Foto: N1/Printsreen“Srpska politika, pa u tom smislu i njena spoljna politika se ponašaju po onom poznatom principu: korak napred, dva koraka nazad. Malo koristi za Rusiju mnogo štete za Srbiju”, kaže za Danas Srečko Đukić, bivši ambasador Srbije u Belorusiji, komentarišući izjavu ambasadora SAD Kristofera Hila da SAD žele pojašnjenje od Srbije šta je potpisano s Rusijom, dok ambasador EU u Srbiji Emanuel Žofre očekuje da Srbija stane uz EU i uvede sankcije Rusiji.
Đukić kaže da ako ruska spoljna politika poentira na ovom suštinski tehničkom sporazumu, onda to odražava suštinske probleme Rusije.
“Verovatno bolje svedočanstvo od ovoga za diplomatsko zaključavanje nije potrebno. Za Moskvu je bitno da je ona dobila malu korist, da je probila obruč izolacija, a Srbiju to može da košta njenih odnosa sa takozvanim kolektivnim Zapadom”, ističe sagovornik Danasa.
Napominje da je jasno da ni ovaj gaf srpske diplomatije ne prolazi nezapaženo.
“Da li će on biti ona kap koja preliva času, to ćemo tek videti”, ocenjuje Đukić.
Mihailo Brkić, bivši ambasador Srbije u Kuvajtu i član Pokreta Srce Srbije, kaže za Danas da su poruke Žofrea i Hila nastavak njihove želje da na neki način našu poziciju približimo poziciji EU iSAD
“S obzirom da mi nismo uveli sankcije Rusiji pitanje je koliko dugo možemo da igramo u toj međuzoni, pošto nam slede pojačani pritisci. Ti koraci mogu biti manji ili veći i njih u ovom trenutku ne možemo da predvidimo, ali ćemo to videti u bliskoj perspektivi. Generalno je naš put ka Evropskoj uniji veom usporen, ali može biti i dodatnog usporavanja. No, ne mislim da će se taj put ka EU potpuno zaustaviti, ali će u svakom slučaju pritisak jačati”, ističe Brkić.
Za Milovana Božilovića, bivšeg ambasadora Srbije u Austriji, potpisivanje sporazuma između Srbije i Rusije – inače jedne marginalije u diplomatskoj komunikaciji – ima mnogo odlika nepotrebne ali opasne provokacije prema državama koje osuđuju Rusiju zbog rata u Ukrajini, pre svega zbog okolnosti kako je to učinjeno.
“Reakcije zapadnih država su očekivano oštre i onaj ko je odobrio ovaj čin – u teoriji to je Vlada – svesno i sa namerom je išao na dodatne tenzije sa zapadnim zemljama. Te namere su nejasne i sve su više vrsta opasnog političkog egzibicionizma o čijoj pozadini ostaje da se nagađa”, kaže Božilović.
Prema njegovim rečima, naša je nevolja da nam i unutrašnje i međunarodne prilike ne dopuštaju taj luksuz, tako da će nas ovaj bizaran potez bez vidljivog smisla skupo koštati – najviše kroz dalji gubitak kredibiliteta kao pretendenta na evropske integracije.
“Moramo imati u vidu da je u svim državama EU situacija zbog rusko-ukrajinskog konflikta napeta, da svuda vidimo teškoće usaglašavanja, da bi svim vladama bilo lakše da kroz jedan ovakav ekstravagantan potez udovolje proruskom delu biračkog tela, što je možda bio motiv srpska vlade. Zato nas ovaj čin neće samo udaljiti od deklarativnih ciljeva EU, nego će se, plašim se, utisnuti u javno mnjenje zapadnih država kao vrsta političke izdaje koja se teško zaboravlja”, zaključuje bivši ambasador Srbije u Austriji.
Američki ambasador Kristofer Hil juče je izjavio da očekuje od Srbije objašnjenje o tome kakav je dokument o saradnji potpisan sa Rusijom, nakon razgovora u Ujedinjenim nacijama u Njujorku.
„Niko ni ne potpisuje bilo šta (sa Rusijom). Teško nam je da razumemo ali očekujemo objašnjenje“, rekao je Hil.
Ambasador je dodao da Sjedinjene Američke Države (SAD) podržavaju Srbiju na njenom putu ka članstvu u Evropskoj uniji, kao i u oslobađanju od energetske zavisnosti od Rusije „koja se zasniva na ucenama“, ali da će ta pomoć biti onolika koliko Srbija bude tražila.
Hil je naveo da SAD žele da čuju šta je to što Srbija želi potpisivanjem sporazuma sa državom koja je „brutalno napala svog suseda“ i preti upotrebom nuklearnog oružja.
A ambasador Evropske unije u Srbiji Emanuel Žofre izjavio je juče da je Srbija potpisala dokument o saradnji sa Rusijom u vreme kada već sedam meseci traje ruska agresija na jednu suverenu zemlju i u trenutku kada je Rusija počela da sprovodi odluku o mobilizaciji 300.000 svojih gradjana za rat sa Ukrajinom i da preti upotrebom nuklearnog oružja. Naveo je da EU „očekuje od Srbije da stane uz nju u odbrani evropskih vrednosti i međunarodnog prava“.
„Potpisivanjem sporazuma o saradnji sa Rusijom Srbija je poslala potpuno suprotnu poruku, bez obzira što je rekla da neće priznati rezultate referenduma koji Rusija sprovodi na okupiranoj teritoriji Ukrajine“, rekao je Žofre podsećajući da je Srbija na putu priključenja EU i da se od nje očekuje usklađivanje spoljnje politike sa EU, uključujući i uvođenje sankcija Rusiji.
Kako je saopšteno iz Ministarstva spoljnjih poslova Srbije, šefovi diplomatije Srbije i Rusije, Nikola Selaković i Sergej Lavrov potpisali su 23. septembra u Njujorku, na marginama 77. zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, u prostorijama ruske misije pri UN, Plan konsultacija ministarstava spoljnih poslova dve zemlje za naredne dve godine, za koji je srpski MIP naveo da je „tehnički dokument“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
