Foto: YouTube/Newsmax Adria/Printscreen
Proces proširenja Evropske unije trenutno se rukovodi zbivanjima u Ukrajini i od svih kandidata, pa i od Srbije, biće zahtevana politička solidarnost i pristupanje zajedničkim merama EU kako bi parirala ruskoj agresiji, i taj pritisak će biti nastavljen, izjavio je danas predsednik Upravnog odbora Centra za evropske politike Srđan Majstorović.
On je pred početak regionalnog skupa „Proširenje EU na Zapadni Balkan u svetlu rata u Ukrajini: Raspakivanje Paketa proširenja za 2022. godinu“ rekao da je evidentno da se iza diplomatske scene i mimo očiju javnosti odvijaju konsultacije koje pomažu Srbiji da se istrgne iz „bratskog zagrljaja“ energetske zavisnosti od Rusije.
Naveo je da EU i Sjedinjene Američke Države u poslednje vreme mnogo novca i napora ulažu kako bi Srbiji pomogle da bude samostalnija u vođenju svoje spoljne politike i da je učine nezavisnijom od ruskih energenata.
Istakao je da kao osnove procesa pridruživanja ostaju permanentna pažnja na vladavini prava i funkcionisanju demokratskih institucija i naglasio da to Srbiji nikako ne bi trebalo da pobegne iz fokusa pažnje.
Majstorović je rekao da zabrinjava to što je situacija na Kosovu eksalirala i što ne znamo kako će se stvari odvijati, i naglasio da je najvažnije da međunarodna zajednica u saradnji sa Beogradom i Prištinom učini sve kako bi se iznenadni administrativni vakuum nastao povlačenjem Srba iz institucija bio nadoemešten.
Ocenio je da trenutno stanje na severu Kosova ne idu u korist nikome i podsetio da se sve to dešava samo nekoliko dana nakon potpisivanja tri važna sporazuma u Berlinu koja su davala nadu da će kompromisno rešavanje tehničkih pitanja dovesti i do političke relaksacije.
Direktor Spoljnopolitičke inicijative Bosne i Hercegovine (BiH) Haris Ćutahija rekao je da je BiH „pobednik“ poslednjeg paketa proširenja EU jer je ta zemlja preporučena za status kandidata.
Ocenio je da BiH taj status „nažalost nije zaslužila“ jer tri i po godine nakon dobijanja 14 ključnih prioriteta Evropske komisije (EK) koji se moraju ispunjavati da bi se dobio status kandidata nije uradila ništa „osim nekoliko tehničkih stvari“.
Podsetio je da će EU od BiH, kako bi dobila status kandidata, zahtevati da ispuni devet ciljeva, što je „prosto nerealno ako se ponove većine koje su bile u BiH poslednjih godina“.
Dodao je da je evropski komesar za susedstvo i pregovore o proširenju Oliver Varhelji istakao da će celokupno ispunjavanje 14 prioriteta EK biti uslov za otvaranje pregovore što u BiH „može značiti ne godine, nego deceniju-dve“.
Istraživač Instituta za demokratiju i medijaciju iz Tirane Alban Dafa istakao je da je regionu pre svega potrebna sigurnost, što znači nastavak napora na rešavanju dva ključna pitanja, situacuije u BiH i dijaloga između Beograda i Prištine.
Dodao je da regionalna kooperacija može biti održivija ako se najpre reše ta dva pitanja.
Govoreći o tenzijama na Kosovu, Dafa je rekao da su EU intergracije regiona već predugo usporene, i da ih tenzije sasvim sigurno neće ubrzati i da se je za rešavanje konflikata troši više energije nego na napredak u integracijama.
Zaključio je da bi EU pre trebalo da zauzme više strateški pristup regionu nego da bude u ulozi vatrogasca.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
