Manekeni, glineni golubovi ili ljudi vredni pažnje: Sagovornici Danasa o tome šta su za Vučića srpski vojnici

O tome da su tokom oluje povređena tri vojnika, javnost je najpre obavestio poslanik Demokratske stranke Srđan Milivojević, koji je to pitanje postavio u Skupštini Srbije.

Potom se Vučić, tokom vojne vežbe na Pasuljanskim livadama suočio sa tim novinarkim pitanjem i odgovorio, između ostalog, da mu ne pada na pamet da se nikom dodvorava, savetujući vojnicima da budu vojnici.

Malo mesa, više kostiju…

Kako je naveo, „biće teških stvari, ‘nekad malo mesa, više kostiju, ali jesi li vojnik ili nisi?“.

– Očigledno su pripadnici Vojske Srbije za Aleksandra Vučića oduvek bili samo najsitinja moneta za potkusurivanje i namirenje njegovih zločinačkih i sumanutih političkih projekata, kakav su Karlobag, Ogulin, Karlovac Virovitica – kaže za Danas Srđan Milivojević.

Očigledno on o vojnicima nikada nije razmisljao kao ljudima koje treba sačuvati da bi oni mogli da sačuvaju državu Srbiju i njene građane, dodaje.

– To je pokazao kada je bio deo vlade koja je golobrade mladiće poslala na Košare bez da im pošalje pojačanje u trenutku kada su se suočili sa desetostruko brojnijim agresorima, to je pokazao odnosom prema Omeru Mehiću, u odnosu prema stradanju Dejana Stojkovića na Pešteru i svakako u ovom poslednjem povređivanju vojnika na Pesteru. Kakav je njegov odnos prema deci Aleksandar Vučič je pokazao prilikom tragedije u Ribnikaru i Mladenovcu. Ljudi su za Aleksandra Vučića samo hodajuće cifre i procenti i on ih posmatra samo na nacin da li glasaju za njega ili ne – smatra sagovornik Danasa.

Vojska Srbije je prošli put jedva preživela vladavinu Vučića i Miloševića

Prema njegovim rečima, Vojska Srbije je prošli put jedva preživela vladavinu Vučića i Miloševića, „bojim se da ćemo iz ovog drugog puta izvući sa potpuno uništenom vojskom i sistemom odbrane“.

– Kada na to dodamo devastiranu i pljačkom i korupcionaškim aferama dotučemu namensku industriju, očugledno da se naša vojska suočava sa jednim od najtežih perioda u svojoj novijoj istoriji. Vojska koja je kroz istoriju pobedila mnoge neprijatelje, proterala mnoge okupatore, nalazi se pred uništenjem zbog vlastoljublja jednog pojedinca koji svoje neostvarene radikalske ambicije leči kao naprenjački kralj Ibi – zaključuje Srđan Milivojević.

Još jedna besramna epizoda u istoriji beščašća u Srbiji

Đorđe Pavićević, poslanik Ne davimo Beograd, kaže za Danas da ozjava o povređenim vojnim licima tokom nevremena na vojnoj vežbi: “to je vojska, nisu manekeni” podseća na još strašniju rečenicu koju je Aleksandar Vučić izgovorio pred ocem Milomira Milivojevića, radnika koji je stradao u eksploziji u fabrici municije u Lučanima izgovorivši sada slavnu rečenicu “ne rade oni u fabrici čokolade, nego u fabrici oružja”.

– Epilog toga bila je jedna od najbesramnijih epizoda u istoriji beščašća u Srbiji, kolekivni moralni pad koji se odigrao na suđenju u Ivanjici, kada su radnici dovedeni da pred sudom skandiraju direktoru optuženom da je odgovoran za pogibiju dva čoveka, dvojice kolega, dva sugrađanina. Sve to da bi, sada već pokojni, Radoš Milovanović ostao director i naknadno dobio ulicu u Lučanima – podseća naš sagovornik.

Vojnici su povređeni zbog nečijeg nemara a ne na izvršenju vojnog zadatka

Kako dodaje, predsednik države gubi moralni kompas i pokazuje potpunu neosetljivost, čak laže, kada su u pitanju žrtve propusta njegovih političkih štićenika ili promašaja njegove politike, počevši od devedestih godina.

– Ironija je da su povređeni vojnici povređeni kada je drvo palo na šator tokom nevremena, ne na izvšenju nekog složenog vojnog zadatka. To je rezultat nečijeg nemara i nečijih propusta, ne rizika posla koji su obavljali. Za takav propust mogao je da pita starešine, koje su po zakonu odgovorne za bezbednost podređenih. Mogao je da pita i ministra “ne dam Gašića” zašto 01. O7. nije proradio najavljeni sistem za rano obaveštavanje o opasnostima za koji je dobijena kineska donacija. Umesto toga, predsednik se opet opredelio da nadležne lično zaštiti od odgovornosti i da pokuša da još jednom normalizuje nenormalno – kaže Đorđe Pavićević.

Održavanje mita o sistemu koji ne zakazuje i stalna zaštita štićenika odgovornih za institucionalne propuste, ističe dalje, može nas koštati još mnogo života, biti uzrok novih tragedija i katastrofa.