Zašto se Makron odlučio na nove parlamentarne izbore i kako to može da utiče na odnose Srbije i Francuske?

To otvara mogućnost pobede desnice na parlamentarnom nivou i može uticati na dosadašnju spoljnu politiku Francuske, što se može odraziti i na Srbiju.

Preliminarni rezultati izbora za Evropski parlament potvrdili su jačanje desnice ne samo u Francuskoj, nego i u još nekim evropskim zemljama.

Kada govorimo o Francuskoj, stranka na čijem se čelu nalazi Marin Le Pen u nedelju je na izborima za novi saziv Evropskog parlamenta ubedljivo pobedila koaliciju okupljenu oko aktuelnog francuskog predsednika Emanuela Makrona i stranke Renesansa, koja je do sada imala većinu.

Nakon objavljivanja rezultata i konstatovanja ubedljive pobede francuske desnice na evropskim izborima, Makron je raspustio parlament i raspisao vanredne parlamentarne izbore za 30. jun i 7. jul.

U prethodnom sada raspuštenom sazivu donjeg doma francuskog parlamenta Makronova stranka Renesansa imala je 177, a Nacionalno okupljanje 88, od 577 raspoloživih mandata.

Da li je su desničarske partije zaista toliko dobro prošle?

Ipak, Sofija Popović, novinarka European Western Balkans, kaže za Danas da desničarske partije nisu prošle toliko dobro koliko se to u jednom delu medija najavljivalo uoči izbora.

– Konzervativci i reformisti (ECR) zajedno sa krajnje desnom grupacijom (ID) imaće u Evropskom parlamentu 130 od 720 mandata što je broj identičan onom nakon izbora 2019. godine. Zajedno i sa Fidesom, sve desničarske partije osvojile pet odsto više mesta nego prošle godine. To svakako ne odgovara ocenama o dramatičnom porastu desnice i zato ne možemo reći da su desničarske partije pobednici na ovim izborima – kaže naša sagovornica.

Ona pojašnjava da je ovakav utisak o rastu desnice pre svega formiran na osnovi dobrih rezultata koje su te partije postigle u zemljama kao što su Francuska i Nemačka.

– To što je francuski predsednik sinoć raspustio skupštinu i raspisao parlamentarne izbore jeste iznenađenje, to nije nešto što se često može videti u Francuskoj. Ali ja ne bih rekla da je to očajnički potez, kako se tumači u delu evropskih medija – ističe Popović.

Popović takođe kaže da se ovakav potez Makrona može razjasniti njegovim očekivanjem da Le Pen neće ostvariti tako dobar rezultat kao na evropskim izborima, podsećajući da to ne bi bilo prvi put.

– Toliki broj glasova za Le Pen nije toliko izvestan na parlamentarnim izborima pre svega zbog većinskog izbornog sistema, a i zbog toga što će veliki broj birača koji nisu bili motivisani da izađu na evropske izbore, a koji nisu za Le Pen, naći motivaciju da ta stranka ne dođe na vlast u Francuskoj – objašnjava.

„Izbori u Francuskoj će nesumljivo imati posledica po Srbiju“

Popović ističe da kada je reč o francusko-srpskim odnosima, da je neosporiva činjenica da je Pariz jedina zapadnoevropska prestonica na čiju podršku predsednik Srbije Aleksandar Vučić uvek može da računa.

– Mislim da je još uvek rano govoriti da li bi takvi odnosi između Pariza i Beograda biti promenjeni sve i da se desi da vladu vodi Nacionalni front. Ne treba zaboraviti da glavnu reč u Francuskoj i kada je reč o spoljnih politici vodi predsednik, a ne vlada – zaključuje naša sagovornica.

Boško Jakšić, politički analitičar, ocenjuje da je ovakav ishod šokantan iako je pobeda desnice bila očekivana, pre svega zbog ubedljivosti pobede stranke Nacionalnog okupljanja.

– Očekuje nas složeno vreme, Makron je prihvatio rizičnu igru i postavlja se pitanje da li će do izbora uspeti da okupi koaliciju sa svih strana, da bi pobedio – ocenjuje naš sagovornik.

Jakšić ukazuje na mogućnost da Makron računa na ono što se i ranije dešavalo a to je da kad on i Marin Le Pen ostanu sami u drugom krugu da se građani francuske iz straha da krajnja desnica dođe na vlast se ipak na kraju opredele za njega. Ali, kako tvrdi, to sada nije slučaj.

Kao glavni razlog zašto je verovatno da će doći do odstupanja od ovog “pravila” na koje se oslanja predsednik Makron, naš sagovornik podvlači da je desnica ubedljivo pobedila na evropsikm izborima i to pre svega zaslužujući glasovima mladih, što je novina.

Po pitanju odnosa sa Srbijom, Jakšić ističe da je Makron pokazivao ambicije da preuzme ulogu najvećeg evropskog saveznika za Srbiju, ulogu koju je do nedavno ispunjavala bivša nemačka kancelarka Angela Merkel, tako da će i ovi izbori nesumljivo imati posledica po Srbiju.

Jakšić zaključuje da usled bilo kakvog ishoda izbora Makron će morati da pokuša da povrati poverenje svojih birača, a da ovo jačanje desnice ukazuje na to da će to raditi iz oslabljene pozicije.

Osvrnuvši se na odnos desnice i njenih predstavnika, prema politikama EU, naš sagovornik dodaje da su, pre svega prema politici proširenja EU predstavnici desnice skeptični ili čak i otvoreno protiv, te da se usled prognoziranog ishoda parlamentarnih izbora ne može očekivati poboljšane situacije po ovom pitanju za Srbiju i da se situacije neće promeniti.

– Ne može da bude bolje. Realnije je da ostaje „status kvo“ neizvesnosti kao i protekle dve decenije – kaže Jakšić.