Makronova poseta Beogradu: Lider "kolevke savremene demokratije" u poseti "postmodernoj diktaturi" 1Foto: R.Z./ATAImages

Francuski predsednik Emanuel Makron boravio je u dvodnevoj poseti Srbiji, čiji je fokus na potpisivanju niza međudržavnih sporazuma o saradnji Srbije i Francuske u različitim sferama, od kupovine 12 vojnih aviona Rafal do energetike. Pažnju privlači otvaranje teme o pristupanju Srbije Evropskoj uniji, odnosno o strateškoj orijentaciji srpske i evropske politike, što su su istakli i sagovornici Danasa.

Marija Stojanović, novinarka portala European Western Balkans, ističe da je naglasak posete bio na potpisanim sporazumima, naročito na onom o kupovini francuskih borbenih aviona. Dodaje da smatra da će to zaista osnažiti francusko-srpske odnose, dok se Makron, kao i veći deo EU, nada da će takvim „aranžmanima“ Beograd biti otrgnut od ruske sfere uticaja.

Makronova poseta Beogradu: Lider "kolevke savremene demokratije" u poseti "postmodernoj diktaturi" 2
Foto FoNet Milica Vučković

– Vučić će nastojati da, makar još neko vreme, balansira između Brisela i Moskve, što potvrđuje i njegova sinoćna izjava da bi „Emanuel voleo da smo uveli sankcije Rusiji, ali ja sam ponosan na našu politiku“ – objašnjava Stojanović.

Ona takođe ističe da je pozitivno što je Makron javno ponovio zahtev da Priština formira ZSO, čime se stvara utisak da je u očima Zapada Beograd trenutno konstruktivniji od vlade Aljbina Kurtija po pitanju kosovskog problema.

Makronovu izjavu da je mesto Srbije u EU, Stojanović smatra pozitivnom, ali naglašava da prorežimski mediji nisu preneli i njegovu poruku da se moraju unaprediti vladavina prava, ekonomija i svakodnevni život građana Srbije.

– Pariz neće dati „blanko“ ulaznicu Beogradu za EU, već će i dalje insistirati na poboljšanju demokratije, a „zdrava“ demokratija nikako ne znači praksu vlasti da neargumentovano napada civilno društvo, kao što se to čini gotovo svakodnevno – dodaje ona.

Vučić je tokom današnjeg susreta sa Makronom u Novom Sadu pomenuo da diplomirani studenti predstavljaju budućnost naše zemlje, te obećao veća ulaganja u nauku.

Stojanović zaključuje da je malo verovatno da je predsednik Vučić gostu iz Francuske predočio nepovoljnu situaciju u kojoj se nalazi većina mladih u Srbiji danas, zbog čega se značajan broj njih odlučuje da posle stečenog visokog obrazovanja “mesto pod suncem” potraži van Srbije.

Politički analitičar Dragomir Anđelković kaže za Danas da je spoljna politika nastavak unutrašnje i da, ukoliko je država demokratska i dobro vođena, njene međunarodne aktivnosti služe građanima.

Dragomir Anđelković
foto FoNet Milica Vučković

– U autoritarnim režimima one su pre svega u funkciji vlastodržaca. S obzirom na to da je Srbija rijaliti autokratija, u kojoj se laž, prevara i samodržavlje opasno kombinuju, kod nas je ovo poslednje slučaj, i to se odnosi i na Makronovu posetu – objašnjava Anđelković.

Naš sagovornik ocenjuje da će sve teme koje su prezentovane nakon sastanka dva državnika ovdašnji režim pokušati da zloupotrebi.

Dodaje da je najveći utisak iz posete francuskog predsednika to što se lider zemlje koja je jedna od kolevki savremene demokratije pravi da ne vidi da je Srbija postmoderna diktatura.

– Makron govori o tome da EU želi u svojim redovima demokratsku Srbiju, a ignorisanjem onoga što se u našoj državi dešava i raznim vidovima davanja podrške Vučiću, pomaže ne samo opstanak već i dalje produbljivanje autokratskog sistema sa skoro pa totalitarnim kultom ličnosti velikog vođe – zaključuje naš sagovornik.

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели Aleksandar Vučić (@buducnostsrbijeav)

Tokom posete, potpisani su brojni dokumenti o saradnji Srbije i Francuske u oblastima zdravstva, energetike, kulture, ekonomije i veštačke inteligencije, u cilju potvrđivanja i nastavljanja dugogodišnjeg prijateljstva i saradnje dve zemlje.

Posebna pažnja bila je usmerena na sporazum o kupovini francuskih borbenih aviona. Sama najava da će Srbija od Francuske kupiti Rafale izazvala je iznenađenje, s obzirom na to da se srpska vojska u prošlosti za ovakve investicije uglavnom oslanjala na Rusiju.

Tokom konferencije za medije, Makron i Vučić dotakli su se i tema koje su nezaobilazne u javnom diskursu u Srbiji, poput dijaloga Beograda i Prištine, rudarenja litijuma u Srbiji i pristupanja Evropskoj uniji.

Tema pristupanja Uniji izazvala je dosta pažnje, s obzirom na to da je Makron u svom obraćanju jasno potvrdio želju Francuske da Srbija postane članica EU i da je vidi kao “deo svoje Evrope.”

Predsednik Vučić odgovorio je Makronu po ovom pitanju, rekavši da je proces pristupanja kompleksan i dug, te da ne očekuje značajne promene u skorijoj budućnosti. Takođe je izrazio skeptičnost po pitanju stava same Unije o političkom proširenju.

– Hoćemo li sutra ući u EU, ja nisam prevarant i lažov da kažem narodu da ćemo prekosutra. Ni ove ni sledeće, ni one tamo godine nećemo da budemo član EU. I da li su oni ludi za nama i oduševljeni, nisu. To je naš strateški put, nemamo kud drugo – rekao je Vučić, zahvalivši se na podršci koju je Francuska do sada pružala Srbiji u oblasti evrointegracija.

Makronova poseta dugo je najavljivana, a zvanično potvrđena uoči otvaranja Olimpijskih igara u Parizu. Prijateljstvo Vučića i Makrona, kao i saradnja dve zemlje, otvaraju važna pitanja na spoljnopolitičkom planu za Srbiju, posebno s obzirom na to da je od početka ove godine vidljivo postepeno distanciranje od EU, iako je to i dalje formalni spoljnopolitički cilj Srbije.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari