Foto: BETAPHOTO/European Council/Mario Salerno/DSPoseta Miroslava Lajčaka je rutinska, nema neku posebnu težinu u dinamizaciji i ubrzanju dijaloga koji je ponovo u zastoju, kaže za Danas Škeljzen Malići, kosovski politički analitičar. Aktuelnu posetu predstavnika Evropske unije Miroslava Lajčaka zaduženog za dijalog Srbije i Kosova, najpre Prištini potom i Beogradu, Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava ocenjuje za Danas kao posetu koja je u funkciji pripreme narednog sastanka u Briselu sa naglaskom na primeni onog što je već potpisano.
Specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine i druga regionalna pitanja Zapadnog Balkana Miroslav Lajčak stigao je popodne u Prištinu, potvrdili su RTS-u u sedištu evropske misije u tom gradu.
Turneja predstavnika Evropske unije Miroslava Lajčaka zaduženog za dijalog Srbije i Kosova, obeležena je njegovim nastupom na onlajn panelu o dijalogu Beograda i Prištine, pre dva dana, rečima da mandat u procesu koji vodi treba da donese Kosovu puno međunarodno priznanje, konsolidaciju i kontrolu na celoj svojoj teritoriji i značajan napredak u evropskim integracijama.
Lajčak je istovremeno tvrdio i da rešenje koje bi bilo postignuto na silu ne bi bilo održivo. On je ponavljajući da je njegov mandat da olakša postizanje sporazuma o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije, istakao da je proces u rukama dve strane.
Iz čega posredno sledi i očekivanje saglasnosti srpskih vlasti kojima je, bar zvanično, priznanje Kosova, odnosno i severa Kosova unutar te države – neprihvatljivo.
Ipak, tokom posete nemačke kancelarke Angele Merkel Srbiji, predsednik Srbije je rekao da „jako dobro znamo“ da je rešavanje pitanja Kosova, odnosno odnosa Beograda i Prištine, uslov za pristupanje Srbije Evropskoj uniji, poručujući da zamrznuti konflikt nije rešenje.
– Kosovski premijer od početka kao da namerno opstruira dijalog otvaranjem novih tema ili promenom sadržaja i formata. Srpskoj strani odgovora ponašanje Aljbina Kurtija, ne samo što dobija u vremenu, već i zato što može da optužuje kosovsku stranu za neuspeh dijaloga – kaže Škeljzen Malići.
Kako dodaje, otezanje izgleda odgovora i Briselu, pa zato i nema više glasova koji bi požurivali sporazum za šest meseci ili za godinu dana.
– S druge strane ni Vašington nije za brza rešenja ili ima druge prioritete. Izgleda da ćemo se načekati i platiti cenu održavanja na vlasti populističkih režima – zaključuje naš sagovornik.
Sonja Biserko napominje da je Aljbin Kurti sasvim drugačije pristupio dijalogu, odnosno da je isključio mogućnost bilo kakvih teritorijalnih pomeranja i promena. On je, dodaje ona, uneo novu dinamiku, tražeći i promenu formata dijaloga, a postavio je uslove koji čitav proces vraćaju na konkretizaciju dogovorenog.
– Beograd je na to žestoko reagovao i optužio Kosovo za opstrukciju dijaloga… Očigledno je Kurti novi igrač, rekla bih, igrač koji pripada novoj generaciji političara koji nemaju opterećenja poput prethodinih. Podsećanja radi, Federika Mogerini je dozvolila promenu formata pregovora i od 2015, dijalog je stagnirao jer se prešlo na drugu agendu – podelu Kosova. Promenu granica je sprečila Angela Merkel i prilikom svoje oproštajne posete regionu je ponovila svoje protivljenje takvom rešenju. Vučić je na konferenciji za štampu rekao da se njegov stav u vezi sa Kosovom razlikuje od kancelarkinog i ponovo istakao da je za kompromisno rešenje, što u suštini znači teritorijalno rešenje – kaže Biserko.
Nažalost, zaključuje ona, EU nije pokazala sposobnost da upravlja ovim procesom.
– Bez nemačkog pritiska taj dijalog ne bi se ni pomerio ni u kojem pravcu. Berlinski proces je takođe bio deo napora da se zapadni Balkan integriše u skladu sa evropskim normama i standardima kao priprema za punopravno članstvo. Nažalost, i taj proces je imao ograničenja kako zbog lokalnih aktera, tako i onih unutar EU. U medjuvremenu se promenila i strategija o proširenju što je sve uticalonna dinamiku tog procesa – smatra Sonja Biserko.
Prema njenim rečima, Boris Tadić je izgubio nemačku podršku upravo zato što nije hteo da potpiše Briselski sporazum, mada su, kaže naša sagovornica, tehnički pregovori počeli za njegovog mandata.
– Aleksandar Vučić je na to pristao i time stekao značajnu podršku, pre svega kancelarke Merkel, koju još uvek donekle uživa. Lajčakova poseta je pokušaj da se dijalog vrati na kolosek koji će u dogledno vreme dovesti i do potpisivanja sveobuhvatnog sporazuma između dve strane. U toku ove posete aktuelizovaće se pitanje dostupnosti vojnih arhiva Beograda, to je preduslov da Kosovo dopusti ekshumaciju grobova iz vremena intervencije. Najverovatnije će biti i razgovora o SZO – zaključuje predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
