foto Aleksandar Roknić DanasIako je iskopavanje litijuma u Srbiji bilo u fokusu nedavne posete nemačkog kancelara Olafa Šolca, upadljiv je gotovo isto tako bio i izostanak pominjanja nužnosti normalizacije odnosa sa Kosovom. Reč je o temi koja je “opterećivala” odnose režima Aleksandra Vučića sa liderima država Evropske unije unazad deceniju i više.
Uoči dolaska Emanuela Makrona, predsednika Francuske, u Srbiju, osim razgovora o nukelarnoj energiji, prodaji naoružanja, u najavi tema Kosova, opet nije među glavnim.
Podsetimo, Sporazum o putu ka normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije, koji se neformalno naziva francusko-nemački plan, predložen je od strane Evropske unije, a imao je za cilj normalizaciju diplomatskih odnosa.
Usmeno je prihvaćen 27. februara 2023. godine od strane premijera Kosova Aljbina Kurtija i predsednika Srbije Aleksandra Vučića, a plan za njegovu implementaciju usaglašen je 18. marta 2023. u Ohridu.
Francuska izuzetno zainteresovana da odgovorni za Banjsku treba da odgovaraju pred zakonom
– Poseta i Šolca i Makrona su izuzetno važne za Srbiju i nikako ih ne treba posmatrati kao nekakav ustupak Vučiću u kojem se navodno demokratija menja za litijum. Naravno i da se podrazumeva da je Ohridski sporazum, koji su primarno predlagale Nemačka i Francuska, prihvaćen i da on predstavlja međunarodnu obavezu. Ni to nije sporno. Ako se uzme u obzir da je dolazak predsednika Francuske prethodno uslovio pitanje odgovornosti za Banjsku na Kosovu i Milana Radojičića kao izvršioca tog terorističkog čina onda se vidi da je Francuska izuzetno zainteresovana da odgovorni za Banjsku treba da odgovaraju pred zakonom – kaže Balša Božović.
Druga je stvar što se Vučić ponovo vešto nametnuo kao jedini pregovarač sa zapadnim vladama iz Srbije, dodaje, ali tu odgovornost, napominje, ima pre svega opozicija koja je malo uradila da se otkrije pozadina Banjske, ono što zna ceo svet, i Vučić dovede u vezu kao nalogodavac tog terorističkog čina.
– Vučić će pokušati da iskoristi posetu Makrona kako bi nastavio trku u naoružanju sa Hrvatskom i kako bi se zapadu nametao kao faktor stabilnosti u regionu – zaključuje Božović.
Strani i domaći mediji naveliko pišu o tome da Makron dolazi u Srbiju jer ima problema na planu unutrašnje politike i da prvenstveno želi da proda Srbiji avione.
Francusko-nemačkom planu o Kosovu, čiji je kreator data je zanemarljiva pažnja.
– Šolc i Makron dolaze sa jasnim agendama vezanim prevashodno za ekonomiju, projekte od značaja. Svakako da su političke teme uvek deo takvih razgovora. Međutim, dijalog Beograda i Prištine uz posredovanje EU nema trenutno rezultata – kaže za Danas Aleksandra Joksimović, diplomatkinja i bivša ambasadorka Srbije u Velikoj Britaniji.
Prioritet za Beograd je Zajednica srpskih opština, ističe, “dok Kurti pokušava da proturi svoju agendu bez koordinacije sa zapadnim partnerim, zbog čega trpi kritiku Kvinte, a razvoja se i atmosfera nepoverenja”.
– Razlika između Šolca i Makrona je utoliko što Francuska ima viši stepen razumevanja za stavove Beograda u odnosu na dijaog i prioritete. U svakom slučaju. pomaci u implementaciji su skromnog dometa i ne bi ih trebalo očekivati ubrzanje do formiranja i funkcionisanja u punom formatu Evropske komisije kao i okončanje izbora u Americi – zaključuje naša sagovornica.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
