foto EPA-EFE/YOAN VALATFrancuska želi da stvori sveobuhvatan evropski politički forum koji ne bi bio zamena za EU, Savet Evrope ili Organizaciju za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), ali bi omogućio izgradnju zajednice svih evropskih zemalja, bez obzira na njihov status u EU ili odnosima sa Evropskom unijom.
Ideju je prvi put izneo predsednik Emanuel Makron pre mesec dana i o njoj će se raspravljati na sledećem sastanku Evropskog saveta 23. i 24. juna u Briselu.
Francuska je već poslala non-pejper zemljama EU u kojima je izneta ideja o stvaranju „evropske političke zajednice“. Jutarnji list je imao uvid u ovaj francuski dokument o kome se raspravlja u EU.
Zanimljivo je da je o listu počelo da se raspravlja tek nekoliko dana pre objavljivanja mišljenja Evropske komisije o davanju statusa kandidata Ukrajini, Moldaviji i Gruziji. Očekuje se da će Komisija preporučiti davanje statusa kandidata Ukrajini, možda i Moldaviji, a neizvesno je kako će komentarisati Gruziju. Iako u EU kažu da su nakon podnošenja zahteva ovih zemalja za članstvo u EU „postupile po uobičajenoj postojećoj proceduri“, jasno je da je sve išlo mnogo brže i da se radilo o političkim motivima, a manje o ispunjavanju stvarnih kriterijuma za članstvo.
Ali u svakom slučaju, proces proširenja zavisi pre svega od političke volje, a potom od formalnih uslova.
Dugotrajan proces
Francuski non-pejper navodi da se očekuje da će Evropski savet, koji se sastaje za nedelju dana u Briselu, odlučiti o zahtevu Ukrajine za članstvo, ali i upozorava na dugotrajnost procesa i predlaže da se formira „evropska politička zajednica”.
– Koji god nivo da postignemo na ovom Evropskom savetu, politika proširenja, zbog zahteva neophodnih reformi za pridruživanje Evropskoj uniji i trajanja koje nužno sledi, danas ne nudi neophodan politički okvir da odgovori na hitne istorijske i geopolitičke potrebe koje proizilaze iz rata protiv Ukrajine i za izgradnju političkog strukturisanja našeg evropskog kontinenta – piše u tom francuskom listu.
Upravo je ovaj dugotrajni proces poslužio Francuskoj kao argument za predlog „evropske političke zajednice“ u kojoj bi sve zemlje bile spremne da dele zajedničke demokratske vrednosti i da doprinesu zajedničkoj bezbednosti, stabilnosti i prosperitetu Evrope.
Zajednica bi bila otvorena za sve evropske zemlje, bez obzira da li su članice EU i bez obzira na njihove odnose sa Evropskom unijom. Da li oni koji žele da budu članovi, oni koji ne žele ili su je napustili, ili su samo ekonomskim sporazumima povezani sa EU.
Zemlje na koje se najviše misli u raspravama o ovom francuskom planu su zemlje zapadnog Balkana i zemlje Istočnog partnerstva, ali i Velika Britanija koja je napustila Evropsku uniju.
Slična ideja Mišela
Ova zajednica bi imala format „blage pravne strukture“ sa ovlašćenjima za donošenje odluka, ali uz poštovanje autonomije EU u donošenju odluka. Sastanci u okviru takve zajednice bili bi redovni, nekoliko puta godišnje, kako na nivou šefova država ili vlada, tako i na nivou ministara.
Sličnu ideju izneo je i predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel, koji je to nazvao drugačije, poput „Evropske geopolitičke zajednice“. Kako je Mišel izuzetno blizak Makronu, očigledno je ista stvar, pa će ovo biti jedna od ključnih tema Evropskog saveta krajem sledeće nedelje.
Kada je Makron prvi put izneo ideju o „evropskoj političkoj zajednici“, pošto se pokazao skeptičan prema procesu proširenja EU, mnogi su bili skeptični. Ali ovaj non-pejper navodi da će stvaranje ove zajednice pomoći, a ne sprečiti integraciju u EU za one zemlje koje to žele.
– Evropska politička zajednica neće biti alternativa članstvu u Evropskoj uniji i neće biti zamena za proces proširenja. Za evropske zemlje koje žele da se pridruže EU, s druge strane, biće prilike da ojačaju veze sa državama članicama EU pre i posle članstva, kao i političke i učešće u određenim politikama EU, uključujući postepenu integraciju, kada je to potrebno, u evropsko unutrašnje tržište.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
