Foto: YouTube/Newsmax Adria/Printscreen
Politika proširenja EU izgubila je svoju transformacionu moć, između ostalog jer proces suviše traje i to sa neizvesnim rezultatom, a da bi se to prevazišlo, potreban je „Zajednički plan integracije Evrope 2030“ iza kojeg bi nedvosmisleno stale sve članice EU i svi kandidati, rekao je danas za Betu Srđan Majstorović iz Centra za evropske politike (CEP).
On je rekao da se od početka ruske agresije na Ukrajinu sve više čuju afirmativne poruke evropskih zvaničnika u vezi sa evropskom budućnošću Srbije i Zapadnog Balkana, a kao odraz nedvosmislene strateške neophodnosti da EU definiše svoj geopolitički identitet u vreme najveće bezbednosne krize posle Drugog svetskog rata.
„Međutim, iza parola o strateškom značaju Zapadnog Balkana za EU i poruka o zajedničkoj budućnosti u ‘našoj Uniji’, kako je to nedavno navela predsednica Evropske komisije u govoru o stanju Unije u Evropskom parlamentu, malo je konkretnih poteza koji bi uneli novu energiju u proces proširenja“, rekao je Majstorović za Betu.
Prema njegovim rečima, iskustvo Zapadnog Balkana pokazuje da je politika proširenja EU izgubila svoju transformacionu moć, između ostalog i zbog toga što proces suviše dugo traje, a njegov krajnji rezultat je neizvestan.
„U takvim okolnostima moguća su dva puta: jedan je nastaviti politiku proširenja po starom i nadati se da će dosadašnja neefikasna politika proizvesti drugačiji rezultat; drugi je da se uspostavi opšti konsenzus o integraciji Evrope i definišu jasne mere koje je neophodno preduzeti kako bi se kandidati integrisali u EU, a Unija pravovremeno pripremila za njihovo pristupanje“, rekao je Majstorović.
On smatra da nam je u trenutku kada je poverenje u proces i kredibilitet partnera sa obe strane na prilično niskom nivou potreban „Zajednički plan integracije Evrope 2030“ iza kojeg bi nedvosmisleno stale sve članice EU i svi kandidati.
„Taj plan bi trebalo da konkretizuje obaveze članica EU i zemalja kandidata u cilju strateške integracije Evrope sa jasno navedenim merama i rokovima za njihovu primenu, a 2030. bi trebalo da posluži kao indikativni vremenski okvir za njegovu primenu“, rekao je Majstorović.
Kako je dodao, EU bi trebalo da definiše na koji način će rešavati svoje interne probleme koji predstavljaju prepreku nastavku njenog strateški neophodnog širenja.
Majstorović je rekao i da je te ideje nisu nove, da ih je i predsednica EK ponovila u EP, ali da još ne postoji nedvosmislena politička volja i saglasnost svih članica da se iskreno posvete ključnim reformama koje bi trebalo da EU učine otpornijom na aktuelne i buduće izazove.
S druge strane, za kandidate za članstvo bi Zajednički plan trebalo da definiše prioritetne reformske oblasti od zajedničkog strateškog interesa za obe strane, kao i da najavi neophodne korekcije procesa pristupanja kako bi se učinio bližim građanima i sa opipljivijim efektima po njihov svakodnevni život, rekao je Majstorović.
On je rekao i da je trenutno u opticaju više istraživačkih papira, ali da je najkonkretniji predlog kako unaprediti proces pristupanja novih članica ponudio CEP iz Beograda u saradnji sa Centrom za studije evropskih politika iz Brisela.
„Taj predlog se zasniva na faznom pristupanju Uniji u skladu sa konkretnim, merljivim napretkom tako da kandidati koji učine više budu adekvatno nagrađeni prelaskom u narednu fazu pristupanja sa svim pripadajućim koristima… što bi trebalo da motiviše donosioce odluka da sprovedu neophodne reforme, podstakne pozitivnu kompeticiju među kandidatima, kao i da osnaži osećaj pripadnosti Uniji kod građana već od prve faze procesa“, objasnio je Majstorović.
On je podsetio da će 2023. biti 20 godina od kako je održan prvi samit EU i Zapadnog Balkana na kojem je definisana evropska budućnost regiona ali je od tada samo Hrvatska postala članica.
„Dvadeset godina je dug period. Vreme je da se izađe iz začaranog kruga koji se pokazao neefikasnim i pribegne hrabrim i drugačijim rešenjima“, istakao je predsednik Upravnog odbora CEP.
On je rekao i da je vreme da EU svojim primerom pokaže kako se donose hrabre odluke u teškim okolnostima a da zemlje kandidati za EU pokažu iskrenu posvećenost proklamovanom cilju ulaska u EU i prihvatanja njenih vrednosti, standarda i pravila.
„Postizanje konsenzusa o usvajanju Zajedničkog plana integracije Evrope 2030. mogao bi biti početak strateški nedvosmislene budućnosti Evrope“, zaključio je Majstorović.
Tekst je objavljen u okviru Programa tranzicione saradnje Republike Češke.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
