Manite se Tvitera

Pritom ulaze u besmislene rasprave sa neistomišljenicima, botovima, ali i novinarima.

Ja bih rekao – trošenje vremena, resursa i energije. Neoriginalno i demode.

Već sam pisao da je Tviter od svih društvenih mreža koje su popularne u Srbiji najmanje „iskren“, jer većina je hrabra samo da piše tvitove, a u praksi nije spremna da deluje.

Tviter ima najmanje korisnika, najveći broj lažnih profila, skrivenih ljudi pod raznim pseudonimima i botova, te samim tim i najmanje uticaja na biračko telo.

Tviter je pre nekoliko godina bio zanimljiva platforma za izborne kampanje, ali više nije, pogotovo u Srbiji i zato ne razumem predstavnike opozicije koji troše svoje vreme na Tviter, umesto da osmisle kreativniji nastup na mrežama koje rastu i koje su „iskrenije“ kao što su Fejsbuk i Instagram.

I pre korone, a posebno tokom vanrednog stanja i karantina, imali smo niz kreativnih primera kako neke stvari mogu da se rade onlajn i da imaju efekta.

Imali smo onlajn tribine, koncerte, razgovore u novom formatu na Instagram storiju, pozorišne predstave, onlajn bioskope, pa i onlajn nastavu.

Šta god zamerali Vučiću, čini se da je on za sada bio možda i najoriginalniji u svojoj digitalnoj kampanji. Slagali se sa njegovom politikom ili ne, njegovi onlajn mitinzi, koliko god bili besmisleni, jedino su nešto novo što se moglo videti u dosadašnjoj postkovid kampanji.

Međutim, novo i originalno jeste, ali efektno baš i nije.

Interaktivnost je ta koja je presudna za rezultate ovakvih vidova predizbornih aktivnosti.

Ne znamo da li su svi ljudi na ekranima koji su slušali Vučića bili spontano uključeni ili je to sve fingirano, pogotovo ne znamo jer njima niko nije dao reč niti mogućnost pitanja.

A u tome je poenta. Ići „live“ (uživo) i omogućiti ljudima da se čuju, da pitaju, pa i da kritikuju, a ne samo slepo da gledaju i slušaju.

Umesto toga bivši predsednik Srbije Boris Tadić i demokrata Balša Božović se prepiru sa novinarima u sitne sate po Tviteru.

Uključite maštu, uključite mlade, aktivirajte se više na Instagramu, osmislite interaktivnost.

Za to nisu potrebni ni resursi, ni velika sredstva koliko je SNS uložio u svoj virtuelni miting, pogotovo što je upitno čije su pare utrošene za to.

S druge strane, kada sam pomenuo novinare, još je besmislenije da bilo koji novinar na Tviteru, koji je specifična mreža i na kojoj retko ko predstavlja svoju individuu već svoju profesiju, ulazi u rasprave sa političarima od kojih posle očekuju profesionalnu komunikaciju tokom svog rada u mediju.

Na taj način potencijalno zatvaraju vrata, ostavljaju privid pristranosti koji može samo da ima negativni uticaj na njihovu karijeru.

Novinarska udruženja u Srbiji su još pre nekoliko godina izdala preporuke kako novinari treba da se ponašaju na društvenim mrežama, takve preporuke postoje i u razvijenim zemljama, ali očigledno da ih naši novinari ne čitaju ili ih se ne pridržavaju.

Drage kolege novinari i iznuđeni partneri političari, mislite o tome. Ne trošite energiju, budite kreativniji i profesionalniji.