Majić: Bez političke trgovine neće moći da bude doneta nijedna bitna odluka u Visokom savetu sudstva

Boljević kaže da su novih pet zakona, tri o sudstvu i dva o tužilaštvu, bolji nego što su bili raniji i da ne postoji zemlja u kojoj nema uticaja politike na sudstvo, u manjoj ili većoj meri, „čak i kada imate najbolje zakone, pitanje je kako će to život da iznese“.

Smatra da je formalni uticaj politike koji je ranije postojao u zakonima sada znatno smanjen. Majić, pak, ukazuje da je ceo proces od početka morao da se vodi drugačije i da se „sačeka trenutak daleko većeg legitemiteta parlamenta koji je prvo usvojio ustavne promene“.

Navodi da bez „političke trgovine“ neće moći da bude doneta nijedna bitna odluka u Visokom savetu sudstva, „jer će biti blokiran ako politika ne pošalje signal“.

„Umesto dva vidljiva eksponenta politike u tim savetima (visokim savetima sudstva i tužilaca), a to su ministar pravde i predsednik Odbora za pravosuđe, imamo tu mimikriju – istaknuti pravnici – koji, videli smo ne znače ništa… Ko može postati istaknuti pravnik? Onaj koji nije osuđivan, ko otvoreno nije vređao sudije i tužioce, nije u partijama… Mi nemamo nikakve ozbiljne kriterijume ko će ulaziti u to telo i potpuno je jasno da će oni biti eksponenti politike“, smatra Majić i dodaje da se „čak i na tehničkim stvarima presekla bilo koja mogućnost da imamo tu neku sedu glavu, jer se ne dozvoljava da budu stariji od 65 godina“.

Boljević se ne slaže, i kaže da do sada nije mogao da bude pušten ustav u pogon, jer zakoni nisu doneti, „tako da ništa nismo videli“.

Ona dodaje da ima još kriterijuma za izbor istaknutih pravnika od onih koje je pomenuo Majić, poput toga da ih nisu građani ili skupština izabrali neposredno, ili da nisu osobe koje donose snažne političke poruke. „Sve će se to uzimati u obzir“, poručuje.

„S druge strane, postavljeni su visoki standardi transparentnosti, što je vrsta garancije da se obezebde uslovi da se ne radi ispod žita – u direktnim prenosima koji će biti dostupni na internetu građani će moći da vide neposredne razgovore ili skupštine ili petočlane komisije“, navodi Boljević za N1.

Osvrnula se i na izjavu Majića da nije bio dobar momenat za izmenu ustava jer je skupština koja je to izglasala bila jednopartijska i nije imala legitimitet, istakavši da jeste bio pravi momenat, jer je za izmenu ustava potrebna dvotrećinska većina u parlamentu koju sada nemamo, a u novembru 2021. su se stekli uslovi za to „i ko zna kad“.

„Iskorišćen je idealni trenutak da se ustav promeni u cilju formalne, veće depolitizacije. Nije savršeno, ali će kasnije imati mogućnosti da se zakonima menja, nisu ni svi zakoni dobri, generalno su bolji, nema pogoršanja, pa ako se i utvrdi nešto loše – zakoni se mogu mnogo lakše menjati nego Ustav“, ocenjuje Boljević.

Majić na to ironično odgovara da je bio „idealan momenat da se promeni Ustav jer smo imali jednopartijski parlament“.

„Ako je tako, onda hajde da uvek imamo jednopartijski parlament, ili da ga uopšte nemamo“, poručio je on.

„Verovati da će ti ljudi zaista doprineti boljitku pravosuđa – za mene je potpuno neshvatljivo“, ističe i dodaje da je trenutna debata o pravosuđu u skupštini „stavljena u potpunosti na marginu svega što se dešava u ovom društvu“.

Boljević kaže da su „poslanici mogli bolje da diskutuju i da se bolje fokusiraju na ove zakone, ali ako ih usvoje, dosta od njih“.

Na primedbu Majića da gotovo nije bilo ni javne rasprave pre nego što su pomenuti zakoni dospeli u skupštinu, ona navodi da je ustavni zakon predvideo kratak rok – od godinu dana da se donese tih pet zakona.

Majić je ukazao da za četiri javne rasprave nije bila poznata ni lokacija, sa čim se takođe Boljević nije složila, a gostovanje su završili u žestokoj raspravi i neslaganju.