgovinske odnose s Rusijom.

To je omasovilo mirne proteste na kijevskom trgu, a Janukovič i njegova vlada su ignorisali zahteve demonstranata da SSP bude potpisan.

Jake policijske snage su 30. novembra napale kamp aktivista na Majdanu pod izgovorom da planiraju postaviti božićno drvo, te pretukli studente i demonstrante koji su tamo ostali preko noći.

Ovo rasterivanje mirnih protesta podstaklo je mnogo veće demonstracije u Kijevu ali i širom Ukrajine i privuklo na stotine hiljada ljudi na Majdan uprkos zatvaranju i novčanom kažnjavanju demonstranata zbog različitih navoda o kršenju zakona.

Mirni protesti, koje je zapad otvoreno podržavao, na kijevskom trgu trajali su do 18. januara 2014. kad je opet Vlada rešila nasilno da rastera demonstrante i likvidira Euromajdan. Dan kasnije, 19. januara počela je borba Ukrajinaca za prava, za slobodu i protiv pretvaranja Ukrajine u policijsku državu. Tada su zabežene i prve civilne žrtve među demonstrantima.

Najmračniji dani te borbe bili su od 18. do 20. februara kada je naređeno da se puca u demonstrante i na desetine ljudi je ubijeno. Sa ostalim ubijenim tokom protesta na Majdanu, ukupno ih je bilo više od 100 i postali su poznati kao „Nebeska stotina“. Službeni podaci pokazuju da je 17 policajaca i zaštitara umrlo dok su bili na dužnosti od 18. febuara do 2. marta.

Ukrajinske vlasti podigle su optužnice protiv više od 200 osoba povezanih sa zločinima protiv demonstranata, dok je Janukovič u odsustvu osuđen za izdaju zbog uloge u pokušaju gušenja protesta.

Pokušaj države da smrtonosnom silom rastera Majdan nije uspeo, a demonstranti su uzvratili i odbranili centralni trg. Janukovič je 21. februara pristao na dogovor s protivnicima koji je uključivao prijevremene izbore. Tada on beži u Rusiju, a privremena vlada koja je pratila „prozapadnu revoluciju“ potpisuje trgovinski sporazum sa EU, što se smatra prvim korakom ka članstvu.

Predsednik Rusije Vladimir Putin na Janukovičev pad odgovara naredbom da se okupira Krima i podstičući aktikijevsko raspoloženje u istočnoj i južnoj Ukrajini. Putin govori kako mora da štiti i brani Ukrajinu od Vlade koja je organizovala revoluciju. Vrlo brzo ruska propaganda je počela širiti priče o nacistima u Ukrajini, o teranju Rusa i onih koji govore ruskim jezikom u Ukrajini. Rat između vladinih snaga i boraca koje podržava Rusija izbio je u većem delu Donbasa u aprilu 2014.

Šormaz zato kaže da su svi u Srbiji, koji sikću protiv Majdana sluge ruskih službi i rade direktno protiv interesa Srbije i naših građana.

“Vidimo da je počelo i zahvaljivanje ruskim službama ovih dana, a njihov posao nije interes Srbije, nego interes zločinca iz Kremlja! Rešenje za Srbiju je da svi koji želimo najbolje Srbiji stanemo pod barjake Srbije i EU i pokrenemo prave promene. Svi bez obzira na dosadašnji angažman”, poziva Šormaz.

Anđelković pojašnjava da se pošto je Zapad nepopularan kod većine Vučićevih birača, naravno tvrdi da iza svega, već kako kada, stoje SAD, Nemačka ili Velika Britanija.

“Međutim, to je potpuna laž. Zašto bi zapadni faktori rušili Vučića? On im po za njih najbitnijem pitanju, a to je zatvaranje kosovskog problema na način koji je za njih povoljan, daje sve što žele. Možda malo sporije nego što očekuju, ali i oni shvataju da je to potrebno kako bi Vučić sačuvao pozerski patriotski kredibilitet”, navodi Anđelković.

Kako dodaje, kada je on došao na vlast, Srbija je imala mnogo bolju poziciju po pitanju Kosova nego što je sada slučaj, a očito je spreman da u narednom periodu okonča sve što je obećao Amerikancima ili Nemcima.

“Tako da u Srbiji nema ni „M“ od majdana shvaćenog kao eksterno potpirivanje protesta protiv vlasti. Kod nas su građani ustali protiv izborne krađe koju je sproveo režim uz okretanje glava na drugu stranu od strane mnogih zapadnih činilaca koji se zaklinju u demokratiju. Narod se pre bori protiv sinteze majdansko-autoritarne ili kvislinško-nedemokratske politike nego što pokušava da organizuje majdan u prozapadnom smislu”, zaključuje Anđelković.

Protiv zloupotreba demonstracija na kijevskom trgu Majdan ustala je i ukrajinska ambasada u maju ove godine, kada je vlas proteste “Srbiaj protiv nasilja” nakon masovnih ubistava nazivala „pokušajem Majdana“ u Srbiji, ukazujući da se „revolucija dostojanstva u Ukrajini“ poslednjih godina redovno pominje u političkom i informativnom prostoru Srbije i neretko joj se daje negativan smisao.

Ambasada je poručila da nedopustivim smatra pokušaje mešanja u unutrašnje poslove Ukrajine, a posebno javne negativne ocene o svesnom evropskom izboru ukrajinskog naroda, od strane bilo kojih stranih zvaničnika.

„Imamo čast da podsetimo da ono što se ponekad pokušava u negativnom kontekstu predstaviti kao ‘ukrajinski scenario’ u stvari predstavlja borbu ukrajinskog naroda za svoja prava protiv korumpirane i totalitarne vlasti. Ovo je evropski izbor većine Ukrajinaca, za šta smo platili i plaćamo visoku cenu. Svaka ocena ovog izbora, pozitivna ili negativna, isključivo je stvar ukrajinskog naroda“, ističe se u saopštenju.

Ambasada je izrazila nadu da će se svi koji podržavaju evropske integracije Srbije sa poštovanjem odnositi prema evropskom izboru, kako se navodi, prijateljskog slovenskog naroda – Ukrajinaca.

Podseća se i da “Кremlj od 2014. pokušava da tenkovima zaustavi slobodu u Ukrajini. Problem nije u želji evropskih naroda za slobodom, već u nepromenljivoj totalitarnoj politici u Moskvi, koja ne štedi ni svoje, a ni tuđe građane zarad imperijalističke politike“.

Ističe se i da su upravo zahvaljujući Majdanu, koji se dogodio u Ukrajini, „odsečeni pipci ruskog totalitarnog sistema, koji želji da dopre do Evrope“.

Majdan, protesni trg

Dragomir Anđelković objašnjava da majdan u ukrajinskom jeziku znači trg, obično pijačni tj. mesto gde se nekim danom organizuje prodaja raznih roba a ponekada i vašari.

U svakodnevnom govoru to je već niz godina naziv centralnog kijevskog trga (Trg nezavisnosti) na kojem se tradicionalno održavaju protesti.