Makron radi u koordinaciji sa Lajčakom

To kažu za Danas izvori iz diplomatskih krugova sa Zapada, komentarišući nedavno objavljenu vest albanskog portala Albanian post da će Makron u septembru biti domaćin razgovora srpskog predsednika Aleksandra Vučića i kosovskog premijera Aljbina Kurtija.

Naši izvori ističu da će u slučaju da bude zvanično potvrđena tvrdnja o tim pregovorima u francusku prestonicu biti pozvan i specijalni predstavnik EU za Briselski dijalog Miroslav Lajčak.

„Makron ne radi ništa mimo ostatka EU, i sigurno je da će se o temama sastanka koordinisati sa Lajčakom. Verovatno bi susretu u Parizu prethodila nova runda političkih pregovora Vučića i Kurtija u Briselu. U slučaju postizanja bilo kakvog dogovora ove jeseni, i Francuska i ostatak Unije prikazaće se konačno kao neko ko je uspeo da privoli dve strane da postignu napredak, posle višegodišnje stagnacije i maltene sloma Briselskog dijaloga. Zvanični Pariz je dosad pokazao da ima moć uticaja, odnosno dovoljno političkog kapitala i u Beogradu i u Prištini, pa bi trebalo očekivati da se u Jelisejskoj palate dođe do rešenja nekog pitanja iz dijaloga, baš kao što je bio slučaj prošle jeseni u Vašingtonu, ali prerano je reći da li i konačnog dogovora o kosovskom problemu“, objašnjavaju diplomate.

Prema nezvaničnim saznanjima sajta Albanian post, glavne teme sastanka bile bi formiranje zajednice srpskih opština i rešavanje problema nestalih (otkrivanje masovnih grobnica).

Ovaj portal ne isključuje ni mogućnost da se u Parizu za stolom pored Makrona, Vučića i Kurtija nađu i politički predstavnici Sjedinjenih Država i Rusije.

Izvori Danasa tvrde da bi u slučaju da se obistini scenario uključivanja i zvanične Moskve u takvu inicijativu bile „znatno povećane šanse da se nađe rešenje“.

Kako preciziraju: uprkos izuzetno lošim odnosima EU i Rusije, „Makron i Lajčak shvataju da bez Rusa teško da će biti raspleten kosovski čvor, baš kao što je bilo teško pronaći i rešenje za prekid rata u bivšoj SFRJ.“

S druge strane, Marko Savković, izvršni direktor Beogradskog fonda za političku izuzetnost, navodi za naš list da mu deluje „malo verovatno“ da će Makron ili neko drugi iz EU pozvati i predstavnike Rusije na eventualni sastanak o Kosovu.

– Teško je zamisliti da Rusija i ostatak Zapada na nečemu rade zajedno nakon sada već višegodišnje konfrontacije. Ono što mogu da kažem sa većom sigurnošću jeste da je učešće Rusije na jednom takvom sastanku korisno, ako se ima u vidu da je sve vreme pitanje, na koje niko, čini se, nema odgovor: kako će Kosovo nakon sveobuhvatnog sporazuma biti predstavljeno u UN. Ta odluka, taj dogovor, i te kako zavisi od Rusije. Za Prištinu je ovo dugo jedno od prioritetnih pitanja. Istina, u načelu ne i za Kurtijevu vladu, ali videćemo, svojstvo aktera na međunarodnoj sceni isuviše je važno da bi se ignorisalo, napominje Savković.

Naš sagovornik ukazuje i da su Kurti i njegovo Samoopredeljenje „izrazito protiv uvođenja Rusa u ceo proces“, naročito zbog toga što smatraju Beograd „produženom rukom Kremlja“.

Vest da će predstavnik Rusije prisustvovati sastanku delegacija Beograda i Prištine u Parizu ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Bocan-Harčenko je ocenio kao izmišljotinu, ali ističe da Rusija i bez učešća u dijalogu ima mogućnosti da utiče na pitanje Kosova, a uvek je spremna da razmotri uključivanje u taj proces, ako Beograd bude imao interes za to.

Kurti i zvanično pregovarač

Politički dijalog sa Srbijom vodiće premijer Aljbin Kurti, uz konsultacije sa predsednicom Kosova Vjosom Osmani, izjavio je portparol kosovske vlade Perparim Krieziu za prištinske medije, a prenosi agencija FoNet. Krieziu navodi da je presudom Ustavnog suda iz 2019. jasno precizirano ko vodi proces dijaloga.