Ključna igra za Vučića je kako da očuva Nestorovićev imidž: Šta je rešenje za Beograd, manjinska vlada, preletači ili novi izbori?

Prema poslednjim podacima GIK ni vladajuća SNS ni opozicija nemaju 56 mandata u Skupštini grada Beograda. SNS sa koalicionim partnerima SPS ima 55 mesta, što znači da mu treba još jedan mandat za tesnu većinu.

Lista koja je odmah, po objavljivanju prvih preliminarnih rezultata u nedelju uveče, viđena za partnera SNS u Beogradu je „Mi – glas iz naroda“ čiji je najpoznatiji predstavnik Branimir Nestorović sa osvojenih šest mandata. Ipak, Nestorović je odmah poručio da koalicije neće praviti ni sa SNS ali ni sa opozicijom i da bi toj grupaciji, koja je najveće iznenađenje izbora, najviše odgovaralo da se izbori u Beogradu ponove.

S obzirom na to da ponavljanje izbora može biti kocka, moguće je da će Vučić težiti i drugim načinima za pridobijanje većine u Beogradu. Pa će neki odbornik sa neke od lista „preleteti“ na stranu SNS i SPS, ili će Nestorović pružiti manjinsku podršku novog gradskoj vlasti.

Koliko je realna manjinska vlada u Beogradu pitali smo profesora FPN Bojana Vranića i politikologa Mladna Mrdalja.

Vranić za Danas kaže da manjinska podrška gradskoj upravi u Beogradu nije nemoguć a ni nepoznat scenario.

– Kada je Dragan Đilas prvi put postao gradonačelnik 2008. godine, koalicija DS i SPS je podržana od strane LDP. Manjinska podrška znači da partija koja podržava vlast ne učestvuje u njenom izvršnom delu, ali kao nagradu dobija pozicije “po horizontali”, odnosno po javnim preduzećima, ustavnovama kulture, školama itd. – navodi on.

Prema njegovom sudu, takva opcija je politički čistija pred biračima nego “prodaja” mandata.

– Manjinska vlada je verovarnija u slučaju opozicije, nego u slučaju SNS, budući da SNS ne voli situacije u kojima zavisi od nekoga. Ukoliko SNS ne može da formira čvrstu koaliciju u kojoj je dominantna strana, pre će biti sklon ponavljanju izbora – kaže Vranić.

Upitan ko bi SNS i SPS mogao da pruži manjinsku podršku, a ko evntualno opoziciji, odgovara da kada je u pitanju SNS i SPS, ukoliko dobiju manjinsku podršku od Mi – Glas iz naroda, tu je stabilna većina verovatnija.

– S druge strane, opozicija bi morala da se udruži i sa SPS ukoliko želi vlast u Beogradu. Taj scenario je moguć jedino ukoliko SNS odluči da isključi SPS iz republičke vlasti, što sve deluje kao scenario u domenu naučne fantastike – objašnjava Vranić.

I politikolog Mladen Mrdalj smatra da je manjinska vlada moguća, jer uz SPS i Nestorovića, Vučić ima većinu.

– Nestorović je već najavio da su mu i vlast i opozicija odbojni, pa se čini da bi mogao da bude uzdržan. Ali, pošto nema sumnje da svoju političku prepoznatljivost duguje Vučicu, on to mora nekako da vrati, a da što manje svog imidža izgubi. Tu se stvara optimalno rešenje da on pruži pasivnu podršku Vučiću, da bi lakše kasnije mogao da je pravda – kaže Mradlja.

Međutim, kako dodaje, sad se stavlja i opozicija na muku, jer Vučić može pokušati da vrbuje preletače i iz tih redova.

– To nikad ne treba isključiti. Na kraju, videćemo šta će biti sa najavljenim protestima opozicije i koliko će to uticati na formiranje vlasti, da li bi možda došlo do nekih odlaganja i ponavljanja izbora. Zavisi to mnogo i od stranih predstavnika, koji prošlih godina nisu bili skloni da vrše ozbiljan pritisak na vlast, pa se priča najverovatnije vraća na Nestorovića ili eventualne preletače – ukazuje Mrdalj.

On kaže da je moguće da jedan od Nestorovićevih odglumi bežanje na Vučićevu stranu, ali da je bitno da prebeg od Nestorovića odglumi da je to bez slaganja sa Nestorovićem, jer onda Nestorović čuva imidž za sledeće izbore.

– Ključna igra za Vučića je kako da očuva Nestorovićev imidž kako bi bio privlačan svojim glasacima i dalje, a da Vučić dobije koliko mu treba za većinu – zaključuje
Mrdalj.