Malići: Očekujem dogovor o manjoj korekciji granica

Svakako, dve evropske sile, koje su kičma Evropske unije, nisu ravnodušne zbog zastoja u dijalogu Kosova i Srbije, a i htele bi verovatno da pariraju ili pokažu Sjedinjenim Američkim Državama, pa i Rusiji, da je Balkan eminentno evropsko pitanje i da se Evropa i sama može nositi sa sadašnjom blokadom – ocenjuje za Danas Škeljzen Malići, kosovski pisac i filozof, vest da će predsednik Srbije i predsednica Vlade Srbije, krajem aprila, razgovarati o Kosovu sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel i francuskim predsednikom Emanuelom Makronom u Berlinu.

Malići, koji je jedno vreme bio angažovan i kao savetnik albanskog premijera Edija Rame, očekuje da će dogovor uz manju korekciju granica ipak biti postignut, dok Iljir Deda, opozicioni poslanik u parlamentu Kosova, tvrdi da postoji nacrt sporazuma, koji je trebalo da bude potpisan početkom februara. Prema rečima Dede, do potpisivanja nije došlo zato što je 80 odsto naroda na Kosovu, uključujući Srbe i Albance, bilo protiv promene.

Potvrđujući informaciju o susretu sa nemačkom kancelarkom i francuskim predsednikom, Aleksandar Vučić je, istovremeno, demantovao navode da će tom prilikom razgovarati i sa kosovskim predsednikom i premijerom, koji su pozvani na isti sastanak, u isto vreme, kao i državni vrh Srbije.

– Šta se stvarno valja u pozadini ovog procesa nije jasno ili se veoma dobro krije iza dimne zavese zaoštravanja odnosa na terenu – procenjuje Škeljzen Malići u odgovoru na pitanje šta očekuje od ovog sastanka.

Dodaje da se do sada, gotovo svakog puta, prilikom utiska da se stvari zaoštravaju na terenu, to pokazalo kao retoričko, a ne kao stvarno zaoštravanje i kriza, koja preti eskalacijom.

– Očekujem da će, ako je stvar dobro pripremljena, berlinski susret možda približiti stanovišta Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije, u smislu da će se pronaći kompromis između evropske principijelnosti i američkog pragmatizma koji se i krije u formuli da je prihvatljivo ono šta je za obe strane prihvatljivo, šta dve strane dogovore… Dakle, šta se dogovore Kosovo i Srbija, biće prihvatljivo i za velike sile. Smatram da se kroz ovaj balkanski eksperiment isprobava dodatni model rešavanja teritorijalnih i etničkih sporova putem sporazuma, ako oni ne vode do lančanih reakcija – ističe naš sagovornik.

On zaključuje da u konkretnom slučaju sporazuma Kosova i Srbije, rešenje koje bi podrazumevalo određene manje korekcije granica ne bi smelo da ruši stabilnost Bosne i Hercegovine i Severne Makedonije, kao ni da se primeni bilo gde u svetu gde nema dogovora i osnova za sporazume.

Međutim, poslanik iz redova stranke „Alternativa“ Iljir Deda tvrdi da nacrt sporazuma čije je potpisivanje izostalo u februaru predviđa učlanjenje Kosova u UN i korekciju granica. „Taj dokument, zajedno sa predlozima aneksa o raznim otvorenim pitanjima, izrađen je od strane ekipe visoke predstavnice EU gospođe Mogerini, i predstavnika dva predsednika Tačija i Vučića“, rekao je Deda, prenela je Beta.

„Očigledno je da je ova opcija nesprovodiva, i za sada nije više na stolu. Ali nije potpuno skrajnuta zbog ogromne političke investicije i lobiranja dva predsednika i Federike Mogerini“, smatra Deda. On tvrdi i da je srpski upravljački tim za izradu Statuta ZSO završio svoj posao pre 4. avgusta 2018. godine, ali nije poslao taj Nacrt statuta u Brisel zbog zamaha pregovora o „korekciji granica“. Deda kaže da su se Vučić i Tači sastajali u Parizu, NJujorku i Rimu.

„Ceo proces normalizacije odnosa češće je izgledao kao normalizacija odnosa lidera koji ga vode nego ono što bi trebalo da bude normalizacija odnosa dva društva“, zaključuje Deda.