Majstorović: Posustaje poverenje EU u rešenost Beograda da se ozbiljno pozabavi ključnim pitanjima evrointegracija

On je u serijalu Kvaka 23 Novinske agencije FoNet istakao da Izveštaj i amandmani Komiteta Evropskog parlamenta za spoljne poslove pokazuju da je strpljenje Unije na isteku, a da se parlamentarci više ne skrivaju iza uobičajenih floskula o vladavini prava,

„Oni po po prvi put eksplictno navode listu slučajeva kojima bi srpske vlasti morale da se pozabave, kako bi u praksi dokazale da su spremne da primene vladavinu prava“, objašnjava Majstorović.

Prema njegovom viđenju, tekst Izveštaja ukazuje na potrebu Evropskog parlamenta da „snažnim jezikom“ sačuva vlastiti integritet i da se distancira od vlasti u Beogradu.

S druge strane, Jelica Minić napominje da je početna verzija izveštaja izvestioca Vladimira Bilčika bila mnogo blaža u formulacijama, a da je podneto čak 400 amandamana koji su na kraju svedeni na desetinu tog broja.

„Data je jedna ozbiljna kritika načina komuniciranja. Prvo unutar Srbije, sa građanima, parlament je kritikovan, govor mržnje, podsticanje nasilja raznih vrsta, i implicitna konstatacija da se to prelilo i na način komunikacije sa Evropskim parlamentnom i evropskim institucijama“, ocenila je Minić.

Ona je FoNetu rekla da je reakcija srpskog državnog vrha na izveštaj iz Evropskog parlamenta bila šokantna, ali je pohvalno što je bilo i „disonantnih tonova“ i što se ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović ogradila od nekih konstatacija minstra Aleksandra Vulina.

„Tamo gde idete da kucate na vrata i molite za pomoć, ne može se tako razgovarati“, poručila je Minić i primetila da je izjašnjavanje evroparlamentaraca o nerešenim aferama u Srbiji vrlo direktno i precizno, što je takođe „jedna nova situacija“.

Kako je rekla novinarki Tamari Skrozza, moguće je da je to imalo uticaj i na presude kojima su završeni sudski procesi protiv bivšeg gradonačelnika Brusa i bivšeg predsednika opštine Grocka.

Pored toga, uočila je Minić, u Izveštaju se otvaraju i važna geopolitička, ekološka i pitanja ekonomske i energetske politike, a ukazuje se i na potrebu normalizacije dijaloga s Prištinom i jačanja zdravstvenog sistema.

„Administracija i vodeći ljudi Srbije to moraju da uzmu u obzir, čak i ako se nastavi naše sedenje na više stolica“, poručila je Minić.

Ona upozorava da bi za Srbiju bilo najgore da joj se ta „stolica izmakne“, budući da je EU naš najvažniji trgovinski, investicioni partner, izvor bespovratne pomoći i izvor političke podrške u čitavom nizu domena.

I Majstorović smatra da bi Beograd trebalo da izvuče pouku iz ovakvog izveštaja, da ga prihvati i da na osnovu tih smernica predstavi šta će zaista dalje da radi i koje će konkretne mere preduzeti kako bi evroparlamentarci promenili mišljenje.

Kada se ovakve stvari nađu u rezoluciji Evropskog parlamenta, kako je obrazložio, „one predstavljaju osnov za dalje praćenje“.

„Bilo bi jako loše pomisliti da će se ove preporuke dogodine izgubiti negde u prevodu“, predočio je Majstorović, uveren da će one biti „kriterijum na osnovu kojeg će se pratiti dalje napredovanje Srbije“.

On misli i da je veoma značajno što su Izveštaj podržali čak i poslanici Fides, stranke koja je inače veoma prijateljski nastrojena prema Srpskoj naprednoj stranci, čime su omogućili da Srbija u potpunosti sagleda situaciju u kojoj se nalazi, a koja nije sjajna.

Posebno je apostrofirao deo Izveštaja u kojem se Srbiji zamera zbog nepoštovanja zajedničke spoljne i bezbednosne politike: stava o secesiji Krima, odnosa Rusije i EU, ili statusa ljudskih prava u Kini.

„Očigledno je da EU nema poverenje da je trenutno rukovodstvo u Srbiji u potpunosti vrednosno shvatilo kako bi trebalo da se ponaša jedan kandidat za članstvo u Uniji, a to je da se postepeno, sve više i više, usaglašava sa tim zajedničkim pozicijama“, zaključio je Majstorović.