Makovec na sednici Odbora EU za spoljne poslove: Srbija će morati da ispravi izborni proces

Makovec je to rekao na sednici Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta (AFET) o političkoj situaciju u Srbiji nakon izbora.

Pozivamo Srbiju i imamo snažna očekivanja da će se uskladiti sa sankcijama koje se odnose na Rusiju i Iran i druge zemlje, rekao je između ostalog Makovec.

U ovom trenutku ocena je da Srbija ima bliske odnose sa Rusijom, uključujući i učestale sastanke predsednika Aleksandra Vučića i ruskog ambasadora, dodao je Makovec, pominjući i veliku agendu „sastanaka Srbije sa Kinom“.

Makovec je pomenuo u tom kontekstu i sporazume o slobodnoj trgovini koje je predsednik Srbije Aleksandar Vučić potpisao sa Kinom.

On je dodao i da Srbija pomaže misije EU u Somaliji i još nekim drugim državama, kao i da će dati članove još nekih vojnih misija.

Kada je reč o normalizaciji odnosa Kosova i Srbiji, Makovec se osvrnuo na niz teških momenata od napada u Banjskoj 2023, zaključujući da je ostalo još puno toga da se odradi u dijalogu tokom 2024.

Primena sporazuma i aneksa o normalizaciji i druge obaveze iz Briselskog dijaloga ostaju ključni za evropski put Srbije, zaključio je Makovec.

Deeskalacija je važan deo odnosa Srbije i Kosova, dodao je on, ističući da se angažman mora nastaviti i sa Beogradom i sa Prištinom radi osiguravanja bezbednosti.

Sednica Odbora za spoljne poslove EP je održana pošto je prethodno Evropski parlament 17. januara raspravljao u plenumu o političkoj situaciju u Srbiji nakon izbora, gde je veći broj poslanika pozvao na istragu izbora od 17. decembra. EP  će usvojiti rezoluciju o ovoj temi 8. februara.

Odborom za spolnje poslove predsedavao je Dejvid Mekalister, a pre tačke o Srbiji, bila je tačka o saradnji EU i Japana.

Miahil Miler, iz udružene posmatračke misije za izbore, ponovio je ocenu da će svi izveštaji o neregularnosti na srpskim izborima 17. decembra biti preisipitana od strane nadležnih.

Ponovio je ocenu koju su izrekli posmatrači Parlamentarne skupštine Saveta Evrope da su izbori bili tehnički ispravni, ali ne i politički.

Kada konačan izveštaj OEBS-a i ODIHR-a koji još nije gotov, bude objavljen, Srbija će biti pozvana da sprovede sve preporuke, dodao je.

Istakao je da se prate mirni protesti posle izbora, to jest uglavnom, mirni, samo jedan je eskalirao, dodajući da nasilje nije prihvatljivo, te da policijska sila mora biti proporcionalna.

Miler je pomenu da se sreo sa delegacijom srpskih studenata koji su došli u Brisel i da je razgovarao sa njima.

On je, govoreći o pristupanju Srbije Evropskoj uniji, pomenuo da je pomak zabeležen 2021, da se očekuje nova dinamika, kao i da Srbija podržava suverenost Ukrajine i učestvovala je u humanitarnoj pomoći za ovu zemlju.

Kritički se osvrnuo na rusku infrastrukturu u snabdevanju Srbije gasom i pomenuo da Srbija mora smanjiti gasnu zavisnost od Rusije kako bi to ubrzalo pristupni proces svih zemalja Zapadnog Balkana.

U raspravi evroposlanica Aleksandra Moreti rekla je da EU želi Srbiju u svom članstvu, ali ne bezuslovno, jer znamo koliko Uniju košta taj proces.

Tražimo međunarodnu istragu izbora, rekla je Moreti i ponovila da je Nikola Sandulović pretučen zato što je navodno ostavio  cveće na grob jednog čelnika sa Kosova, i tada je dobio oko 400 pretnji smrću.

Na temelju onog što je Sandulović rekao dok je bio pritvoren, rekli su mu da će ga poslati na Kosovo kada rat ponovo započeo, a ćerku da siluju i ubiju, tako su mu pretili, rekla je Moreti.

Ona je rekla i da je vrlo zabrinuta zbog dešavanja na izborima u Srbiji, zbog uvoza birača i nedostatka sučeljavanja predsednika Vučića u debati sa opozicijom.

Evroposlanik Vladimir Bilčik je rekao da je važno da istrage izbora budu vrlo brzo i transparentno sprovedene, kako bi se sačuvala verodostojnost izbornog postupka.

Istakao je da se sva dešavanja na lokalnim izborima u Beogradu moraju posmatrati potpuno odvojeno od parlamentarnih izbora.

Stabilne i dinamične institucije kamen su temeljac demokratskog društva, dodao je.

Važna je sloboda govora, istakao je Bilčik, dodajući da zdravo demokratsko društvo podstiče dijalog. Na Srbiji je da smiri situaciju u zemlji i spreči dalju polarizaciju u društvu, zaključio je, dodajući da će izveštaj OEBS/ODIHR biti značajan izveštaj činjenica na osnovu kojih će biti date preporuke Srbiji da bude osnažena na svom evropskom putu.

Evroposlanik Klemen Grošelj rekao je da izbori 17. decembra u Srbiji nisu bili slobodni i pošteni. Možemo razgovarati o istrazi ili kako god, ali ne možemo se pretvarati da će institucije koje su pomagale da se nepravilnosti dogode, da će sprovesti istragu o tim nepravilnostima, naveo je Grošelj.

Potrebna su nadzorna tela koja će obavljati svoj posao, to ćemo ili rešiti, ili ćemo se samo pretvarati da je sve u redu, dok se kad tad ne dogodi neki proboj, dodao je Grošelj.

Pitam se, hoće li srpski narod i srpski društvo, imaju li mogućnost da čekaju sledeću prekretnicu da se nešto dogodi, zaključio je.

Evroposlanik Žan Lakapel ocenio je da je Kosovo pokazalo uvođenjem evra i izbacivanjem dinara nameru da izazove nemire na Balkanu. EU dozvoljava marginalizaciju srpskog naroda i presecanju i te ekonomske veze sa Srbijom, dodao je.

EU ne treba da učestvuje u destabilizaciji regiona podržavajući monetarnu destabilizaciju, rekao je.

Evroposlanica Viola fon Kramon rekla je da godinama posmatra izbore ali da nikad nije videla ono što je u Srbiji 17. decembra. Pitala je šta u vezi s tim preduzima Evropska komisija, da li je formirala neko telo, jer je to što se desilo neprihvatljivo za sve, posebno za birače koji su glasali za opoziciju u Srbiji.

Reforme ne funkcionišu i ne daju rezultat, ako se to dešava, šta onda možemo preduzeti, rekla je fon Kramon, dodavši da bi volela da čuje nešto od EK ili Evropske službe za spoljne poslove da su preduzeli da se birači opozicije u Srbiji ne osećaju uskraćenima.

Opozicija nije imala pristup glavnim medijima, napomenula je.

Evroposlanik Mihael Galer imao je pitanje za završni izveštaj o izborima u Srbiji, ima li ikakvog razloga da se objavljivanje tog izveštaja odlaže, zašto se ne dobije što pre.

Vodio sam mnoge posmatračke misije i znam da se pritisci mogu odbaciti, poručio je.

Evroposlanik Tonino Picula, upitao je da li je EK ili EAAS tražila nezavisnu istragu od srpskih organa i da li podržavaju ponavljanje izbora. Poručio je da su česti vanredni izbori oslabili demokratiju u Srbiju i da služe jačanju Vučićeve autokratije. Takođe je upitao da li je EK reagovala na tekst iz Beograda u kome se kritikuju evropski posmatrači izbornog postupka.

Evroposlanica Željana Zovko navela je da Hrvatska očekuje da Srbija počne da ispunjava sporazume o nestalima tokom ratova 90tih, kao i da uključi hrvatsku manjinu u srpsku vladu.

Evroposlanik Tjeri Marijani ocenio je da su izveštaji o srpskim izborima sasvim normalni i uobičajeni, pojavljuje se prvi izveštaj, pa onda drugi. Levica je međutim htela da napadne predsednika Vučića na osnovu preliminarnog, prvog izveštaja, dodao je Marijani pominjući da je bio više od 20 godina francuski poslanik, i da je posmatrao brojne izbore.

Poruka je upućena Srbima, kada ne glasaju kako očekuje Evropska unija, onda im se osporavaju izbori, poručio je Marijani.

Evroposlanik Tajs Rojten je pak rekao da su izbori u Srbiji pokradeni, uvek su se glasači povinovali onome koji je vladao. Pitam koliko dugo ćemo nastaviti sa našom mirovnom politikom prema Srbiji, jer ja u to ne verujem, dodao je. Možete li navesti ijedan opipljivi rezultat koji je dala Srbija koji će pogodovati našim odnosima, naveo je Rojten.

Treba da promenimo politiku prema Srbiji u korist srpskog naroda, poručio je.

Evroposlanik Andor Deli je izrazio čuđenje zato što nije pozvan diplomatski predstavnik Srbije da prisustvuje ovoj raspravi. Bojim se da je pravi razlog rezolucije koja će uskoro biti usvojena, još jedan način da se stavi politički pritisak na Evropsku komisiju i na EEAS od istih poslanika koji su inicirali raspravu u EP.

Ovo ne pomaže uspostaljanju pomirenja, zaključio je.

Odgovarajući poslanicima Marko Makovec je, između ostalog, rekao da rasprava može koristiti svim građanima Srbije, kao i da ovoj državi poklanjaju posebnu pažnju zbog njene regionalne važnosti.

Imamo našu delegaciju na terenu, koja nas svakodnevno izveštava, i u razdoblju pre i u razdoblju posle izbora, dodao je, navodeći da delegacija prenosi poruke vlasti i opoziciji.

Osvrćući se na slučaj Nikole Sandulovića koji je pomenula poslanica Moreti, Makovec je rekao da se taj slučaj prati, ali da postoji veliki broj dezinformacija u vezi s tim, neke su potekle iz drugih država regiona.

Sagledavamo mogućnost kako bi mogla da se otvori nezavisna istraga izbora u Srbiji, postoje razne opcije zavisno od stručnjaka koji bi mogli biti uključeni u takve istrage, napomenuo je Makovec.

On se osvrnuo i na to što je više poslanika pomenulo da su zabrinuti zbog medijske situacije u Srbiji, ukazujući da EK deli tu zabrinutost, da se to pominje u izveštaju EK o napretku Srbije, da je to saopšteno Beogradu i da će se rad u vezi s tim nastaviti.

Mihail Miler se u odgovoru poslanicima, osvrnuo ponovo na izveštaj o izborima OEBS/ODIHR koji se očekuje i ponovio da će se uticati da Srbija usvoji preporuke koje će taj izveštaj sadržati.

Naveo je i da na osnovu kontakta sa vlastima u Beogradu, se vidi spremnost da se te preporuke sprovedu, to je u interesu Srbije, naših odnosa sa Srbijom, dodao je Miler.

EU je glavni partner Srbije i sa tim očiglednim izazovima, moramo nastaviti naš angažman, želimo podržati tu zemlju na putu ka EU, poručio je Miler, čime je rasprava bila zaključena.