Malići: Zapad ne podržava da ZSO bude država u državi

Vrhovni sud Kosova kritički je analizirao ranije pripremljeni koncept ZSO da bi se sprečilo pretvaranje Zajednice u etnički utemeljenu državu u državi. EU i SAD ne podržavaju ovakvu ambiciju Beograda i kosovskih Srba, ocenjuje za Danas Škeljzen Malići, kosovski publicista i analitičar, najavljenu spremnost Prištine da formira ZSO.

Imajući u vidu da se predsednik Srbije oštro protivi da ZSO bude nešto nalik nevladinoj organizaciji, bez ikakvih izvršnih ingerencija, pitali smo sagovornika Danasa, čini li mi mu se da Aleksandar Vučić, ipak, u najavljenoj diplomatskoj ofanzivi za april zaista može nešto da dobije što smatra interesom Srbije.

– Srpski vrh stalno ponavlja mantru da nije redu to što se od Srbije traži da izgubi sve, a ne daje joj se ništa zauzvrat. Vučić traži često nemogući kompromis… kao da nastoji stvoriti utisak da je sve pokušao, ali, eto, svetski moćnici ne žele takav kompromis. U ovoj predstavi sa javnim plakanjem možda ima dva scenarija, jedan kojim se traži razmena teritorija, Sever Kosova za Preševsku dolinu, i drugi koji traži veću kompenzaciju, da se gubitak Kosova nadoknadi omogućavanjem otcepljenja Republike Srpske. Oba scenarija su neprihvatljivi i opasni – ističe Škeljzen Malići za naš list.

Ramuš Haradinaj, premijer Kosova, nedavno je izjavio da, ako EU nema kapaciteta da pomogne Kosovu, onda bi trebalo da je zatraži od drugih. „Ako nemate kapacitete, zatražite pomoć. Ako ne želite da tražite pomoć, onda nas obavestite i mi ćemo krenuti svojim putem, baš kao i u prošlosti mi ćemo raditi svoj posao“, rekao je Haradinaj. Objašnjavajući kako Brisel deluje, Haradinaj je kazao: „Dozvoljavaju da se mnoga ilegalna dela dešavaju na severu i drugim delovima Kosova, ali nemaju snage da to kažu Beogradu: ‘Nemate pravo na takve stvari'“.

Komentarišući ovakav stav, Malići kaže da nije iznenađen što se Haradinaj obraća u ovakvom tonu EU.

– Kosovski mediji nisu dali mnogo prostora ovoj izjavi. Ali, nisam iznenađen, Haradinaj je i ranije implicitno izražavao nezadovoljstvo ulogom Brisela, kada je tražio da se u dijalog direktno uključi i Vašington, što se i u ovoj izjavi podrazumeva kada kaže „tražite pomoć“. Vašington je ’90-ih godina, a i kasnije, uvek bio lokomotiva za rešavanje problema u regionu, kada bi oni bili pogoršani sporošću i neodlučnošću EU. Ovoga puta ton kosovskog premijera bio je oštriji možda zbog afere sa deportacijom, odnosno otmicom, kako je mnogi nazivaju, šestoro turskih državljana sa Kosova, koje turski predsednik Erdogan smatra delom Feto pokreta. Haradinaj je priznao da o predaji „Gulenovih terorista“ nije uopšte bio obavešten, a kada je smenio ministra za unutrašnje poslove i šefa informativne agencije, Haradinaj je oklevao da odgovori na Erdoganove napade i pozive da se on sruši sa vlasti. I kada je Haradinaj odgovorio, bio je prilično obziran, kao da nije želeo da zaoštrava dobre odnose između Turske i Kosova, što nije slučaj sa čelnicima EU. Nije isključeno da je Haradinaj zapravo kivan na EU zbog promene formata dijaloga Srbije i Kosova, koji je prenet na predsednike država, Tačija i Vučića, dok je njemu kao premijeru ostavljena marginalna uloga – smatra Malići.