Mandić: Ako bi vlast na referendumu dobila crveni karton onda bi se postavilo pitanje njenog opstanka

Ona misli da se na zakonsko snižavanje broja građana na referendumu ide da bi se mogla proglasiti pobeda, iako utakmica nije bila fer.

Ona je objasnila da bi „promene Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi trebalo posmatrati u kontekstu promene Ustava, o čemu bi građani morali da se izjasne“.

„Drugi je, međutim, par rukava da se nekom zakonskom gimnastikom došlo do toga da o promenama Ustava, suprotno kvalifikovanoj većini koja je potrebna u Skupštini, može odlučiti na referendumu 100.000 ljudi“, rekla je Mandić.

Osvrćući se na predlog iz Nacrta zakona o referendumu kojim se „odluka na referendumu smatra punovažnom ako je za nju glasala većina izašlih birača na teritoriji za koju je taj referendum raspisan“, ona je predočila da je u tom članu suština izmena Zakona.

„Zašto se Zakon menja baš sada“

Uprkos formalnom obrazloženju da je Zakon potrebno usaglasiti sa Ustavom iz 2006.godine, Mandić je upitala zašto se on menja baš sada, posle 13 godina od usvajanja Ustava i zašto je javna rasprava bila jedva vidljiva.

Pogotovo, kako je precizirala, zašto se pristupilo „jezičkom tumačenju odredbe Ustava o referendumu i odustalo od praga ili cenzusa potrebnog za uspeh referenduma, koji je bio 50 odsto plus 1 upisanih birača“.

„Ako pogledamo rezultate nekoliko izbornih ciklusa vidimo da je izlaznost preko 50 odsto i zanimljivo je pitanje odakle strah vlasti da taj prag ne bi bio dostignut na referendumu“, primetila je Mandić.

Ona „ne vidi objektivan razlog za strah“, ali ga vidi „u eventualnoj prevenciji bojkota takvog referenduma“.

Pogotovo u kontekstu „najava dela opozicije da će bojkotovati predstojeće izbore i da bi mogli pozvati svoje, i inače apatične birače, da ne izađu i na budući referendum“.

„Ako bi vlast važna pitanja stavila pred građane i dobila crveni karton, onda bi se postavilo pitanje opstanka te vlasti i njenog legitimiteta“, naglasila je Mandić.

„Kosovo bi moglo biti razlog za promenu Zakona, ali je tema mnogo šira“

Ona misli da rešenja u Zakonu zato idu u pravcu snižavanja lestvice potrebnog broja građana na referendumu, kako bi se „mogla proglasiti pobeda, iako utakmica nije bila fer“.

Mandić je saglasna sa ocenama da bi Kosovo moglo biti razlog za promenu Zakona, ali smatra da je tema suštinski mnogo šira od tog problema.

Prema njenom objašnjenju, vlast će u budućnosti, sa promenjenim Zakonom o referendumu, uz ogromnu većinu u Narodnoj skupštini, i sa minornom podrškom u građanstvu, moći da menja, čak i izbriše, ključne elemente Ustava.

Poput ljudskih i manjinskih prava, načela uređenja vlasti, prava na obrazovanje, socijalnu zaštitu, dakle prava oko kojih se i sada mučimo sprovodeći ih u praksi, pozivajući se na Ustav, ilustrovala je Mandić i upozorila da bi to „vodilo jednom novom stepenu diktature“.

Ističući ustavnu odredbu koja govori da tumačenja moraju biti isključivo u pravcu unapređenja demokratskih procesa i ljudskih prava, ona je naglasila da je suverenost građana jedno od osnovnih načela Ustava.

„Sve se svodi na strah od bojkota“

Prema njenom stavu, „suludo je da je za promenu Ustava potrebno obezbediti dva puta dvotrećinsku većinu u Skupštini, a onda tu odluku mogu da potvrde tri građanina koja su izašli na referendum“.

Mandić smatra da se „sve svodi na strah od bojkota, na strah da građani neće podržati ono što će biti predlozi vlasti i da se omogući da stranačka mašina, kojom može da se upravlja, bude dovoljna za promenu Ustava“.

Ona misli da bi u jednoj „normalnoj zemlji rešenje iz 1994. da za promenu Ustava mora da se izjasni 50 procenata plus jedan upisanih birača bilo prihvatljivo“.

Za tako bitan akt potreban je određeni konsenzus među građanima, objasnila je Mandić, ali je kod nas problem što Ustav menjamo često i u skladu sa dnevnopolitičkim okolnostima.

Zato je, prema njenom stavu, promena Ustava kod nas pitanje politike i gašenja dnevnih požara, a ne prava.

Mi i dalje ne znamo kada će doći do tog referenduma, niti o čemu ćemo glasati, „možda o pravosuđu, možda o Kosovu, ali to mogu biti i mnoge druge bitne teme“, ukazala je Mandić.

Postoji i problem izbornih uslova, ocenila je ona i podsetila da se „referendum odvija proceduralno slično kao izbori“, pa su mogući i džipovi, batinaši, pretnje otkazima i zastrašivanja.

„Ulazimo u fazu u kojoj će biti sve više hrabrih, a sve manje kukavica“

Komenatarišući politički kontekst u kojem se odvijaju promene Zakona o referendumu, Mandić je konstatovala da se „Srbija kreće u pravcu suverene diktature“.

Kako je protumačila, vlast koristi instrumente sile, preti i zastrašuje, ali pokušava da te svoje mehanizme „ozakoni i oustavi i da ih ubaci u legalne tokove“.

Prema njenim rečima, „kroz odnos vlasti prema referendumu vidi se gađenje vladajuće elite prema bilo kakvom mišljenju i stavu građana“.

Činjenica da je iz Ministarstva državne uprave relativno skoro izašao Nacrt zakona o političkim partijama, koji predviđa da se partija briše iz registra ako u dva izborna ciklusa bojklotuje izbore, „govori da se strah od bojkota eksponencijalno širi svuda“, ocenila je Mandić.

Prema njenom uverenju, nedavna odluka Etičkog komiteta Univerziteta u Beogradu o doktoratu Siniše Malog predstavlja „početak trenda delovanja institucija mimo političke volje“.

Polako ulazimo u fazu u kojoj će biti više hrabrih, a manje kukavica, predvidela je Mandić, ali je odluku kompanije Ringier Axel Springer da pod pritiskom povuče naslovnu stranu nedeljnika NIN doživela kao „akt cenzure“.

Ona smatra da prazna naslovna strana nedeljnika NIN „izgleda onako kako bi Aleksandar Vučić voleo da izgledaju sve novine, da budu prazne, bez sadržaja, da ne pišu ni o čemu, a naročito da ne pišu o tome šta radi vlast“.

Dodala je da je „sve u oku posmatrača“ i da je ona pomislila na druge stvari kada je videla fotografiju, a „ne na pretnju po život Vučića“.

„Poslednje što sam pomislila je da je Aleksandru Vučiću ugrožen život. Prvo mi je palo na pamet koliko se u svojoj političkoj karijeri igrao oružjem, koliko se igrao tuđim sudbinama u ratu i kako ga ta afera sa oružjem može koštati političke karijere i presuditi mu u političkom smislu“, rekla je Mandić.